Nova iskra

СТРА.НА 124.

НОВА ИСКРА

КРОЈ 4.

ствено писмо са грапитних споменика. Шамполиои, Маријет и Масиеро задужили су чопечанство баш тиме, што су оживели далеку прошлост старога Египта. Наша слика представља Великога Наполеона како на погледу самих нирамида, а у присуству свога гатаба и учених људи посматра једну мумију — остатак човечији из древне нрога.шсти мисирске. Први иоглед на ту сцепу намеће човеку питање, шта ли јо у том трепутку мнслио н осећао овај велики човск, иред којим со спет тек бејаше почео да отвара. Нема сумљо, ако пе још тада, а оно јо извесно носле Ватерлоа морао и он узвикнути заједно с дарем нроиоведииком : „Таштипа над ташгипама, таштина над таштинама, све је таштипа !" Ружица (сликао Е. ЈЈлас). — Ручице јој пуне ружиних пупољака, који су заједно с њом тако лепа и тако чедна кита. Загледајто се Д )бл>е у то нежно цвеће: све је тако мило и допадљиво, а на н.егову најлешнем пупољку не знате шта је лепше : да ли оне очице, она усташца, онај чедни осмејак, она невиност која из свеЈа тог тако заношљиво веје 1 Црногорка (сликао Ћ. Ваштаг). Увек се радЈЈемо кад видимо Јуђинца пријатеља да за своје производе тражи и налази предмета и у нашем народу. Овај мађарски сликар, који није непознат нашим читаоцима, врло радо и врло често залази у наше крајеве ради својих сликарских студија. Он је до сада објавио већ читав низ својих радова ив српског народа, у којима није одмицао од онога што је видео, ни у ласкавом ну у рђавом смислу. Верност у његову представљаљу најбоље је јемство за правилно схватање онога што износи, те из тих равлога и доносимо радо његове радове у „Новој Искри". Српска санитетска чета на маршу и Српска санитетсна чета на одмору. Већ је прилично времена како нам се обраћа нажња (у толико милија што долази од Срба ван краљевине Србије) да у свом листу доносимо и слике из војничког живота у Краљевини. Тој се жел.и, ево, радо одзивамо, а постарали смо се и 8а новећи број так вик радова. — Данас доносимо слике санитетске чете београдског гарнизона. Потпуна опрема овог најхуманијег дела сваке војеке, његова извежбаност и спрема 8а сваке евентуалности потпуно задовољавају не еамо војничке старешине већ и сваког Србина који и оц српске војске очекује остварење својих давнашљих идеала. Са аариске изложбе: Велини Двор у Јелисејским Пољима. — Унутрашњост Јелисејеког Двора. — 6гап<1' соиг <1е Раги — Н6(е1 (1е тШе. — Капија Св. Михајила. — Мост Александра III. — Унрас са Електричне Палате. — Мали Двор у Јелисејским Пољима. — Велики точак. — И Велики и Мали Јелисејски Двор одређени еу за уметности свих народа. Унутрашњост Великог Двора, огромна по евојим размерама, биће најлепши и најзанимљивији део Париске Изложбе. Мост Александра III води преко Сене у саму изложбу. Велики Париски Точак дело је једног инглиског енжењера, а коштао је преко 40,00.000 динара. Капија Св. Михајила главна је улаз у ивложбу, а подигнута је по угледу на истоимену средњевековну париску капију, — „Н61с1 <1е уШе" и „ОташГ соиг <1е Рапз" представл.ају грађевине некадашњег Париза. Електричну палату, које слику донесосмо у прошлом броју, краси Фигура огромних размера чију слику приказујемо данас.

Н АУКА Српска Краљевска Академија у 1899. години Рад у самој Акадешији а) Акадвмија ариродних наука имала је 8 скупова, и примила је ове радове: 1. од академика С. М. ЛозаниКа расправу „Хемијске комбинације", која ће се објавити у 59. „Гласу"; 2. од академика Др. Ј. ЦвијиКа расправу „Карстна поља западне Босне и Херцеговине", која ће се штампати такође у 59. „Гласу"; 3. од дописника Са. Брусине „ИконограФију неогенске малаколошке Фауне"; дело се ово није могло штампати због недовољних ередстава; 4. од нок. Др. Радм. Лазареви&а приложак српској Фауни „До сад опажена варирања неколико наших лепидоптера", штампан у 57. „Гласу"; 5. од гимн. проФесора Жив. ЈуришиИа „Прилог за Флору маховина у Србији"; 6. од Мил. СимиКа чланак „О маховинама у краљевини Србији"; 7. од Ликоле РапојевиЛа чданак „Прилог Флори гљива у Србији"; сва три ова прилога биће објављена у 35. „Споменику" Академијину; — још су примљене и дате академицима на оцену расправе: 8. од Др, Богдана ТавриловиКа : „О тежинама алгебарских склопова" и „0 аналитичким изразима неких Функција"; 9. од проф. П. С. ПавловиКа : „ФораминиФери у друго-медитеранским слојевима у Србији*; — сем тога је ова академија: примила и 8а нроглашење нових академика Др. Јов.

