Nova iskra

В ро.ј 20. и 21. II 0 В А И С Е Р А Страна 345.

1 / 2л дела целокупне тежине тела, а према средњој тежини људског тела од 68 кгр. она износи 1,75 до 3,5 кмдограма, Толнко масти довољно је за справљање иеколико Фуната свећа (слика 7). У менама варења хране и врења, масти унесене у тело са храном, разлажу се на глицерин и масне киселине,

ОТАРУДИЈЕ

— ГИЈ ДЕ МОПАСАН Драга Колета, не знам сећаш ли се још стихова СенБева. Читали смо их некад заједно, па ми се урезаше у памети. Идеја је: „родити се, живети и умрети у истој кући." Ова ми мисао много каже и умирује моје бедно срце. Ја сам сад сама у овој старој кући, у којој сам се родила, живела а у којој ћу, надам се, и умрети. Није овде увек весело, али је за то тихо, те се сећам прошлости. Син ми Анри адвокат је и долази сваке године на два месеца. Кћи ми Жанета удата је. Она живи с мужем далеко одавде, али ја сваке јесени гостујем код њих. Прилично сам стара да много читам, али мислим, мислим непрестано, и.ли боље рећи — сањам! Али не сањам као ире. Сећаш ли се наших лудих сањарија када нам је било по двадесет година, како смо замишљале догађаје и како нам се живот чињаше срећан. Али се не догоди ништа од онога о чему смо сањале; али оно што је било, и ако не беше баш тако лепо и поетично, ипак беше довољно за оне који се задовољавају оним што живот даје. Знаш ли ти, зашто ми жене бивамо тако несрећне? За то што у младости сањамо о срећи какве нема. Не уче нас у младости нашој да је живот борба и одрицање од својих жеља. А живот — живот је мука. У. првоме судару срце нам је разбијено. Душа очекује среће, а догађаји у животу не испуњују такве наде. Па онда страдамо. Срећа! Шта је то срећа? То су наше наде. То сам искусила ја. Нема потпуне среће. Она је неостварљива, ретка, кратка. Ми мислимо само да ће радости бити сталне; али то се никад не догађа.

Слика 8. Угљенични хидрати , који се састоје такође из угљеника, водоника и кисеоника, али у друкчијем односу, а узимати у главкоме као скроб и шећер, служе у главноме са машћу за произвођење топлоте и за развијање механичне снаге. Скроб, унесени у организам за варење, у декстрин и шећер и у овом облику прелази у крв; тим "начином налази сс у људском телу свагда извесна коликоћа шећера па макар се шећер непосредно и не уносио у храни. У осталом сав шећер што се налази у организму, подлежи непрекидним менама, па ипак има га нешто што би се могло ставити на сто у обичној шећерници (сл. 9). По томе видимо, да је људски организам необично подобан да одабере и у се пренесе баш оне материје, између многобројних у храни унесених, које су му неминовне у његовим разноврсним потребама. И кад су та градива испунила свој задатак, она се замењују другима а по том их као више непотребна издваја организам у виду угљеникова диоксида, воде, амонијака или сумпорне киселине. За тим

Сднка 9. се може с пуно основа рећи: производима лучења и избацивања животињског храни се биље, а биље је храна животињама. По томе овде представљена мена градива у људском телу само мали је делић од свега могућног кружења градива у природи. Овим кружењем присно су везани међу собом сви живи створови и биљног и животињског света и у њему се очигледно приказује дивни рад оних тајанствених снага, које управљају свом природом.

Слика 7.

па ове тако званим „процесом сапунизације" једине се с хидратима, који се у организму находе, у разиа сапунаста једињења. Човек собом представља по томе једну особиту сапунарницу, која непрекидно ради и израђује велику коликоћу сапуна (сл. 8).

те материје, које су непотребне људском телу, постају драгоцено градиво у храни биља: то биље пак служи поново за храну животињског света. И како саставни делови биља, тако исто и биљни производи, који су поглавито од кисеоника, битни су делови за опстанак животињског света, те