Nova iskra

Страдл 272

Н 0 В А И С К Р А

Врој 15 и 16

Русији. Јер ливницама у овој 1899-ој треба пренети гвоздене руде 175 мил. пудова (један нуд 16.380 кг.); затим 35 мид. топива, даље до 113 мил. нудова горива, то износи свега 323 Мидијуна пудова тежине. Кад се томе дода одвоз и 1 ливница готово издивена гвожђа у 75 мил. пуда, изпоси 400 мил. нудова само за пренос. Наротита комисија радн толиког нревоза нредлаже читав низ мера, од којих су главне: нодизање железница главних и споредних до самих рудника. Понајцре бн се нодиглс гране: Ингулецка, Никопољ-Јекатеринославска и Пјатовка-Користовскаја с погледом на руднике по Жутој Реци. Гледећи на јужну нроизводњу гвожђа; известилац је констатовао огромнн напредак, управо басносдовни. Године 1897-ме радило је на југу Русије 12 металуршких завода са 25 ливница (високих пећи), тонећи 42,182.225 нудова ливеног гвожђа, а у 1896-ој истопљено је 38 милијуна у 9 завода, а то значи више у 1897-ој години 18,4°/ 0 . У 1898-о.ј радило је такође 12 завода, и сада се подижу још 5, а у свима заводима ради 30 ливница којо истопе 60 мил. нудова ливеног гвожђа, а то износи 29% више него у години 1897-ој. Подиже се још 13 нових ливница, и тако ће их скоро бити 43, које ће истопити 86,750.000 пуда ливопог гвожђа у 1899-о.ј годшш. За десет година производња ливеног гвожђа увећала се од 8 ливница (високих пећи), и 8,670.000 пудова ливеиог гвожђа на 34 ливнице и 87,750.000 пуда,, а то јо више осамдесег пуда. Увоз туђег гвожђа у 1897-ој изиосио је 6,238.000 пуда. Југ Руспје постао јо најглавнији и најкруниији извор ливеног гвожђа за 1'усију. У минулих 10 година Русија је била на 7-ом месту међу јевропским земљама но количиии изливеног гвожђа, а сада јо она на трећем месту: одмах после Велике Вританије и Германије. Гигантскнм корацима иде и нроизводља челика и меког гвожђа. Меког гвожђа за пијаце ироизведено је у 1897-ој 4 мил. пуда, а сада има до 20 мил. пуда. Године 1897-ме било јо своега у Русији 221 завод приватних и државних који су израдили 82,250.333 пуда, а од те количине нада на јужну Русију 24,397.690 пудова т. ј. двадесет осам јужних завода израдили су '| 3 свега нроизведеног гвожђа руског. Колика ћо бити та количина у будућности када отпочну свој рад нови садаснремани заводи ? Појачаии уиоз туђих мстала у Русију у 1896 и 97-ој дошаоје од подизања нових огромних завода за које су требали машински делови и готово сав рударски прибор. Али за носледњих шест годииа увоз је иао од 10 мил. пудова на шест милијуна. О подмиривању јужие металие индустрије гвоздеиим рудама известилац саопштава врло интересне иодатке који со сводо на то, да је руска ироизводња нотпуно обезбеђена на десетине година оним рудиицима који се већ сад разрађују а колико их је још колосалних размсра, који чекају на ред? На првом је месту наравноКриви Рог и његова околина. Раније је иоказано, да у њему има руде на две миљарде али ове године цронађено је још на 1 1 1 2 миљарду. Тако на једном кесту у дубини од 89.628 м. иресечон јо слој гвоздене руде од дебљипе 4,5 м. и ночећо се отуда вадити руда врло големе вредности. Рудиици у Донецком басену с године у годину даваће све више и више руде. У 1896-ој извађено 5'| 2 мил. пуда руда, а у 1897-ој до 13 мил. а то износи Ч, 2 све извађене руде (у Русији). Керченски су рудници управо неисцрпни. А ако од 140 лотребних милијуна нудова у току годино нонестане руде, то ће извесно накнадити криворршки рудиици, чија неисцрпљивост нревазилази све мере. Дакле у томе погледу бригебити по иоже. Али оснм наведеиих рудиика постоје пајугу рускоме и други рудници у пределима Харковске губерније, даље у Вароњешкој, па шта тек да речем за рудникена Кавказу и Уралу. Известидац је потанко разрадио како особине рудника тако и услове добављања. Иоглавнто се зауставио он на Уралскпм рудницима одакле сс можо руда добављати но врло јевтину цену ако се подигне граиа железнпчке пруго од Магпетске Горе. Везу Урала сјугом Руеије олашпавају и водени иутови. И о томе је цодноо известилац врдо ннтересне иодатке све ио оцени стручних посленика. Иа и у нретпоставци да се брзо исцрно руда у прекограиичним рудницима може с.е сигурио закључити: да би руски рудници могди и тамо подмиривати иотребу. Јер стручни извештаји гласе да сада већ Инглеска куиује руду у Сев. Америци. О увозу пак стране руде у Русију не треба ни говорити, пошто ево руске ливнице у огромпом производству дивеног гвожђа нотпуно су рудом осигуране. Не треба говорити да је известиоцу збор много аплодовао, и све његове погледе као и предлоге дословце усвојио. У ошнте на томе збору изгледало јо као да је II. С. Авдаков славио. 25 годишњицу својега рада у Доњеском басену. Најстарији од рудара камепог угља, II. А. Картов, изјавио је осећања збора ирема раду Авдаковљеву, изнео сав његов ранији рад, нацртао јо потпуно устаоштво, знање и неуморност известиочеву, и као предузимача, и као сроског нуномоћиика у којим је пословнма ои први радник и најјачп иосленик у рударским предузећима. Преддожио је да збор моли мшшс.тарство државних добара за нарочиту иаграду ^звестиоцу. Реч и нредлог Картовљев збор је примио уз најнотпуније допадање.

