Nova iskra

Н 0 В А

И С К Р А

Страна 327.

мини у законодавству од дра В. Богишића, превео с рускога у Браничу за год. 1887. и засебно 8-на 23 стр. Прештампано у „Мјезебмки' у Загребу. Године 1888. Колашин у Херцеговнни, у Братству III нанор. опис 8-на 20 стр., преведен на руски у „Слав. Извест". Неколико ријечи о начелима и методу нри изради црногор. имовинског законика, нисмо једному пријатељу од д-ра В. Богишића, превео с францускога у Браничу 8-на 17. стр. Нови метод грађанскога права од Г. Ардана; превео с Францускога у Браничу 8-на 6 стр. Спољашњи одношаји Србије од дра Јов, Ристића приказ у Кеуие <1'ћ181о1ге (Ир1отаШјие у Паризу за год. 1888 број 1. прештамп. српски у књнзи 2. Посланица цариградскога патријарха Ђенадија II. синајским кадуђерима, прионгатио у „Истини" у Задру 4-на 11 стр. Године 1889. Словенски рукоииси у Нар. библиотеци у Паризу у 81аппата књ. XXI, прештамп. у књизи 2 књиж. рад. 8-на 24 стр. Црногорски имовински законик и немачка критика, превео из петроградскога Него1(1 -а у Браиичу 8-на 8 стр. Бадканско нолуострво од д-ра СтеФана Братинића превео с Францускога, 8-на 33 стр. Примједбе на пројекат закона о уређењу ниже и више Богословнје у Србији; — Иримједбе на 1 [ројекат закона о црквеним вдастима у Србији; штамнане засебно и доцније у књизи 5. књиж. радова. Године 1890. Хумска (херцеговачка) православна епископија од 1220. позније митронодија, расправа у „Веснику сриске цркве"; нрештамп. у књизи 2. књиж. рад. 8-иа 15 стр. Ас1а соиЈигаиоиет Ре1г1 а 2пшо е(; РгапсЈзсд с1е Ггапкорап иес пои Ггапс18С1 ]Чаг1а8с11 Шив^ганИа (1663—1671). Е 1ађи1агпз 8аШс18 <1е8итр1а гесН^И Бг. V. Во§181с. 2а§гећ 1888. год., реценсија у ,Колу" уБеограду, прегатамп. у књизи 2. књиж. радова 4-на 8 стр. 0 старом грбу босанском, расирава дра Ф. Рачкога, приказ у Српској Независности у Биограду; прегатамп. у књизи 2. књиж. рад. 8-на 2. стр. Прештампаде га Мале Новипе у Београду и „Нашо Доба" у НовомСаду. — Пмнровизације у Народној Скупштини при претресу новога закона о црквеним властима у стенограФ. биљегакама 1889—1890 год. III. дно. Доцннје у 5. књизи књижевних радова. — 0 новом закону о црквеним властима у Краљевини Србији, у Срнској Независности и засебно (упоређење с пређашњим законом и оцјепа) 12-на 52 стр. Поздравна ријеч митрополиту српском Михаилу у име одбора за дочек н свештенства српскога на дан његова новратка у Србију 1889. год. У „Српској Независности" и у „Веснику српске цркве" 1890. год. Године 1891. Учење васељенске православне цркве с разликама учења других хришћанских цркава од дра богословије В. Гетеа, прев. с Француског другог пздања 8-на XXV—257 стр. — Три рукописна документа у „Гласнику" 72. Срн. уч. друштва 8-на 8 стр. — 0 цркви (сада џамији) и гробу св. великомученика Димитрија у Солуну, у „Босанско-Херцеговачкомисточнику". Опнс свечанога уласка султана Хамида у Џамију у петак, уБосапској Вили. Биљешка о старој заиустелој цркви у Кривој Ријеци, ново.ј у Кожетину н о Дечанима у Старинару година VIII. књ. 1 и 2. стр. 29—29. 8-на. Године 1892. Срнска автокеФална архиепископија и пећска патријаршија од нроФес. Паљмова, реценсија у Веснику срп. цркве XI свеска 8-на 8 стр. Народио предање о Никшићима у Новом Требевићу за год. 1892. Извегатај о стању богословије биоградске у Просв. Гласнику за годину 1892. стр. 711—713, 4-на. Ириказ I. и II. књ. Грбићеве „Карловачко владичанство" у Босан. Вили 4-на 2 стр. Године 1893. Св. Сава, српска црква и српска краљевина у XIII. в., приступна бесједа у Академији, Глас XXXIX. 8-на 21 стр. Ириказ Шематизма иравосл. епар бококот. за год. 1893. у Веснику српске цркве V. св. 8-на 2 сгр. Колико има врела у Трескавици, биљешка у Новом Требевићу за год. 1893. Године 1894. Које су године спаљене мошта св. Саве у цркв. листу „Миру" бр. 19. Разлике домаћих хроничара о години које су спаљене мошти св. Саве српскога, расправа у „Миру" 8-на 11 стр. Историја српске православне цркве од нрвијех десетина XII. века до наших дана 8-па XI—371. страна. Године 1895. Приказ службе св. Петру Цетињском, у Веснику српске цркве. Године 1896. Петров манастир у Требињу, — у „Зори" свеска за септембар, доцније у књизи 5. књиж. радова. Ра-