Цвијића и Др. Мих. Петровића одобрила пристунне им академске расправе, које су читапе на свечаним скуповима Ср. Кр. Академије 2. и 9. јануара ове године. б) Академија философских наука имала је у прошастој години четири своја и два с академијом друштвених наука заједничка скупа; у круг рада ове Академије иду: 1. прикупљање и спремање грађе за велики Академијин Речник књижевнога језика сраскога ; 2. нрикунљање грађч и припрема за издање новога Зборника сриских народних аесама ; 3. расправе проФесора А. ГавриловиКа : „Истор. сећања у нашим нар. песмама о Краљ. Марку" и „Први лиричари и естетичари у новој српској књижевности", од којих је прва нримл.ена да се штампа у 58. „Гласу". а друга је на оцени у једног академика; 4. књижевника II. С. ЛетровиИа, из Женеве, спис „Иокушај ва Франц. библиограФију о Србима и Хрватима", који се већ штампа као аасебно издање Академијино ; 5. прихваћена је и г. министру просвете и цркв. послова препоручена понуда нређ. проф. Јаше ПродановиКа и проф. припр. Драг. Кости&а: да се, под надзором ове Академије, израде и о државном трошку штампају „Допуне српској библиограФији". в) Академија друштвених наука имала је 4 евоја и два скупа заједпо с Академијом философских наука, на којима су нриказани и. за штампу примљени ови научни нрилози: 1. од академика Л. СреИковиИа-. „Критички нреглед истор. извора о Кнезу Лазару и о Краљевићу Марку," који се штампа у 36. „Спомениду"; 2. од академика М. Ђ. МилиКевиКа: „Белешке о нуријама, црквама и манастирима у краљевини Србији," које ће се штампати у истом „Споменику ;" 3. од академика Валтазара БогишиКа: нрилог историји старога Дубровника „Писма (из Рима) Роси Градићу," к"ја ће се штампати у 37. „Споменику;" 4. од академика Јов. МишковиКа-. „Један прилошчић о боју на Марици," који ће бити штамнан у 58. „Гласу"; 5. од проФ. Јов. Л. ТомиКа-. расирава „Црнојевићи и Црна Гора од г. 1472 до 1528, која ће се штампати у истом „Гласу"; 6. од нрОФ. Ст. Димитријеви&а: расправа „Односи нећских натријараха с Русијом у XVII веку;" одлука о овоме спису још није донесена. На заједничком екупу с Академ. философских наука ова је Академија донела ове одлуке: 1.) да се прегледају, опишу и унесу у каталоге сви аисани саоменици из историјске архиве и рукоиисне збирке Срп. Кр. Академије и Нар. Библиотеке ; 2.) да се почне спремати за штампу велики зборник ва историју, језик и стару књижевност сраскога народа , чега ради је одређен и нарочити одбор. г) Академија уметности имала је три скупа и на њима се бавила овим нословима: 1. одлучила иаетавити рад на прецртавању иницијала и шара из старог ерпског јеванђеља вел. војводе Николе Стањевића ; 2. приредила изложбу снимака из старих сриских манастира, које су радили академик М. ВалтровиЛ и проФ. Драг. С. МилутиновиК ; 3. оценила уметничку вредност Етнографском одбору посланих прилога народне орнаментике и вокалне музике; д) Академијино аредседништво имало је 18 скупова, на којима су отправљани ови послови: извршиване одлуке стручних Академија и целокупне Академије, спреман буџет, одређивани хонорари одлучивано о везама с другим просв. установама и о размени издања, итд. ђ) Целокуана Академија , сем два свечана скупа за проглашење нових академика, имала је седам редовних и један главни год. скуп, на којима је ово урађено: 1) одлучено уређење Академијине кн.ижнице, чега ради изабран и други привремени секретар ; 2) суделовано у сахрани Академијиног председника Јов. РистиИа , сем учешћа у спроводу, прилагањем венца и одлуком о опроштајној беседи ; 3) еуделовано у прослави Пушкиновој и Змајевој и у књижевној четрдесетогодишњици Дучи&евој ; 4) бирани нови прави и дописни чланови Академије. секретари посебних Академија за 1900 г. и прегледачи рачуна за 1900 г.; 5) продужено суделовање у раду одбора за набавку књига у Нар. Библиотеци и у раду Университетске комисије ; и т. д. Рад у Академијиним одборима. а) Рад лексикографског одсека био је у два правца : исписивање речи из књига српске новије књижевности, и купљење речи по народу. По првом цослу означаване су речи у 130 књига (1830 таб.) и исписано је 75 057 листића, што са пређашњим износи свега 263-211. На означавању речи у књигама радило је осам лица, а на исписивању, сређиван.у и убацивању шеснаеет. Позиву за купљеп.е речи одазнала су ее 53 скупљача са 49.150 речи из живога народног говора. Највише је речи из Србије и из Црне Горе (по 20.000 и нешто више), а остало је из Старе Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Далмације, Барање, Хрватске и из Баната. Међу скупл.ачима највећи је број учитеља из свих српских крајева, па онда ученика учит. школе, проФесора и др. С раније добивеним збиркама има сада одсек свега 69.750 народних речи. Целокунна грађа за речник износи до сада 352.964 листића. б) Рад у етнографском одбору иде у два правца: рад па спремању аборника срнских народних песама и рад на испитивању српских села. У првом одсеку прегледано је од почетка рада 290 разних дела у којима су нар. умотворине објављиване (59 књига засебних збирака, 79 год. књижевних листова, 112 књига повремених издања, 23 календара и 17 других зборника). Из њих је на заеебним листићима иснисан с^држај 1145 јуначких и већих жен. нар, песама и означени први стихови 1015 краћих жен. нар. песама. Уз то је забележен још и знатан број других нар. умотворина. — Рукоаисних збирака сада има академија 40 са 656 јуначких и 2350 женских песама; 178 пародних нриповедака, 2380 пословица, 2389 загонетака и питалица, 150 подскочица и бројеница, 469 гатања и бајања и 65 описа нар. обичаја и лекарстава. Рад на исаитивању сраских села настављен је по упуствима за испитивање села у Србији и осталим српским аемљама, а нарочита