КЊИЖЕВНОСТ МОДКРНА ГРЧКА ЛИТЕРАТУРА (Конегаптин Макрис). Одношаји грчког језика, диглосија како со грчки обично каже, допринели су много задоцњеиом развијању грчко литературе. Виле су дво партије, једна иротив друге. На једној страни борци за нопуларнв, такозваии народни језик, који је дуго времена

презрен био у пркос ошпте олиљепим дивним грчким песмама, правим мајсторским делииа грчке модерне вештине. На другој страни пристадице за правилни, брижљиво урађени језик, за ко.ји су иаучењаци хтели да га са старим идентификују. Те несугласице ночеле су данас да се уклањају, захваљујући ћутке учињеним концесијама једне или друге стране. За тај резултат има на првом месту да се захвали песницима. Истина, нроФесори и држава заузети су за правилни језик, но з 1то се с друге стране књижевници одушевљавају народним језиком. Сви грчки бољи иесници, нонос грчке модерне поесије као: Денис Соломос и Аристотелес Фалаоритис иаписали су тим језиком своје најбоље цељене иесме и ио леноги облика и по драмској јачини. Један од првих у томе литерарном боју био јс Јовап Психари учитељ у Француском колежу, чије је дело »Моје нутовање« имало значајног успеха. Други који је још више радио на ширењу попударног језика јесте М. Е. 1'оидис. Ои се показао слободоуман и духовит, и зато је од ведиког утицаја у данашњој новој грчкој литератури. Изгдеда да ћс народни језик, који је жив, изваиредио богат, изражљив, и сиаким даном богатији, пајзад однети у Грчкој победу и савршено потиснути сухопарни, нрофесорима вештачко гајени науени језик. Тек у најаовије доб1 иримећена су поједииа дела у грчкој модерно литератури. И ако нису мајсторска дсда, садржавају ипак много јачнне н правнх дитерарних лепота. Н>има је и постигпуто да се туђа иреведена литература, која је целом Грчком била овдадала, нридично иотисне. После револуције у Грчкој, ночоо јо литерарии покрет, али романтика и болест за нодражавањем, шкодиле су миого цветању вештине и зато је нотребно дуже времена да пође својим правим путем. Сам Алексаидар Раигабе, чија су зиатиа дела оиште нризната бида, није успео да јој да други правац. И ако нам се даиас његова деда мало допадају, инак чудновато јс да није имао већег утицаја на млађе књижевнике. Први нокрет ка новој вештиии нотекао је од Димитрија Викеласа. Пре двадесст година угледао је света његов роман »Лукис Ларас«. У почетку остао је незапажен, ко доцније признат је за творца модериог грчког романа. За њим иође већи део млађих књижевиика, те су од то доба своја дела црпли из грчког живота и сликади његове обичаје, иавике и потребе. Овој груни припадају, осим других, Г. Дросипис, несрећни и у лудилу иреминули Г. Вицинос и А. Пападиј ам андис. ЂорЏ Дросинис очарава иас више него други. Све што је написао у прози и у стиховима дише свежином грчког живота и ленотом грчке земљо. Његова су најбоља дола: » Амарилис«, Крисоула«, »Пољска чисма«, »Идиле« и две или три мале збирке несаиа. Читањем тих дбда добија се утисак иојези.