Nova iskra

* Страна 190 НОВАИСКРА Број И.

распада, били су узалудни. Антидинастична ровења Дона Кардоса, од којих истина никаква озбиљна оиасност нијо иретила данашњој династији, али која су иолитички деморалисалн шнањолски народ и ишла на руку реавцијама појединих влада, а нарочито шпанског клеривадизма; беспримерна корунција удружона са тиранством, која је вдадала међу чииовиицима шианских колонија; иесавесна и лабава државна управа у самој краљевини, све је то терало Шнанију у пропаст, тако, да је само један једини спољни удар, као шпанско-американски рад, био довољан па да Шпанија, та дивиа земља ром штичности о којој су песници свију иарода певали, та иекадања господарка свију ирекоморских светова, — влоне и пропадне исто тако као што су и стари народи Мексике клонули и пропали под њеним удардима. Пуних четрдесет година био је Емило Кастелар у свима јавним питањима у Шпанији ауторитет којег је мишљење од свију, па и највећих његових политичких противника, било поштовано. Он је био први хисторичар, први политичар, први журналиста и нрви говориик, а на свима тим пољима испољавала се права песничва душа чији су једини идеали били : Човечанство и С л о б о д а. Нрелистајте све његове штампане говоре и на свако.ј ћете страни наћи одушевљене, ватрене речи пуне несничкпх полета и непобитних истина, а све за слободу и напредав. Отворите ма коју страну, прочитајте ма који редав, и ви ћете нрочитати славопој слободи и иапретву човечанства; »Руве воје су васелену стварале — бушене су клиндима ронства; усне воје су васелени живот удахнуле — склопљене су леденим дахом смрти. Онај који је воду створио — морао је жеднети; онај воји је сунду огњсно море дао — морао је мрзнути ; а његова смртна борба воја је плочу са његова гроба дизала —- није била у стању да омевша срде тирана. Беличапствено дело бола, посвећено земаљском дрву, човеку, бескорисно је дело, лажљиво сггасење за оне којн још у ропству стењу.« »Каво, на воји начин и су чнм се ствара нанредав ? Ствара се с номоћи отнора, с помоћи борбе. Из свавог уређења, из сваке вонституције, из сваке старије идеје излази нова идеја и ниво је не може у томе спречити. Само ако се иде.ји остави потпуиа слобода, у стању је да ливује с помоћи договора, јавних изјава, асоцијација, штампе и општег права гласа; не остави ли јој се та слобода, онда идеја плане вао барут, и смрвљује у тисуће комада нресто на коме њени противници и гониоци седе.« и т. д. и т. д Оваквих цитата могли би смо тисућима из беседа Емила Кастелара навести јер је свака његова реч пуна неодољива чара а свака његова беседа и новинарски чланак несравњеног стила. Од огромне масе његових штампаних беседа и новинарских члаиака, за нас је најважнији и најмилији чданак о Србима и српској историји, који је Кастелар штампао у парисвој „Иоите1е Кеуие 1п^егпаМопа1е.« Ни један од старих писаца ннје са толико одушевљене љубави и дивљења а са толико осећаја о Србима нисао као Емило Кастелар. »Ја не познајем историје« — вели Кастелар — »која би заслуживала више пажње и проучавања, него ли што заслужује историја борбе за независност у Србији. Када их сав свет бејаше саме оставио, Срби се дигоше до висине најјачих народа несавдаданом силом свог варавтера и неизречном крепошћу своје мисли«.... »Ногнута до дрне земље, знала је Србија да со листом исправш кад је уочила згоду, да би могла прећи из ропства у слободу. Нико није као она познала моћ и слабост турску. Нико вао Србија и Србин иије се окористио човекољубивом реФорматорсвом нолитиком ЈосиФа II, цара аустриског. Нико вао овај ванредни народ, са својим јунаком Кара-'Борђем, није се борио иротиву султана, вад у ночетку овога вева јевропске прилике утрше пут иобеди." »Нико до Србија, од Милоша, који је