шко-Призренска митрополија, расправа, засебно. Године 1897. Васељенска Патријаршија и Сриско Црквено Питање, засебно. Српски Хилендар, у Срн. Застави бр. 141. Одговори Д-ру Богишићу на 31. питање о обичајном праву у Херцеговини. Године 1898. Племе Зуици и војвода Л.ука Вукаловић, у „Зори" свеска за јануар. Посланица Биоградским Ђацима, у Веснику Српске Цркве св. IV. Хришћански брак, засебно, и у књизи 5. књижевних радова. Године 1899. „Милешево" намијењено календару „Србобрану" за 1900. годину. „Мисли о цркви, држави, вјери, народној просвјети ит.д. К. II. Побједоносцева. Превео из „Московскога Зборника" Архимандрит Н. Дучић" I—XIV. 1—131 стр. у Биограду 1899. * * * Овакав и оволики књижевни рад чини част и књижевнику и народу из чије је средине поникао. Па је ли чудо што се на дан 18. октобра о. г. слеже у слављеников стан огроман број његових пријатеља и поштовалаца, а поред њих јога већи број честитака и из српских и из туђих крајева. Српским читаоцима већ су познате честитке Њ. Вел. Краља Александра I, Њ. В. Краља Милана, рускога оберирокурора Побједонсцева и генерала Игњатијева. На овом месту доиосимо топлу адресу колегијума београдске Богословије, коју је слављенику прочитао и предао ректор Богословије г. Архимандрпт Кирило. Адреса гласи: Високоиречасни и многозаслужни Госнодине и митроносни оче Архимандрито. На данашњи дан — дан св. Аиостола и Гиакђедисте Луке, навршило се равно пола стодећа од како си Ти, многозаслужени стариио, иримио на се свети чии монагаки н посветио се на службу Богу и Његову св. Одтару. Данас се навршило и пуних четрдесет година од како си се појавио као српски књижевннк на пољу још спромашне књижевности српске и као борац за права народа свог. И данас Тп, у кругу својих иријатеља и многобројних поштовалаца, скромно светкујеш та два еиохална дана у своме животу. Наставници београдско Богословије, — оне Богосдовије укојој си и Ти, а у својим мдађаним годинама, ноцрпао прва богословска знања, признају: да им је света дужност да те и они на данашњи дан из дубине искрене срнске душе поздраве о тако реткој прослави. Виеокоиречаени оче Архимандрите! Ретки су избраници Божји који толики дуг низ година раде и много ураде у служби Богу и домовини својој, у служби књизи и нросвети свога народа, у сдужби његова културног препорођаја — ослобођења и уједињења. На свима тим пољима, ти си неуморно радио и радио — као нрави син рода свог. У свештеном чину био ои прави српски духовник; на нросветном пољу заслужио си вечну захвалност, јер, где год си сео и стао, вазда и свуда просвету си сејао. Савина обдаст, Кргана Ерцеговина, Твоја постојбина, никад неће заборавити, да сн Ти први био који си положио камен-темељац озбиљној основној настави младих српчади. Бојна поља; у Ерцеговини, у Црној Гори, у Краљевини Србији дуго — дуго сећаће се неустраганог борца Архимандрита Дучића за слободу народа српског и његово уједињење. У том погледу био си ирави следбеник Хаџи- г Бере и Хаџи-Рувима, Проте Матије Ненадовића, архимандрита Медентија Павловића и многих других бораца свештеиог реда, који су стекди неумрлу славу и вечан спомен у народу своме. У најновијој иолитичкој историји српској многе ће странице красити име твоје; јер нема скоро ни једног важнијег догађаја, а да име твоје у тај догађај није уткано... Слава ти за све то! А шта да речемо о твоме књижевноме раду! Имали би смо много да рсчемо; пли за овај мах, дозволићеш да