Nova iskra

Врој 18. и 19.

НОВА ИСЕРА

Стрдна 815.

сутра, у јутру да га окупају. Просјак одбија постељу, а што сс купања тиче пристаће да му се ноге оперу, али само ако има каква старица. Пенелопа нареди то Еуриклеји. Перући му ноге старица наиђе на неки ожиљак, по коме га позна. Погледа на Пенелопу да јој каже, али овој је Атина била занела памет на другу страну. Брзо је шчепа Одисеј за гушу и спречи јој намеру. Пошто су у том били преврнули леген, Еуриклеја изи|е по другу воду, а ТТенелопа после толике паузе продужи разговор. Пита га, да ли би јој хтео протумачити један сан и исприча му га. Просјак јој каже, да он нс може друго значити, него да ће се то Одисеј вратити па поубијати просиоце, како јој га је у сну већ некакав орао био протумачио. На то ће она ово од речи до речи : „Странче ! Снови су ташта бесмислица. Двоја су врата непостојаеих снова ; једна су рожна, а друга од слонове кости. Они што пролазе кроз врата од слонове кости јесу варљиви и не остварују се; а они што пролазе кроз врата рожна, предсказују истину .... Ја мислим, да мој чудновати сан није кроз та врата прошао, јер би то било за ме и за моје дете велика радост. Него ћу ти јога нешто казати, а то добро упамти. Ево већ несрећне зоре, која ће ме раставити од куће Одисејеве ; јер ћу сад предложити просиоцима, да се надмећу игром са дванаест секира, кроз које је Одисеј из далека стрелом погађао .... То ћу им задати и ноћи ћу за онога, који својом руком најлакше натегне лук . . . ." Јел' те, да овде није све чисто ? Ова одлука о стрељаљу долази сасвим изненада. Зашто пита Пенелопа странца о сну ? Не би ли јој умео рећи кроз која је врата прошао ? А откуда ће он то знати ? Апатично седење њено за време прања ногу у најмању руку чудно је. Погледајмо на формалну страну ; ни она није боља. Овај је комад пун позајмљених стихова (нпр. 483—4 = ХХШ 101 гл. и XVI 200 ; 485 = XXIII 260 ; 488 = 496 = XXI 213 ; 577 — 81 = XXI 75 — 79 ; 587 = XXI 127 ; 602 — 4 = XXI 350 — 8 итд.). Ово су непобитни докази, да од места, где је Еуриклеја нашла ожиљак и по љему познала Одисеја, до краја XIX п. имамо „прирећивачев" додатак (ст. 476—604). Али онда је ту првобитно стајало нешто друго, јер спев није могао стати код открића Еуриклејиног. Питање је, шта је „приређивач" заменио својим продуктом ? Чули смо мало час, да у нрвом делу XIX песме ОдисеЈ каже Пенелопи: „Доћи ће ти Одисеј још ове године, кад месец прође а други до1)е." Шта значи то ? Изједног стиха (XXI 258) сазнајемо, да је сутрадан Аполонов празник. Према старом обичају та је свечаност држанаоменимесечевој, тј. упочеткумесеца. Ондаможемо узети да Одисеј каже управо: „Доћи ће ти муж још данас." Мало после опет — такође смо видели — он пристаје да му се оперу ноге, али ако има каква старица. Ове речи имају смисла само кад циљају на извесно лице, тј. на Еуриклеју. Спојимо ли ово двоје, мораћемо доћи до важног закључља: Према првој половини XIX п. Одисеј има намеру да се каже Пенелопи. Он покушава то најпре тиме, што јој вели напророчки начин, да ће данас доћи: „Одисеј ће доћи кад месец прође а други дође." Да је она разумела његове речи, морала би приметити. „Шта говориш, странче? Та то је данас !" Али она га не разуме. Онда он прибегава другом средству: Избере нарочито старицу, која га је одгајила и којој ожиљак зацело неће измаћи из вида, да му опере ноге. Она на1је несумњиви знак. Одисеју се испунило пророчанство и намера. То потврђује једна контрадикција. По XXIII песми Пенелопа упознаје Одисеја аосле убијства просилаца. Међутим у XXIV један од убијених просилаца каже у Д. Свету Агамемнону, причајући му како су пропали у Одисејеву двору, и ово: „(Одисеј) лукаво заповеди својој љуби, да пам донесе његов лук и сјајнс секирс да се надмећемо, — то беше почетак нашој погибији итд." Била је дакле једиа верзија, по ко-