био оруђе у рукама силнива, не хтеде учинити апостола и спаситеља. Историја њезиие независности личи епосу пз јупачвих времена, по величанственој храбрости, војим блиста свака страница јој ; а нуна је политичке поуке, са вештине и опрезности, којом је у њој испреплетено јупаштво. Само је таво дванајесте годнне овога вева, када је Русија остави својој судбини а на милост и немилост 'Гурчину, могла Србија, посрћући и устајућн, како јој кад срећа помагала, борећи се или уговарајући, вако је кад требало, вајући се или пркосећи, мучепида или ронкиња, у невим згодама нуна храбрости баснослове, а у другим?, опрезностп дивније и од саме храбрости ; с дивљачвом смелогпћу а увиђавпошћу мудрачвом, само је таво могла Србија постати народом војн, премда је плаћао данак Турској, бејаше опет иезависан, те ностићи да јој Јеврона зајемчи опстанак и иде на руку у тежњама за величином к °ј° јој дух прожимљу, иакон толивог нонижења и робовања на плодном и тајанственом Истову«.... Емило Кастелар рођен је 8. септембра 1832. год. Свршивши уииверзитетске науке у Мадриду придружи се он 1854. год., када је букнула јулска револуција, демократској странци, поставши сарадппком њених листова. Доцније, када је постао нроФесором историје на мадритском универзитету, основао је Кастслар лист „ВешосгаИа« који је у друштву са Карасвоном уређивао. Због веливог утицаја над универзитетском омладином буде му, за време министарства Нарваеда, положај проФесура уздрман, а када због тога омладииа поче демонстровати, би са проФесуре свргиут п ухапшен. После несрећног устанка од 22. јуна 1866. год. побегне Кастелар у Француску, одакле се вратио у Мадрит чим је букнула соптембарска револуција 1868. год., где га је омладипа са највећим одушевљењем дочекала. Од тог доба постаје Кастелар највећи поборник Федеративне републике. Градови Сарагоса и Дерида изаберу га за носланива у Кортес а наскоро за тим изабере га републиканска странка за члана директоријума. 11. Фебруара 1873. год., вада је краљ Амадеј дао оставву и република провламована буде Кастелару поверено министарство спољиих послова, али всћ 7. јуна исте године даде оставву, због цедања репу-

бликанаца и радивала. 26. августа исте године буде Кастелар изабран за председника Кортеса а 7. ссптембра за председника министарства са диктаторском моћи. Да би угушио устанак у Картагени и стао на пут карлистичвим ровењима, установп Кастелар стлјаћу војску, ради чега га иапустише његови иривржеиици и на сасганку Кортеса, 2. јануара 1874. год., изјавише неповерење, те Кастелар даде оставку иа нредседништво. После успостављења монархије нод Алфонзом XII, даде Кастелар оставку на проФесуру и оде у Париз да живи, али се већ 1876. год. врати натраг када га град Варселона изабра за свог посланика. Од то доба па све до 1893. год када се је повукао са нолитичке позорниде, био је Кастелар највећи бранилац демократсвих идеја у Шнанији, борећп се нротиву пшанског католицизма, тражећи за Шпанију равноправност вере и слободу наставе. Приликом дебатс око адресе Кортеса 1878. год. издао је један демократски маниФвст у коме је тражио повраћање устава од 1866. год., слободу вероиспопести, слободу штампе, наставе, удружења и зборова. После Францусво-немачког рата тражио је путем штампе савез романских народа нротиву германских, — идеја коју је пре кратког времепа, после пшанско-американског рата у једном бечком листу, поново покренуо. Кастеларове беседе сакунљене су и штамиане 1885. године у четири књиге. Од осталих његових радова вреди споменути : »Успомене из Италиј е« ; »Студије о с р е д њ е м в е в у«, »Изис т о р и ј е, р е л и г и ј е и политиве«, »С в и д е о љ у д и м а и идејама«, биографију лорда Бајроиа, историски роман »Ф р а Ф илип Липи«, и