Nova iskra

НОВА И С К Р А

Страна 269

Има воћ више година, како о томе непрестано пишу м./тоги уметнички критичари, па се онет међ сликарима готово свију народа нађе још људи, што се не држе строго тнх најмодернијих уметничких теорија, што не снмпатишу санајмодернијим уметничким повотаријама п што се небаве решавањсм уметничких проблома, пого се најрадије крећу оним уметиичким правцем, што су им га одредиди још умоттгиди старе ренесансе. II ако данас исти не одају више тако претеране поште самој садржипи сдике, као некада, опет зато у својим радовима Јгоред 8Иттипд' а и поред РагђепШапде, за којима тоже најмодериији сликари, обраћмју доста ведику пажњу и на сам догађај. У ту посдедњу врсту сдика иду Јовановићеви радови „Играч с мачевима" и „Играчица с мачевима". Обе сдике ириказују нам догађај пз арнаутског живота. На првој сдици видимо мдада Арнаута, где пгра са два года мача. Његову игру прате два свирача. Један од њих удара у даире, а други у шаркију. Окодо играча пскупидо се још некодико људи и задовољно посматрају његову живу игру. У другој сдици „Играчица у Скадру" оцртао нам је уметник готово исти мотив, као и у тгрвој сдпци, само место снажна Арнаута игра са дна года мача депа Арнауткиња. Тако природних, здравих, једрих, свежих, стаситих и спажиих људи, као што је Јовановић изнео на тим сдикама, ретко ће те наћи на радовима најмодернијих сдикара. Ја се некако другачије осећам, кад гдедам то Јовановићевих људи, пуних здравља, пуних снаге н живота, но кад видим опо ружне, годе, босе, сдабуњаве, мршаве, болешљиве, изиемогло и изнурене људе на, сдикама иајмодериијих сдикара. У оба та рада ноказао је Јовановић особиту снагу у ириказивању особа, што посматрају иеки догађај. У нокретпма, у држању њихова теда, на њихову дицу можете увек ирочитати у којој мери их занима онај догађај, и увек можете констатовати, да врста и пиапсе тих утисака строго одговарају природи п добу живота дотичних гдедалаца. Особе на тим сдикама нису обични н депо одевони позорижни модеди, него прави и природии људи, што имају своју домовину. У њнховим жп.тма тече вреда крвца. Сваку особу узео је Јовановић неносредно пз живота п нриказао је таком пластнком н таким сликарским утицајем, као што су то биди кадри учинити само најбољи сдикари старе холандске ренесансе. Онако, као што је те особе нашао, како пх је видео, тако их је ставио на илатно, алн са оном. сликарском вештином, што је кадра од најпрљавијег Арнаутнна створити најзанимљивију особу. Цртож јо на обе сдике врло брижљиво изведен. Јоватговић црта главе, руке н све остало са највећом савесиошћу н финим разумевањем, адн при цртању тих сидннх детаља инкада није губио из вида саме карактеристике. Игру оиу снажног Арнаутина и депе Арнаутке уметник је врло оштро носматрао и нриказао је са нотиуиим разумевањем. * У чему дежи величина Јовановпћеве лепе слике „Де.д учи евог унука мачевању ?" Да дн у сдикарској вредиостн? Не. Њена сдикарска вредност инје у тодикој мери ведцка. Дакле ннје њена хармонија боја? Ја ту слику високо ценим ради њезина људског зиачаја. Читаоцима ће битп нозиато, да су уметиици готово свпју векова п свију народа врдо ретко узнмади мотиве из живота људи средњега стадежа за своја уметннчка деда. Још стари Ооете рекао је на неком месту „ЈНе дг4е (хезекЈмр гз! сИе, иоп Лег тап теМ 1егеМ егпе аттап1е ОезсМсМе таскеп капп." Тим речима, мислим, хтоо је СгоеТе рећн, да јо из живота људи средњег сталежа млого теже створитн депу уметничку слнку, него ли из живота највише аристокрације или крунисаних глава. Стара уметност нзмшиљала је карактере, тражида је карактере у великашким круговима; новнја уметност јога се ноиајвише забављала са жнвото.м Воћет,- а, најновнја уметност — уметиост, што се развнла иосде СгоеЊе-ож смрти, узеда је у свој круг не

