Nova iskra

Б рој 13 ii ii

НОВА И С Е Г А

Страна 229

ирвобитно управо из „Старије Одисеје". Ово што нам се сачувадо од „Тел.емахије", то је средина, а ночетка њеног и краја немамо; „приређивач" их је морао избацити, је]> иначе не би могао да споји „Тедемахију" са „Старом Одисејом" и с трећим спевом, на који ћемо одмах прећи. Напосдетку, „Телемахија" је као и „Старија Одисеја" иосгала у Јонији и релативно је стара, али не ранија од 8. в.. Најмлађи од главних спевова из којих је наша Одисеја иостала налазимо у маси на крају њеном; од њега су иесме XX—XXIV (разуме се, без ,приређивачевих" додатака и доцнијих уметака, као што је нир. силазак погинулих просилаца у Д. Свет и њихови разговорн што их ту воде), али се нешто налази и у песми XX (наиме красан опис ноћи коју Одисеј проводи непознат у својој кући). Тај спев је дакле оневао убијство просилаца. Природио је, да се он није цео сачувао; и да је и од њега много штошта изостављеио (на крају XXII и у иоч. XXIII н.) Али и овај

249-50; XXIII 115—116, 153—70; XXIV 489-50. Али ни ови комади нису махом духовпа својииа „приређивачева" (ирича о Еумеју чак првобитио канда није имала ништа с причама о Одисеју); то је био сасвим слаб песник, који је умео само маказама да ради и да крпи: зато се ои држао што је више могао већ готових несама, модиФикујући их колико је то било неопходно потребно, а ретко би се склонио да свој извор преради. Што се тиче његова доба, он је живео кратко време после песника од кога је најмлађн од три спева што смо их мало час прегледали, дакле тешко раније од друге половине 7. в., а отаџбина је и њему била Европа. Али ни с овим Одисеја није добила облик, у ком је ми данас имамо. Око 500 стих. што их сада у њој читамо она је добила после прераде, у току времена. То су т.зв. интериодације; њих има у свима иесмама, али су веће особито две: тзв. орфијска XI 563—631 и почетак носледње иесме (XXIV 1—204 Херма води душе | просилаца у Д. Свет);

Мачји оркестар. спев није био једноставан: за њ су употребљена оба старија спева (само игго је садржину њихову песник по својој вољи мењао и удешавао), а за цело уз то још једна песма у којој се певало, како је Пенелопа Одисеја познала; није нак невероватно да је било и другнх извора. Овај трећи сиев ностао је у Евроии, свакако не много нре Хегијода и Архилоха, а остало нам је од њега око 1500 стих. Ова три првобитно самостална самостална спева, као што је речено, сиојио је у једиу целииу неки непознати „нриређивач." Иоменули смо, да је он нри том морао да чини извесне промене с њима, па смо неке од тих лромена и видели. Осим тога иак „приређивач" је морао по штогод и да додаје, особито комаде који су имали да послуже као леп што ће спајати та три спева. Његови додаци бИли би: I; IV 620-V 54; XIII 375-81, 412—28, 439-440; XIV, 158-64, 171—87; XV, 1—79, 90—91, 113—119,285—495 (ирича о Еумеју); XVI 135—153, ЗОр—3; XVII 31—166; XVIII 214-43; XIX 1-50, 476 XX 387; XXII 205-40,

Сликао Ј. Адам. па можемо поменути н оппс Алкинојевих вртова (VII). Осим тога Одисеја је иосле прераде иретрнела знатнију промену н у језику: епски је језик модернизован. Све ово извршено је до краја VI в. пре Хр. Тако се може рећи да је Одисеја у данашњем облику позната од то доба. До таких резултата довела је у овом питању ове истраживаче анализа наше Одисеје. Они су се ире тога служили истом методом. И непажљивији читалац може лако опазити у Одисеји ио неку нротивурсчност. Откуда оне? Бива да се тако што нађе и у делу који је иесумњиво саставио један песник. Вергилије нпр. у II песми своје Ене,јиде каже за иознатог дрвеног тројанског коња најире да је био од јеловине (стих. 15—6), мало даље нак (ст. 112) од јавора, а још даље (сг. 185 — 6) од растовине! У Ариостову „Бесном Роланду" 18, 45 нада Балустријо, а у 40, 73 и 41, 6 ми га видимо опет међу живима. Заплет у ПТи лерову „Дон Карлосу" основан је на том да Дон Еарлос