јој је Пенелопа познала Одисеја аре погибије проеилаца. Та се контрадикција не да изгладити и она је врло карактеристична за питање о том, је ли наша Одисеја дело једпог песника или више њих. Али она је још важнија, кад је реч: из којих је делова Одисеја ностала. Где је та друга верзија о времену Пенелопина упознања могла бити? У другом делу видимо да није. Могла је бити само на месту, где је „Старија Одисеја" прекинута. Ово разматрање доводи нас до врло важног закључка. Иза песме XIX, ако је имала ову садржину, није могло првобитно стајати оно што данас долази у нашој Одисеји: јер ту Пенелопа упознаје Одиоеја тек по убијству просилаца. Није ни мало невероватно да је некада прича гласила даље овако: Попгго се Одисеј казао Пенелопи, стану се срећни супружници договарати, како ће казнити просиоце. Одисеј предложи стрељање из лука (сетимо се п. XXIV ст. 167). Сутрадан је био празник бога стрељача Аполона и то олакша да се план изведе. Одисеј добије у руке лук и тоболац са стрелама и напослетку с помоћу божјом побије све непријатеље. — То је био крај неке друге Одисеје. Остаје нам питање, зашто је „приређивач" овај крај пребрисао и заменио га садашњим стиховима. ОчевидНо због тога, што је убијство просилаца хтео да исприча по другој верзији, коЈа се налазила у извору из ког имамо XXI—XXIV. Зашто је пак он ту верзију претпоставио изостављеној, није наше да питамо. * Радо бисмо продужили да разгледамо и остале интересантности ове врсте којима обилује питање о развитку Одисеје. Али се бојимо да нисмо и овако већ злоупотребили читаочево стрпљење, па ћемо завршити. Ипак нека нам ј - е слободно то учинити с ј *едном оштроумном хипотезом Виламовица — Мелендорфа. Данашња Одисеја у песми XXII (с крајем) и XXIII прича овако: Пошто је побио просиоце, Одисеј позове стару служавку Еуриклеју, да му донесе сумпора и ватре да окади дворану. Старица му на то примећује, да би најпре требало да се пресвуче, јер му не приличи издрто рухо у коме је. Али јој' он одговара: „Нека ми се сад прво ватра донесе." Еуриклеја га послугаа, па онда отрчи те јави служавкама шта се десило и оне све дођу Одисеју и стану га грлити и љубити у руке, главу и рамена. За то време однесе старица глас и Пенелопи. Она не може да верује али на послетку сиђе у дворану. Смотривши Одисеја она застане. „По лицу" стоји од речи до речи у Одисеји, „готово познаде га, а по издрпаном руху учини јој се готово непознат." Телемах се јамачно надао, да ће она одмах нолетети Одисеју у чагрљај или тако гато, а кад опази да се она и не миче, стане ј - е корети, да је „челична срца". Пенелопа му одговара, да ће се они већ познати, ако ј - е то одиста Одисеј, јер они имају неке тајне знаке. На то ће рећи Одисеј Телемаху: „Пусти матер своју да ме и даље куша у овој ' дворани, док ме добро не упозна; јер сад не веруједа сам главом и презире ме, што сам овако прљав и издрпан. Него, дај да сад размислимо вели, гата ћемо с тим што смо поубијали просиоце. Телемах мисли да ће најбоље бити ако он размисли сам, јер је најпаметнији. Онда Одисеј предложи, да се сви у кући обуку у свечано одело, па да играју и певају, како би пролазници мислили, да је то Пенелопа пристала на преудају. Одмах га, послугаају и весеље отпочне. „Међутим — читамо у Одисеји — и Еуринома окупа у његовој кући племенитог Одисеја, намаза га мирисавим уљем, обуче га у лепо рухо и огрну огртачем. Сад га Атина учини пунијим и стаситијим, а главу му окити густом косом, коврчастом као зумбул цвећо. Као птто ветптак, кога су Атина и Хефест разним вешвдтнама учили,