Nova iskra

НОВА И СКРА

ВРОЈ 4.

СТГ' Л_Т1А 124. отвоно нисмо сагранитних саоменнка. Шамполион, Маријет и Масиоро задужили су човечанство баш тимо, што су оживели далеку нрошлост старога Епшта. Наша слика продставља Великога Нанолеона како на иогледу самих нирамида, а у нрисуству свога штаба и учених људи носматра једну мумиј у — осгатак човечији из древне нропмости мисирске. Први ноглед на ту сцену намоће човеку нитање, шта ли је у том тренутку мислио и осоћао овај велики човок, иред којим сс свет тек бејаше ночео да отвара. Нема сумње, ако ие још тада, а оно је извссно иосло Ватерлоа морао и он узвикнути заједно с дарем нроноведпнком : „Таштина над таштинама, таштина над тагитинама, све је таштина !" Ружица (сликао Е. ВласЈ. — Ручице јој пуне ружиних пупољака, који су заједно с љом тако лепа и тако чедна кита. Загледајтс се ДЈбље у то нежно двеће : све је тако мило и допадљиво, а на његову најлешдем пупољку не знате шта је лепте ; да ли оне очице, она усташца, онај чедни осмејак, она невиност која из свега тог тако заношљиво веје ? Црногорка (сликао Ћ. Ваштаг). Увек се рад^јемо кад видимо хуђинца пријатеља да за своје производе тражи и налази предмета и у нашем народу. Овај мађарски сликар, који није непознат нашим читаоцима, врло радо и врло често залази у наше крајеве ради својих сликареких студија. Он је до сада објавио већ читав низ својих радова из српског народа, у којима није одмицао од онога што је видео, ни у ласкавом ну у рђавом смислу. Верност у његову представљању најбоље је јемство за правилно схватање онога што износи, те из тих разлога и доносимо радо његове радово у „Новој Искри". Српска санитетска чета на маршу и Српска санитетска чета на одмору. Већ је прилично времена како нам се обраћа пажња (у толико милија што долази од Срба ван краљевине Србије) да у свом листу доносимо и слике из војничког живота у Краљевини. 'Гој се жел.и, ево, радо одзивамо, а постарали смо се и за новећи број таквик радова. — Данас доносимо слике санитетске чете београдског гарнизона. Потпуна опрема овог најхуманијег дсла сваке војске, његова извежбаност и спрема за сваке евентуалности потпуно задовољавају не само војничке старешине већ и сваког Србина који и од српске војске очекује оетварење својих давнашњих идеала. Оа паргмке шложбе : Велики Двор у Јелисејским Пољима. — Унутрашњост Јелисејског Двора. — 6гаш1' соиг Де Рапз — Но1с1 <1е \Н1е. — Капија Св. Михајила. — Мост Александра Ш. — Украс са Електричне Палате. — Мали Двор у Јелисејским Пољима. — Велики точак. — И Велики и Мали Јелиеејеки Двор одређени еу за уметности свих народа. Унутрашњост Великог Двора, огромна по својим равмерама, биће најлепши и најзанимљивији део Париске Изложбе. Мост Александра III води преко Сене у саму изложбу. Велики Париски Точак дело је једног инглиског енжењера, а коштао је преко 40,00.000 динара. Капија Св. Михајила главни је улаз у изложбу, а подигнута је по угледу па истоимену средњевековну париску капију. — „Нб1с1 с1е уШе" и „(ЈгашГ сопг <1е Рапз" представл.ају грађевине некадашњег Париза. Електричну палату, које слику донесосмо у прошлом броју, краси Фигура огромних размера чију слику приказујемо данас.

Н А У К А Српска Краљевска Академија у 1899. години Рад у саној Академији а) Акадвмија ириродних наука имала је 8 скупова, и примила је ове радове: 1. од академика С. М. Лозани&а расправу „Хемијске комбинације", која ће се објавити у 59. „Гласу"; 2. од академика Др. Ј. ЦвијиКа расправу „Карстна поља западне Босне и Херцеговине", која ће се штампати такође у 59. „Глаеу"; 3. од дописника Си. Врусине „ИконограФију неогенске малаколошке Фауне"; дело се ово није могло штампати због недовољних средстава; 4. од пок. Др. Радм. Лаааревиба приложак српској Фауии „До сад опажена варирања неколико наших лепидоптера", штампан у 57. „Гласу"; 5. од гимн. проФесора Жав. ЈуришиИа „Прилог за Флору маховина у Србији"; 6. од Мил. Симипа чланак „0 маховинама у краљевини Србији"; 7. од Еиколе РанојевиКа чланак „Прилог Флори гљива у Србији"; сва три ова нрилога биће објављена у 35. „Споменику" Академијану; — још су примљене и дате академицима на оцену расправе: 8. од Др. Богдана ГавриловиКа: „0 тежинама алгебарских склопова" и „0 аналитичким изразима неких Функција"; 9. од проф. II. С. ПавловиКа : „ФораминиФери у друго-медитеранским слојевима у Србији*; — сем тога је ова академија: примила и 8а ироглашење нових академика Др. Јов.