је сеоског живота и иотеећа много иа дивиу кдасичну грчку дитературу. А. Паиадијамапдис је иесиик мора. РБегова је омиљена тема живот грчких сиротиих рибара, леиа острва јсгсјска илн љубичицом нокривена острва јоискога мора. Мали рибарски чамци на плавој иучиии, а велики у бури и каменом теснацу, и разбијепе једрилице обична су штаФажа њсговнм красиим нричама. Он је у Грчкој омилео овај жанр сликања. Његове су нриче и новеле излазиде у разним часописима и новинама, нарочито у »Хестиа« иди у дневном дисту »Акрополису«, Све нам онс казују његову несавладљиву љубав ка мору. Ои га води нежно и често га слика као красну заводљиву НимФу, алн кад је узнемирено и бурно, гледа он у њему онасну сирену која се игра са људским срцима и ужива у очајничкој борби једнога и у смртноме страху другога. ЂорЏ Вицииос је писац најлепших дела у новој грчкој литератури. Он јс рођен за психодога. Ои открива и н.)јскривеиије тајие човекове душо. Грчка опдакује у њему једног од својих најбољих синова, који је нскада тако миого обећавао, а на жадост, доцније свршио као умно болестан. Његови први покушаји слични су мадим нежним цветићима, чији се мирис у великом пољу губи. Од њега су нам осталс поједине песме, неколико дирљивих малих новела и једаи роман. »Москов Сехим« његово јо посдедње дело. То је историја једног старог турског војиика, руског пријатеља, писана високим стилом и нравом вештином. И ако му представљање није довољио вештачки обрађено, инак се може сматрати као његово најбоље дедо. Други један нисац Андрија Гаскавица својим леним етнограФским студијама, својим сликама из Румслије, својим »сликама из Тесадије«, »Просјаком« ностао је омиљеии приноведач данашњег доба. Као одушсвљени обожавалац живота н ирироде своје отаџбине узимао је сиже за своје романе и новине увек из ње. Сељаци, пастири и први свот из понуларних грчких пссама оживљује у његовим нричама и у тој дектири надазимо одиста правог уживања. Он пам износи душу грчку са свима њеним особинама. 11о каткад се он уздиже и до онске појезије, као у Цахосу, где црта херојске нрилике из новогрчког доба. Још да споменемо Ђорђа Ксеноиулоса вештака првога реда. Он говори у своме носледњем делу »Маргарита СтеФа« о заношљивоме острву Занту у јоискоме мору, о томе цветноме врту, које запљускују морски вали. Он иам га црта у његовош чаробиоме.сјају и свечаној лепоти, оп нас води у ту мирисаву земљу и њепе становнике, који далеко од осталог грчког, живота, обрааују засебаи свет. »Маргарита СтоФа« је пссма у прози, која нас необично задобија, јер у њој налазимо целокуину историју тог острва. И ако свака