Nova iskra

Број 11. НОВА ИСКРА Страна 179.

Саољашњи изглед цркве Св. Богородице у Цариграду (по фотографији).

друго одговорити. Иначе унутра црква као грађевина није тесна и ако је сиромашна. Свод је обложен обичним даскама, премазаним сиво-белом бојом. Као и остале дркве по овим крајевима, и ова црква има три уздужна одељења, а озго су и галерије, ограђене решеткама по турски. Иада у очи богатство у иконама и у њиховом сребрном накиту. Лева прва престолна икона Богородичина је, веома окићена сребром и многим поклонима у ситним ручицама, главама и сличицама од к о в а н а сребра. Старих икона богато обложених кован и м сребром, има више. Од старих становника и љихове народности ни овде као ни у Београду код Бујукдера нема никаква трага. Од свих светиња што су их, по свима сведоџбама, донели овамо Београђани од 1521, свештеници сада показују на т е м п л у само четири престоне иконе, за које стоји иредање да су донете из Београда. Лако се, на први поглед, видело да су иконе старинске ; дрво по дну већ изгледа истрошено од старине. На престоној икони до левих врата има озго српско-словенски на.тпис С т ц Николае. По дну слике је текао златан натпис у једној врсти, у коме смо могли распознавати поједина наша слова, али никаква се реч не могашс саставити. Икона је, ради понављања, сувише премазивана, лаком, те се с тога слова не могаху распознати. На икони је свети Никола, а око њега су као оквир различите ситне слике. Испод последње с десна чита се као завршетак натписа, само цешто више у истој врсти, лзмз т. ј. 7047. (1539).

Ако смо ми тачно прочитали записани број (јер се све из поменутог узрока непоуздано чита), онда је ова икона заиета стара, и заиста српска — али по летопису не би могла потврђивати усмену традицију о преносу. Може бити да је тада црква зидана па да је на готовој из Београда донетој икони онај запис по дну иконе додан. С тужним срцем остависмо места, данас са свим запуштена, ових изгнаника, помињући с дивљењем њихову оданост вери и домовини својега народа. Ако су аихови потомци и пропали у другој народности, они су, као предци, и себи и њима знали одржати спомен до данашњега дана, кад се већ свему траг утро. С тога ми њихову помену и посвећујемо ово неколико в р с т а, еда бисмо им спомен вратили у њихово родно место. Вечна им памет!

Унутрашњи изглед цркве Св. Богородице у Цариграду.

ПОСКОЧИЦА

Ш* ! Ха ! Хаде ! Хбп ! . . Дахиренце танко, лако, Звечи брже! Брзо! Тако ! Ч.итав сахат где се нија И извија кано змија, А још није посустала Београд. *) Пољубад,

И на крило меко пала Да добије меџидију И шећерли - шефталију.*) Звечи брже ! Брзо ! Тако, Дахиренце танко, лако ! . . А ! Ха ! Хаде ! Хоп ! Једена.