Nova iskra

Број 15 и 16

Н 0 В А И С К Р А

Страна 271

и сувише досадие женске особе: Л.еоиоре, Јулије, Дона Дијане, једном речи изводили су неке радове, који се нису никако могли допасти немачком народу, само зато, гато му је тај насликани свет био сасвим неиознат. Са тим романтичарима није могла симпатисати немачка пубдика, јер нису били крв од њене крви и дух од њена духа. После тих нежних романтичара јавља се код Немаца 1Је1'ге§дег, Кпаиз и УаиИег, доста даровити уметници, што су са извесном симнатијом и љубављу посматрали, изучавали и сликали немачког сељака. Њихове лепе слике из живота немачких брђана што станују по швајцарским, тиролским, елзаским и горњобаварским брдима, изводили су увек срцем и осећајима, с тога су им радови увек пријањали за срце немачког народа. Слике ,Јс1г1с$ Аи['дк1>о1' и „ВпскЈсег псг Вгсс/ег" од 1)р(геддег'а; „ТапаФтпе" н „1)ан БседгШтзв" од УсшИег'а; ,Ј)огј'нргсИгбШе" и „Бегсћеп-Ђедапдтзз" од Кпат'а учинили су тада сензацију у целој образованој Јеврони. Свет се није могао довољно надивити нриродности, истинитости, свежини и здравом реализму тих слика. Ти радови иојавише се у Минхену и Диселдорфу, тако око седамдесетих година, а то је било управо оно време, када се и наш Јовановић као ђак сликарске академије бавио у Бечу. И он се тада познао са тим радовима, о којима су писали сви немачки листови. Те је радове силно заволео, па и данас, ве}1 као велики и признати уметник, са нообичним уживањем посматра 1Мгед§ег-ове слике „Ваз 1еШе' АијдеЂо1 Ј и „ ИпсккеЂг с1ег Нгедег*. На сликама тих уметника учио се Јовановић. Он је нримио њихове добре стране, а ослободио се њнхових погрешака. Еод Јовановића, као и код тих уметника, видимо здраву шалу и угодну наивнос/г. Његова шала но показује ни најмање трагова оштре сатире. Психолотаке дубоке и Физиолошке проблеме није никада обрађивао, с тога нијо нужно гледаоцу силно напрезање да разуме његове слике. Он нас својим радовима уводи обично у места иуна мира. Ноказује нам Црногорце и Арнауте нри чатаи добра вина, нри игри, песми, свирци и осталим наивним забавама. Тек ио каткад скренуће нашу иажњу и на драматичне мотиве, али ту нам није толико мио, љубак и драг, као кад нам оцрта догађаје мирне, пуне веселости и живота. А Јовановић као човек? Његопе слике су најбоље огледало његове душе. У његову лицу је изражена доброта. Очи му посматрају човека увек пријатно п искрено. Ко га је једанпуг видео и говорио, мора га врло заволети. По својој природи је здрав и доста снажан. Није поношљив, није једнострано образован, није ОгиМог, с тога и у његовој уметности нома ништа извештаченог, коиструираног и философског . Све сама чиста природа и живот.' Срећан човек. Сам себи је извојевао име и позицију коју даиас заузима у историји светске уметности. Воли да ужива, али и са силном вољом да ради. По својој нрироди јо доста песеле нарави, с тога је иајрађе изводио мотиве, у којима је изражена радосг и веселост. До сада у својим сликама није изводио опо, што је страшно, ужасно и неприродно, као што је и његов досадањи живот прошао мнрно, без романа и грозиих катастроФа. А није стварао слике у којима је изражена силна страст, јер се оне нису до данас дотакле његове душе. Готово све Јовановићеве слико пуне су нежности, љункости и мирноће. У свима тим сликама огледа се његова душа. Веч. Павле Лагарпк

