Nova iskra

О трана 352.

НОВА ИСКРА

Врој 20. и 21.

његов стални члан све до времена кад се ловукао с иозорниде. Коларовићево мумовање једна је од оно некодико омиљених и светдих традидија којима је историја Народног Позоришта данас тако поносна. Од Кодаревићевих најиознатијих улога београдска позорнида сећа се нуна хваде његова Старог баке, Гризингера у »Доктор Клаусу«, Ианте у Шараиу, Шоиара итд. Пишући ове редове добисмо извештај да је добри чика Мита умро 27. о. м. Љубида Коларовићка родила се године 1836. у Врањеву. Први пут ступнла на позорниду у Кнежевићевој иозоришној дружини у Новом Саду. Нотом, но удаји за Коларовића, заједио с њстм била члан сри. нар. позоршпта у Новом Саду, Сушићеве дружине у Београду, Загребачког нозоришта, и од оснивања Народног Позоришта његов члан све докле се пије заједно са мужем иовукла с иозорниде. Умрда је годиие 1890. Од чувених и омиљених улога Коларовићкиних иомињемо Матер у »Станоју Главашу«, Јелисавету у »Марији Стјуартки«, Лукрех!,ију Борџију и т. д. Алекса Савић (1832-1873) родио се у Земуну, где је нрви иут стуиио на иозорниду у дилетантском позоришту. Био је члан више позоришних дружина, а пре Народног Позоришта играо је још у београдском иозоришту у Краљевој Пивари. Био је добар глумад, одличан комичар, и лепо је иевао. Наум СТојановић (Нуна), такође из Земуна, почео као и Савић у дилетантском иозоришту у Земуну. Добар комичар, али је више био нознат са свога леиог гласа као иевач. У Народпо Позоршите дошао је 1871 године. Око 1880 напустио је позорниду и отишао за учитеља невања у Српски Бечеј. Тоша Анастасијевић родио се 28 Фебруара 1851 у Трнову (Маћедонија). Умро 1895 у Београду. Ступио нрии пут на нозорниду у Народном Позоришту 1869 год., у коме је после остао непрекидно до последњих часова својих. Био је школован, и као таквоме повераваие су му и друге административне дужности. Од 1874 вршио је дужпост писара и архивара, од октобра 1883 секретара Народног Позоришта. Игра Анастасијевићева била је увек пуна збиље, неке иарочите дубоке мирноће и благости, и по тим особинама образован је и скоро део Анастасијевићев реиертоар: озбпљни седи властелин, старад, отад, свештеник. Њихови другови, дапас тако позната и омиљена имена Народног Поз.орншта, т-ђе: Гргурова, Јовановићка и РадуловиКка, и г. Ђура РајковиА и данас су још у Народном Позоришту, и на данашњој светковини, оикољени новим подмлатком, млађим друговима својим, поносно броје тридесет година живота и рада посвећених делу, чија је слава данас њихова најблагодарнија и најлепша награда. Боеанка (сликао 'Ворђе Ваштаг). — Воспа ионосна реч је која је позната у делом иашем народу. А и јесте поносна, поносна по лепоти земље, поносна по деди својој, поносна по свему што Бог земљи дарује. Једнога само нема За то је ваљда тако замишљена, тако сетна. Па и са ове слике наше, и ако је туђинском руком рађена, види се и нонос тај и сета дубока; али се из ње встди и друго нешто: види се нада која потиштенога никад не напушта! Светислав ЈГовановић, српеки сликар. Као што је породида Јована Илића позната као аесничка, исто се тако може рећи за иородиду Јоваиовића да је сликарска. Стари вршачки Фотогра® Стеван Јовановић редом је своје синове ироводио кроз свој фотограФски атеље давајући им »прва знања« из сликарске вештипе. А кад му сииовима постаде Вршац тесан, винуше се у бели свет да усађену искру љубави према сликарству усавршују и развијају. Данас су његова деда већ своји људи: Паја је српска* дика, Милаи уметник Фотограф, а Светислав, поред одличног Фотографског гласа, сликар о којем хоћемо овом приликом и нарочито да проговоримо. Светислав је рођен у Вршцу 25. марта 1861. године. Основну школу и реалку учио је у својем мест/ рођења, а за тим је отишао у бечку дртачку школу, из које отиде 1879. године у Петроград, где као почетник сликар нробави о своме круху годину дана. 1880. год. већ га видимо у 11аризу где се у огромној маси најразноврснијих уметника бори за опстанак. У то је доба Паја већ избијао на површину, а Светислав је у њему гледао и ионос и уздапицу своју. 1886. године одлазп Светислав у Минхен тада већ чувеиом сликару и брату својем Паји. Урођена љубав према свему лепом што потиче од најдражег и најближег, од брата рођеног, повела је и Светислава на исте стазе што их је старији му брат крчио. Братска љубав и истинска лепота братовљевих слика створише од Светислава вредног угледача и марљивог ђака Пајина. Све до 1891. године Светислав се највише и најрадије бавио у Пајину атсљеу. А од те године на до почетка месеца августа ове године Светислав је живео у Паризу, из којег дође тада у Београд у којем још живи. Живећи као уметник ван свога српског народа, тражећи зараде у туђинп, Светислав није познат у Српсгву онолико колико би требало. Од великог броја његових старијих слика једна је само у српском власништву {„Полазак у лов« — Српски Народпн Музеј), а остале су у туђини. Од његових слика нарочито се истичу: „Арбанас ашикује" (која је била изложена у Париском Салону ?889. год., кад је и продата за Америку), „У иустињи", „Туркиња", „Бела Вила", „Стражар арбанаски" (имала је нарочитог успеха, а била је изложена у 8а1опв (1ез Сћатр8 -Е1узеез-у Паризу), „Преље" (изложена у Салону 1890. год., а продата за Америку) и „1'астанак.« — И ако су му све ове слике пуне уметничкога смисла, ипак је Светислав познатији као портретиста. Од његових нногобројних портретских радова истичу се портрети: Госпође Латур, Господина и Госпође Кадран, Г-ђе д'Естер, г-ђиде Лауре Мирант, г-ђе КиФер, г-ђе Фатме

