Nova iskra

Странл 402.

Број 24.

двадесет и два сантиметра. Врат: четрдесет седам ј сантиметара. Горња мишица, савијена: четрдесет два и по сантиметра. Година: тридесет шест. Тежина тела: сго десет килограма. Аматер. 2. Пијер Боне. у Иаризу. Висина: сто седамдесет два. Груди: сто четрнаест. Врат: четрдесет два и по. Мишица : четрдесет. Година : тридесет једна. Тежина: осамдесет девет. Атлет. 3. Ђорђе Хакенштид. у Петрограду. Висина: сто седамдесет четири и но. Груди: сто дванаест. Врат : четрдесет седам. Мишица : чегрдесет три. Година : двадесет две. Тежина : осамдесет девет. Аматер. 4. Ђорђе Лури^, у Ревалу. Висина : сто седамдесет седам. Груди : сто двадесет пет. Врат : четрдесет седам. Мишица: четрдесет. Година: двадесет три. Тежина: осамдесет три. Атлет. 5. Ладислав Питлазински, у Варшави. Висина: сто осамдесет пет. Груди: сто деветнаест. Мишица: четрдесет један. Тежина : сто. Година : тридесет четири. Атлет. 6. Ђорђе Расо, у Минхену. ЈЗисина : сто седамдесет шест. Груди : сто осамнаест. Врат : четрдесет два. Мишица : четрдесет шест. Тежина: деведесет. Година: тридесет шест. Атлет. 7. Евген Сандов, у Лондону. Висина: сто седамдесет шест. Груди : сто двадесет два. Врат: четрдесет пет. Тежина: деведесет. Година : тридесет две. Атлет. 8. Виљем Тирк, у Вечу. Висина: сто осамдесет. Груди: сто двадесет четири. Врат: четрдесет шест. Мишица: четрдесет четири. Тежина: сто двадесет. Година: четрдесет једна. Аматер. Као што се види на овим атлетима — то нису ни мало необични људи : ни по узрасту, ни по тежини, јер има много и већих и тежих од њих. ГБихова је снага у развијеним мускулима (мишићима) услеп, дугога вежбања. Могло би се иоставити правило: ко се дуже вежба, а притом уредно живи и довољно се храни — тај ће бити снажнији атлет. Ако је посао такав да гони својега радника на све већа напрезања (као штоје дизање и избацивање у висину иуних џакова или сандука и т. д.) — може се и без атлетике постати веома снажним И у нас имаде доста тако ојачалих људи, као н. пр. Драгутин Настић, трговац у Београду, који је у стању да убацује са земље у кола џакове шећера и кафе. Тако се исто веома оснаже и месарски, пиварски и ковачки момци: ако само уредније живе и не пију много алкохолних пића. Али ко хоће да достигне врхунац снаге, до које се његово тело може развити — мора се, ипак, подвргнути правилима тешке атлетике. У нас се је тешка атлетика почела од скора неговати. Први наш атлет јесте Др. Драгиша Станојевић, који је пре двадесет година на утакмицама у Миихену, међу толиким Немцима, био други на реду.

Наша гимнастичка друштва „Душан Силни" и „Соко" поред друге гимнастике обраћају доста нажње и на атлетику. И ми већ имамо приличан број представника тешке атлетике. Од њих су најчувенији: Др. Драгиша Станојевић, Драгољуб Ми хаиловић, медицинар у Бечу, Светозар Петровић („Наполеон") судија, Николајевић, арт. оФицир, Љуба Станојевић, члан београдског позоришта, Ресавац, трговац у Београду, Бора Алексић, судија, Јован Стојановић, адвокат и Атанасије Поповић, професор у Београду. Млађих атлета има међу ученицима виших школа и у трговачкој омладини. У Србији је тешка атлетика боље позната откако је пре три године Медицинар Михаиловић по неколиким градовима давао јавне часове и приказивао своје успехе из ње. Тиме ју је веома омилио омладини. И данас се може видети доста ђака (деце) који у недостатку атлетских терета везују камене на мотке, те се на тај начин вежбају. Али треба имати на уму да атлетика, а нарочито тешка, није за младиће исиод двадесете године. Родитељи и наставници ваља на ово строго да могре, јер је већ бавало стучајева да су од чревремене атлетпке неки дечаци страдали. За ђаке и децу најбоља је гимнастика : лопта, скакање, трчање, бацање лакога камена, шведска гимнастика, и то увек под надзором наставника, родитеља , одраслије браће или сродника. Циљ је гимнастици не изванредиа телесна снага , него уздржљџвост и окретност, те да се може, као наш Старипа Новак, и у иознијим годинама својега живота рећи : „А кадар сам стиЛи и утеКи, И на страшпу месту аостојати!"

Чедомиљ МијатовиЂ, српски нњишевнин. — Име опог сриског књижовника толико јо већ позннто и цсњено како у нашем народу тако нето и у туђинн, да је, сматрамо, излишно доносити и његову биограФију која је већ иише иута доношена у разним листовима. Ми овом ириликом хоћемо само да његов лик и опет нрође кроз срнски народ, кроз народ који се с нуно права може поносити сином какав је Чедомиљ Мијатовнћ. Манастир Бања. — У старој Србији, недалеко од Нове Вароши, лежи ова красна српска задужбнна. Депота архитектуре није била у стању да исти манастир сачува од обести освајача срнсвих земаља, него, ето, јога и сада показује трагове и њихове ооести и њихове ра зузданости! Мандстир овај познат је још и због веома топлог извора на који се и данас стичу болесници који верују у његову моћ лечсња. Мадона- Сликао РаФаело. — Ова слика, најлепши украс Дрезданске Галерије и понос слпкарске уметности, нека нас о светлим Вожићиим празнидима опомеие на Онога који је животом својим дао угледа човечанству, а смрћу својом искупљење грехова. Христос ее роди! поздрав је који о светлом празнику Христова рођења иде од уста до уста хришћенских. Христос се роди! узвик је који и ми шаљемо читаоцима својим. Арнаути пљачкаши. Сликао Р. ОтенФелд. - У доба кад арпаутски зулуми и потпуно безвлашће у њихову завичају убијају углед турској царевини а сметају мирном културном развитку срнског народа у истим крајевпма, уверени смо да ће ова слика (коју је туђин радио) немо али ииак речито говоритн о невољи српског народа који једнни нати ужасне муке од обесиих Арнаута. Хилендарска гарда. .У овој величапственој задужбини славнога Стевана Немање и сина му Светога Саве, ради веће сигурности ко-