Nova iskra

Број 4.

НОВА ИСКРА

Страна 69.

од јан. 1896. у Минхену и слике су му све „новога правца" (да се изразим обичним језиком !) — из области сецесије. Он пружа згоде многим сликарима. да се у њему пред публику појаве чесго и: „без обзира на укус и уметничка правила. Деси се да се често овом или оном пред оваком или онаком сликом коса накостреши, али ипак овај лист чини да се многи новак са свим испили за .,цову вештину" и не остаје на старом путу." •У партеру је врло лепа слика Рауег-ова — али о њој доцније Да идемо редом. У другом крилу партера налазимо у две сале смештене 152 слике разних сликара, негдашњу овојину Морица Мајера — које су сада због јавне продаје изложене. И о њима доцније, а сад ћемо се попети на први спрат, те да се мало позауставимо пред којом сликом. У манастирском врту. (Бр. 5. ЗиррапзсНИсћ, М. Беч — КасНгип^). С леве стране видите ред високог дрвећа, део шумовитог врта, а с десне је чистина, ограђена зидом, на. који се наслонио калуђер и гледа у даљину, пустио зар погледу на вољу, а у глави му се теже мисли ро.је. Излазак месеца. (9. КаиЛпапп, А. Беч — А1атар1пе). Смркло се већ добро. Пред нама је сеоска кућа, шиндром покривена, на којој се види један осветл^ен прозор. Дотеране овце стоје пред вратницама., а на суром небу појављује се кроз облачке месец, па својом још нејасном светлошћу осветљава и овце и кућу и дрвеће. Јутарња магла. (16. Е^пег, М. Беч — А^иагеП), слика из Млетака. Оно дижу се и по континенту магле, али тек друкчије су оне у Млецима, на мору ! Једна-две гондоле стоје обавијене лаком маглом, као невеста копреном. Вече. (17. 81ти12е1, 0. Минхен — АсЈиаг.), веома лепа слика. Тамо далеко на хоризонту залази сунце, па пробија кроз гране и лишће неколиких дрвета и одблескује у води, која се нала.зи напред на слици А од десне стране, по путу на далекој и широкој равни долази сељак са косом преко рамена — јемачно са косидбе и крај њега сељанка са котарицом у рукама. Кроз ваздух лети и једно јато врана, на свој начин уређено. Исто је тако лепа и слика бр. 20. Месечина (КаврагГДез Е., Беч — Рав^еП). С леве стране је река а с десне стаза, води уз брдо, по којој се пење нека женска прилика, нами леђима окренута. Особито се лепо одзракује пун месец у води — зраци су не само светли, него и обојени. Колорит је слике одиста мајсторски удешен. ЂоЛо ! (19. Раивш^ег С уоп , Беч — РавШ1). Пред нама је на фином медвеђем руну необучена цура. Прсима и десним образом притисла руно, рукама. се на њ ослонила а целим телом заузела положај за. спавање, те јој чисто и из очију читате : „па-па!" (То и значи „<1ос1о!" — у дечјем језику). Боје су ванредно живахне. На зими. (35. С1аис1е, Н.), слика из снежних зимњих дана. Далеко се у перспективи отегла снежна пољана, тамо на крају негде уздиже се брег, покривен снегом. Пред нама су две-три колибе и неколико коња. Све је то покрио снег, који још пада а сунце би да се пробије кроза њ. У новембру. (39. Багпаи^, Н. Беч — Раз^еП). Бистро, мало језерце и око њега оголело, високо дрвеће. Распоред боја је особито леп, а Багпаик је већ и познати сликар. Предео код Халајна (бр. 65. — ГлсМепз^еш, Е. КШег v. — Беч, Сгопасће), особите лепоте, представља једну слику из природе. У далекој перспективи виде се брегови већи и мањи, а пред нама је поточак у који, с леве стране слике, пада неки други поточак — мали водопад. Боје су тако лепо распоређене, да изгледа као масном бојом рађено. А да слика оштрија испадне и да то боље у очи пада, много су допринели потези пером. Ово сам запазио на неколиким сликама ове изложбе, али ни једна није тако лепо израђена као ова.

Ја,јце у Восни (70. Р1рјсћ, С. Беч — Агји .). Једна слика из наших предела! Пакривљени кровови старих турских кућа и сувише вас живо подсећају на наше крајеве. Али да слика буде верна месту из којега је, сликар је метнуо и неколико Турака, од којих је један по највише напред ступио, држећи у рукама по један ђугум воде а у зубима цигару — „боса.нског". Потпуну је нак природност постигао сликар у слици Киша (Каззез ^УеИег, 93. РгоГ. КаПтог^еи, Гг. Карлсруе — ЕгЉо.ггарћ1е). А да би зар и представа била јача напомиње нам каталог да је то са улице у Амстердаму,. из мочарне Холандије. Слика нам износи једну мрачну, кишевиту ноћ : на улици, по мраку и води иде неколико намерника, гдекоји и носе по штогод, Фењери расипају јаку светлост, те се кроз кишу и мрак особито јасно виде. На неколиким, великим окнима — ваљада неке ка®ане — видите како су водом оквашени, јер су и млазеви, који низ окно цуре, врло лепо представљени. Из Минхена („8Ш1ећеп", 105. К1еу, Н. Карлсруе Ади.). Оно што је на сличици довол»но је да вам представи тај „тихи, минхенски живот": неколико ротквица и празне, изврнуте и усправљене земљане „кригле" са познатом марком „Н. В".! Има и неколико портрета, али не смем улазити у опис, јер су махом женски портрети. Па још кад напоменем да, ми се особито један портре допао, који је <1ео ЈзтаИаа ! био и недеколтован, могао бих и код читалаца и код читалица сумњу изазвати, а тсод последњих зар и протест ! Напоменућу само да је бр. 121. представља врло^ лепу мому: више лећима окренута, а кокетно хигаву к нами обрнула („1т СаГе Еопасћег", Совсће1, М. Беч Ра81е11). (свршитге се)

Константин ГригоријевиК Данил, сриски сликар. Рођен је у ЈЈугошу (северно од Вршца) године 1798. или 1799, Још као дечко почеоје учити сликарство, проучаваЈући са нарочитом вољом велике немачке а још више италијанске сликаре. Прочувши се брзо као одличан портретиста имао је и сувише посла. 1828. год. сликао је иконостас у панчевачкој цркви који му и данас чува име великога сликара Још су више познати и цењени његови иконостаси у темишварској, добричкој и јарковачкој цркви. А његова израда иконостаса у уздинској и његова слика Христос на Јелеонској гори у протестанској цркви у Ковачици рачунају се као најлепша дела своје врсте у доњој Угарској. Својим радом Данил се пајвише кретао по библијском терену ; а. главни му је правац идеалисање. И за њега, као и за његова великог учитеља Тицијана, може се рећи : да му светитељи носе божанствене мисли у човечјем облику. Завршивши циклус већих израда иконостасом у Јарковцу, Данил се (или како Каниц вели : Данило Петрови€) повуче у Бечкерек где и умре 1873. г. Познати чешки сликар К. А. Гуч прегледавши већину Данилових радова, овако се изразио о њему у уздинској цркви : „Познајем много сликара који ми, како мислим, нису дорасли, али овомс нисам ни ја дорастао." Ко би од наших читалаца желео да што више дозна о животу и раду сликара Данила нека се користи књигом : „ Сриски сликари , прилог културној повесници Срба" коју написаше и штампаше у Земуну 1895. год. Лазар НиколиК и Др. Владимир НиколиК.