Бент-Ени, г-ђе Морган, г-ђе А. Мартенс, г-ђице ван дер Хега, Н>. С. Туниског Беја, Кнежевића Мстрка, г-ђице Лили Верне; а за свога кратког бављења у Београду израдио је нортрет пок. Митрополита Михајила, а сада довршује изврсан портрет Митроиолита Иноћентија. Поред овог и оваквог рада Светислав је радио као илустратор на неколиким француским журналима, а са особитом љубављу и уснехом израђује минијатуре на емаљу. Ова врста његових радова истакнута је са ретком нохвалом и у Француској штампи, а нарочито у »Ба Егапсе агИз^ие« (3. јуна 1894. г.) где му се ти радови једначе са сличнима »старих мајстора« и ласкаво пореде са колекцијама париских музеја. Колико још можемо очекивати од г. Јовановића доказују нам његова стална вредноћа и године највеће продуктивности. Полазак у лов (сликао Светислав Јовановић). — Полази у лов а верна га љуба с чедом испраћа. Ал' у какав лов? Све једно је: у тим се кршевима у лов иде и на зверове и на душмане са истим расположењем, јер и једни и други само невољу носе. „Добра среКа!" поздрав је који ловца прати, а сукоб у лову — жеља и оног што полази и оне што га испраћа. —

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА. „ВИТЕЗА" У граду Шапцу, негдашњем Заслону, ирадедовипи Његова Величанства Краља Алексаидра, лицем на Никољдан 1889-те, када је арви пут славу славио као Краљ Срба ОЗреновић У-ти, појавпо се у свет први број привредновитешкога листа »Витеза«. »Витез« је кроз свих минулих десет година без заморл и застоја служио Краљу и Отаџбини, а ироповедао Привреду и Витештво. »Витез« је служио својој сврси таком преданошћу и успехом да му заслуге оспорити не могу ни оштрији критичари. Због тога верујемо да неће бити на одмет, ако о њему, новодом његове десетогодншњице, проговоримо коју. Својим истрајнпм радом и достигнутим успесима »Витез« то погпуно заслужује. »Витез« је гласник и снојница: Главне Управе, пет обласних и свих окружних »Кола Јахача Кнез Михаило«, као и свих пријатеља и трудбеника срнске привреде и витештва. »Вите.« је у појединостима живи проноведник свега онога што треба радиги и носвршавати, те да се постигне циљ, којему је намењена и застава коју 4. септембра 1894. године дарова српској привреди и витештву илеменити и узвишени владалац паш Његово Величансгво Краљ Александар I. Витез је се тим и таким радом својим удостојио да га његови читатељи сматрају као израз и огледало своје љубави и својега озбиљнога старања за унапређење српске иривреде и витештва. Ни једап Ср5ин, ни једна Срикиња, ма где они били, који су свесни позива за иривредни напредак, а нарочито сви становници и становнице слободпога Српства, нису отказивали »Витезу« помоћ за постизање намењеног му задатка. Сви смо живи сведоци да су »Кола Јахача Кнез Михаило« поштована од свију и свакога као чисто народиа удружења. Сви смо видеди да је рад Кола Јахача омиљен свима и свакоме. Сви знамо да су нривредно-витешке свечаности које »Кола Јахача Кнез Михаило« приређују, дубоко усађене у народном срцу као народне свечаности, као народни нонос и радост. Није ли се већ и у нас (као што се започело у Француској још под владом Наподеона првог) нридиком иутовања вдадаочева кроз отаџбину, уобичајидо, да се изводе и с поносом приказују најбоља коњска грла из дотичних крајева. А зна се колико је тај дивни обичај дао подета унапређењу Француског коњарства, па ће јамачно и у нас.... Овде ћемо само споменути ово: Ко се маши четвртс свеске „Државоипса Србије" тај ће тамо па странама 110—111 наћи дајо у годинст 1866-ој укуина вредност коња у држави пашој износида 10,736.544 динара. А кад се након тога завири у другу књигу „Статистике Ераљевине Србије" за 1890-ту, наћи ће се да је тада, дакле 24 године доцније, укупна вредност коња у Краљевини износила само 10,421.432 динара, што значи да је наше домаће коњарство било у опадању. Но, кад се после овога узме преда се „Поиис становништва и домаАе стоке у Краљевиии Србији" за 1895-ту годину, умотриће се да је не само обустављено даље опадање укуине вредности коња у Србији, него да је се та вредност за посдедњих пет година (дакде за невероватно кратко време) иоаела на 24,610.174 динара. И ако смо још далеко од оних успеха какви су нам на овом пољу потребни и ако »Витез« има још доста да ради и да уради, ипак се пред овим оваким и оводиким досадашњим успесима ваља с радошћу и с иравом зауставити. Витезови сатрудбеници добро чине што нам обзнањују, да хоће навршотак црвих десет дета Витезова живота да обедеже једном скромном али племенитом и корисном свечаношћу. Позивају се сви досадашњи а још живи сарадници »Витеза«, да сваки ма и пајкраКим иотезом иера увелича свечани број који ће се припремити за овогодишњи му — десети - Никољдан, и у више тисућа примерака разаслати по Српству. А тим тако приређеним свечаиим бројем јамачно ће се много доиринети оној узвишеној задаћи којој је »Витез« тако предан.