Двијића и Др. Мих. Петровића одобрила приступне им академске расправе, које су читане на свечаним скуповима Ср. Кр. Академије 2. и 9. јануара ове године. б) Академија философских наука имала је у прошастој години четири своја и два с академијом друштвених наука заједничка скупа; у круг рада ове Академије иду : 1. прикупљање и спремање грађе за велики Академијин Речник књижевнога језика срискога ; 2. прикупљање грађч и припрема за издање новога Зборника сриских народних иесама ; 3. расправе прОФесора А. ГавриловиКа : „Истор. сећања у нашим нар. песмама о Краљ. Марку" и „Први лиричари и естетичари у новој српској књижевности", од којих је прва нримљена да се штампа у 58. „Гласу". а друга је на оцени у једног академика; 4. књижевника Н. С. ПегровиАа , из Женеве, спис „11окушај за Франц. библиограФију о Србима и Хрватима", који се већ штампа као засебно издање Академијино ; 5. прихваћена је и г. министру просвете и цркв. послова нрепоручена понуда пређ. проФ. Јагие ПродановиИа и прОФ. припр. Драг. КостиКа: да се, под надзором ове Академије, израде и о државном трошку штампају „Допуне српској библиограФији". в) Академија друштвених наука имала је 4 своја и два скупа заједно с Академијом философских наука, на којима су прикавани и за штампу нримљени ови научни прилози: 1. од академика II. СреИковг&а: „Критички преглед истор. извора о Кнезу Дазару и о Краљевићу Марку," који се штампа у 36. „Спомениду"; 2. од академика М. 23. Мг/лгсКевиКа: „Белешке о нуријама, црквама и манастирима у краљевини Србији," које ће се штампати у истом „Споменику ;" 3. од академика Валтазара ВогигииКа: прнлог историји старога Дубровника „Писма (из Рииа) Роси Градићу," к "ја ће се штампати у 37. „Споменику ;" 4. од академика Јов. МгшковиКа: „Један прилошчић о боју на Марици," који ће бити штампан у 58. „Гласу"; 5. од нроФ. Јов. Н. Томи&а: расправа „Црнојевићи и Црна Гора од г. 1472 до 1528, која ће се штампати у истом „Гласу"; 6. од ироф. Ст. ДимитријевиИа: расправа „Односи пећских патријараха с Русијом у XVII веку;" одлука о овоме спису још није донесена. На заједничком скупу с Академ. философских наука ова је Академија донела ове одлуке: 1.) да се прегледају, опишу и унесу у каталоге свгг, аисани сиоменици из исторггјске архиве и рукоаисне збирке Срп. Кр. Академије и Нар. Библиотеке ; 2.) да се почне спремати за штампу велики зборник ва историју, језгж и стару кимжевност сраскога народа , чега ради је одређен и нарочити одбор. г) Академгуа уметности имала је три скупа и на њима се бавила овим нословима: 1. одлучила наставити рад на прецртавању иницијала и шара из старог српског јеван]>еља вел. војводе Николе Стањевића ; 2. приредила изложбу снимака из старих сриских манастира, које су радили академик М. ВалтровиЛ и проф. Драг. С. МилутгшовиИ ; 3. оценила уметничку вредноет Етнографском одбору послаиих прилога народнн орнаментике и вокалне музике; д) Академијино аредседништво имало је 18 скупова, на којима су отправљани ови послови: извршиване одлуке стручних Акадеиија и целокупне Академије, спреман буџет, одређивани хонорари одлучивано о везама с другим просв. установама и о размени издања, итд. 1ј) Целокуина Академија, сем два свечана скупа за проглашење нових академика, имала је седам редовних и један главни год. скуп, на којима је ово урађено: 1) одлучено уређење Академијине књижнице, чега ради изабран и други привремени секретар ; 2) суделовано у сахрани Академијиног председника Јов. РистиКа, сем учешћа у спроводу, прилагањем венца и одлуком о опроштајној беседи ; 3) суделовано у прослави Пушкиновој и Змајевој и у књижевној четрдесетогодишњици ДучиЛевој ; 4) бирани нови прави и дописни чланови Академије. секретари посебних Академија за 1900 г. и прегледачи рачуна за 1900 г.; 5) продужено суделовање у раду одбора за набавку књига у Нар. Библиотеци и у раду Университетске комисије; и т. д. Рад у Академијиним одборима. а) Рад лексикографског одсека био је у два правца : исписивање речи из књига сраске новије књижевности, и купљење речи по народу. По првом послу означаване су речи у 130 књига (1830 таб.) и исписано је 75 057 листића, што са пређашњим износи свега 263-211. На означавању речи у књигама радило је осам лица, а на исписивању, сређивању и убацивању шеснаест. Повиву за купљен.е речи одазвала су се 53 скупљача са 49.150 речи из живога народног говора. Највнше је речи из Србије и из Црне Горе (по 20.000 и нешто више), а остало је из Старе Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Далмације, Барање, Хрватске и из Баната. Међу скупљачима највећи је број учитеља из свих српских крајева, па онда ученика учит. школе, проФесора и др. С раније добивеним збиркама има сада одсек свега 69.750 народних речи. Целокупна грађа за речник износи до сада 352.964 листића. б) Рад у етнографском одбору иде у два правца: рад на спремању зборника српских народних песама и рад на испитивању српских села. У првом одсеку прегледано је од почетка рада 290 разних дела у којима су нар. умотворине објављиване (59 књига засебних збирака, 79 год. књижевних листова, 112 књига повремених издања, 23 календара и 17 других зборника). Из њих је на засебним листићима исписан одржај 1145 јуначких и већих жен. нар, песама и озиачени први стихови 1015 краћих жен. нар. песама. Уз то је забележен још и знатан бро) других нар. умотворина. — Рукоиисних збирака сада има академија 40 са 656 јуначких и 2350 женских песама; 178 народних приповедака, 2380 пословица, 2389 загонетака и питалица, 150 подскочица и бројеница, 469 гатања и бајања и 65 описа нар. обичаја и лекарстава. Рад на исиитггвагку сраеких села настављен је по упуствима 8а испитивање села у Србији и осталим српским земљама, а нарочита