његов »Говор пред шпањолском Академијом« о модерној цивилизацији. У Емилу Кастелару изгубио је шпански народ свог најбољег сина; губитак, воји је тим већи и осетљивији што се шнански народ налази у таквом нодожају у коме се каравтери и таленти вао Емило Кастелар не даду ни нрежалити ни замснити. Ј. АдамошЉ. II А У К А 0 светокој изложби у Паризу. За пдућу свотску изложбу у Паризу припремљен је читав низ разноликих чудеса. Највише се истичу мареорама и сидеростат, који ћс, без сумње, највшпе зачипити будућу изложбу. Мареорам а је, дивна колосална четиркатна зграда у стилу »Ренесансл«. У њу воде осредње стубе, које нредстављају лествицс морског брода, а сама мареорама — кров на броду овеанског нароброда »Ргоггев«. Прилази један номоћник каиетшов, учтиво објављује, да ће се за нет минута нароброд кренути, За овим долази бпФетни цагбоп са понудама разних напитака. Према нрограму, нутовање ночнње од Марсеља. И, одиста, види се како нароброд стоји усидрен у В јз 81 п (1е 1а ЈоНеИе. С леве стране, изнад шарене грлдске панораме, виси грандиозни монуменат „Шкге - Шше Ле 1а вагДе". На десно, изнад нлавог мирног мора, виде се романтична острва, може се раснознати чувени Сћа^еаисРе!', свима нознатп из »МонтеКриста« од Дима оца. ... Настаје тренутак поласка. Чује сс увећано звиждање, затутњп тужно -свечано »сирена«, пароброд се етреса од удара точкова и полагано се креће из луке. На мосту мали вапетан загледа у даљину, новретом руве издаје заповест двојици мрнара, воји брзо окрећу точак крме по знаку његовнх обрва.... Пароброд излази на отворено море. На једаи мах се волсба и светлуца на сунцу малено таласање, нароброд се понајлак љуља, али је море дивно и, доред тога, пароброд се овај, ;!бог своје особите нанраве, не клати ни при највећој бури .... На откривеном мору неограничена тамнонлава даљина; ништа со не види сем великих морских тица које се љуљају на таласима, а од времена на време номоли се додфин и нагаара но води дугу и поново утоне у безбрижиу нучину. У даљини на хоризонту види се великп нароброд и неколики с једрилнма: они иду из Ђенове У једном крају нароброда свира оркестар, нарочито најмљеи за пловну гостионицу Пубдика вессло ћасва у многим грунама, тема је разговора питање о морској болести. Даме исказују своје страховање, каваљери их умирују тврдећи, да се волнка клатња не може ии замислити еп р1ет Рапа. Не нрође ни но сата, кад сс на нредњем крају нароброда (на иаробродоком Мсп сп1сос1а) чује узвив ,,1а 4егге !"... Наш нароброд, као што се види, ишао је таком брзином, да се већ налази надомак Џенове. После малог задржавања у Џенови, пароброд иде у Неапољ, одавде у Алевсандрију, Иорт - Саид, Вомбај, Калкуту, одавде у Сингапур, Конг-конг, Шанхај. Из Шанхаја у Нагасаку, а отуда у Владивостов, где нри улазу орвестар свира: »Воже царја храни«, а мрнари скунљени кличу »угуе 1а Еизбјр«.... Из Владивостока пароброд иде у Сан-Фраициско, затим носећује Валнараизо, Вуенос-Ајрос. Њу-Јорв и завршујући ирелаз преко Атлантсвог Овеана долази у Лондон и отуда се враћа у Француску. Дело нутовање свршава се по врло мирном мору, време — као поручено, ни више ни буре, вазда иебо плаво (од обојеног нлатна). над главом темнература пријатиа и без осетних нромена, и ако јс разлика у ширпнама: доста је рећи, да путници чак и на Црвеном Мору нису скидали горње хаљине !... За све време путовања, нико се није успавао, ниво није нао преко нервача, у махини није било квара, у нодруму се нијо појавио ножар и, на завршетву уживања вад се нароброд вратио у Француску, објављено је, да се нароброд не палази у Марсељу, но у Хавру, на два корака од Париза. Сидеростас. Сидеростат јо — дугачви нишан од камена, виоок за ноловину више од раста човекова, а са врло ншроком осно"