само Вокет-е него и живот најсиромашнијих раденика. СоигЂе1 и остади најмодернији сликари са неким особитим уживањем едпкају живот модорлпх радошп&в н, из иревелике симпатије наспрам тих патинка, сасвим заборављају да осим тих радних створова живе на нашој зомљи још и други људи који су тако исто достојни уметничке обраде. Нокако ми срцу изванредно годи, када поред оних сидних сдика мистичне и тајанствене садржине, иоред оних сдика из радничког живота, наиђем на сдику, у којој је оцртан живот људи из средњег сталежа. И ја сам увек високо ценио поноке модерне сдикаро, са особитим уживањем посматрао сам радове МШе1'а, Лоиззеаи а, СогоСа дивио се радовима Реаина, ВбсШт'а, ВазИеп ЈЈераде'а и Ритз <1е Сћасаппсз'а али никако не могу да се одушевим оним сдикама модорних сликара, у којима оцртавају живот људи из средњег сталежа, јер ми исти радови изгледају и сувише неприродни, изведеии без срца и осећаја. А налп Јовановић? — Како је он природио оцртао живот људи у едпци: „Деда учи свога унука мачевању". Колико је у тој сдици изражено осећаја, кодико љубави иаспрам оних људи, тнто у високим арбаиаским и црногорским брдима живе и сувише јадним животом — људи, до којнх јотп није допрла модерна кудтура него што још носе сво.ју народиу ношњу, љубе своје народне обнчаје и певају своје народне ттесме! II те људе оцртао је Јовановић у њиховој непосредности. На њима није нитпта нодецшавао. Сваку бору њихова лица, што им је урезала очајна борба за живот и огњиште, наћи ћотс и на њихову лицу. Како је днван онај старкеља, тпто поучава своје унучо мачевању. Тако ириродна, жива и свожа старца једва ћете ттаћи на сликама Ј)ергеддег'а. А оно дете, што је укрстидо са бабом мач, иди оттај мадигаа, птто тгосМатра ту борбу — тако природну, љупку, наивну и свежу дечицу наћи ће те само на сликама чувених сликара (тгет'а и СагтЂогоидКа. Уметник је изврсно схватио биће и карактер оних људи, тпто је у сдици нриказао. Цеда ситуација тако је живо, верно и истинито приказана, да је у томе погдеду наш уметник достигао и старе ходандеске сдикаре, који су у техници јога увек бољи од нашег Јовановића. II ако јо слика верно но нрироди нацртана, опет ми се оиа чини ттуиа природне иојезије. Онај догађај, тнто га је уметник у природи видео, оно, што је уметиик од природе примио, ирорадио је у својој унутрашњости. Ту је природа и стварност дада уметтшку само здаћатт конац, од кога .је исплео своју сдику. Као нтто сам већ сноменуо, све тнто ттам је уметник у тој сднци изнео, он је све то у прпродп видео. II мн му врдо радо верујемо. Оно штоје тшдео, носматрао је очнма нравог уметника, а приказао срцем правог песника. * Са сликом „Прва продукција" увсо нас ја у арттаутску собу. По дрвеним столицама поседали снажни Арнаутн да чују свирку неке мадене девојчице, коју мајка наговара, да нокаже гостима своју вештину уз тамбуру, али девојчица се застидела, иа и иоред мајчине модбе, не ће да свира. II за тај рад рекао бих, да није компонован, но даје уметник у тој слици нзнео са свим истинит догађај. Особе на тој сдици као и на остадим Јовановићевим радовима не забављају се са публиком, но сами собом. Њихово нонашање .је сасвим природно и нн најмање не задире човеку у очи. На моне је увек врло пријатно утицада њихова безаздена забава. Ире свега сиоменућу, да се Јовановић и на овој сдици показао као врдо велики вештак у приказивању дечијих карактера, Особиту ппжњу је обратио и на израду оне лене арпаутке. Њено лако одедо као да .је срасло за округло и нуначко јој тело. У борама њена одела као и у одолу осталих Арнаута ноказао је уметник врдо л0и укус. Цоо распоред сдике казује, да је исту створио воћ готов уметник. Што дуже вромеиа гдедам у ту слику што со више задубљујем у тај рад, све ми вигае осваја срце својом природношћу и истинитогаћу. Тај комадић обичне природе, и то такав, како га је Јовановић приказао, саввим је до-