Павле Јованови+1, српски сликар. Доносоћи у овом броју нарочити чланак о радовима овог нашег и у туђшш прослављеног еликара, уверени смо да ћемо угодити својим читаоцима ако му и лик доносемо. Из завршетка данашње студије о г. Јовановићу видеће читаоци колико је писац имао нраво говорећи о утиску који чини иаш велики умстник својом нојавом. Таковски устанак. Ова велика слика, која је дапас у власништву Српског Народног Музоума, рађеиа је но норуци Њег. 15ел. Ераља Алоксандра I. Оиојом уметничком израдом, избором типова, вериом представом историјског моста и момента — редак је украс којим со поиоси наш Музеум, а нраво је врело за напајан.е родољубиог одушевљења. Играчица с мачевима. 0 овој слици наћи ће читаоци помена у данашњсм броју, а у сликарској студији г. II. Лагарића: Лавлс ЈовановиА. Играчица у Скадру. Радовима тташег великог уметника г. Павла Јовановића не треба коментара, а најмање полотпуних. Доносимо је само као допуну чланку г. Лагарпћа. Свети Урош Ц,ар Српски. На дан 2. децембра крославља српска црква успомену на последњег владаоца из славпе Немапићке династије. Г. Урош Преднћ, који својом кичнцом чува у српском народу и успомене на његову нрошлост, ноклонио јо и овом раду своју иознату марљивост у извођењу, те тиме поново утврдио онај леии глас који ужива између срнских сликара. Српски консулат у Битољу. II дом и застава крај њега бележе мосто иа ком је стража слободне Краљевиие Орбије у нотлаченој Маћедонији. Није овдо моото да говоримо о сметњама које су чињене Србији да но нотпаље свога представника у ону средину која давно унире своје измучене погледе у слободну братску краљевину. Па ипак је цраводиа ствар победила. У српско консулско нредставништво непријатељи наши поглодају данас са реснектом, а нсослобођена браћа са најленшим надама. Српска школа у Битољу. »Нома Срба у Маћедотгпнт!« Тако довикују иаши непријатељи, а ноједини нлаћени странци разпосе ово и кроз Јевропу. Због Фарисејског узвика »Распни га!« — разапет је на крст и Син Божји. Ми то знамо, али верујући у своју нраведну ствар, а знајући да со народи не губе лако као нојединци — дочекаћемо да јодном и странцн увиде: има ли Срба у Маћодопијп и чија .је она. Нека даиашља слика српске школе у Битољу и српских ђака, са школским нредставницнма и неколиким гостима, буде одговор, свима који сумњају, иа питање: »Има ли Срба у Маћедонији?« Хотел „Београд" у Битољу. Већ самим својим именом иоказује овај хотел, ко у њега долази и за што јо један од пајпосећенијих хотела. Улица у Битољу. Да би, поред нретходиих слика из Битоља, појам о њему био што заокругљеиији и вернији доносимо и ову слику једне улице. Она је вериа сценерија оних честих догађаја у којима потајничкп иенријатељски иож или револвер играју главну улогу у гашењу срнских живота. Проломи се ваздух од нуцња и очајничког узвика панаднутог Србииа, али, на срамоту овог просвећеног вока, глас о таквом дивљаштву најдаљо што допре до Дуиава и Саве, да се ту угуши, јер даље не налази одјека! Манастир Буково код Битоља. Овај је манастир у патријаршијским рукама, али због неувиђавности и заслепљоности њене још вазда у рукама грчкога свећенства. Иасгва, која је једино српска, још јо вазда верна, али чаша стрпљења већ со нронуњујс! Васељенска је црква веК изгубила јодпо јато своје срнске пастве које од невоље само оде у бугарску шизму; иеће ваљда донуСтити да дође и до срнске шизме, која би око себе нокупила и Србе егзархисте и Србе који су још верни Патријаршији.

НАУКА Русво гпожђс. .— При крају мипуле годнио имало је свој годишњи збо]) Друштво Рудара .јужно Русијо у Харкову. Инжињер //. С. Авдаков иодиео је извештај о производњи гвожђа. Извештај јо био врло интересан. Најпре је известилац указао на застој у подизању рудних железних путова нрема производњи лнвнпца у јужној