Nova iskra

СТРАНА 130. Н ОЈВ А ибришимом, чија је вредност 100 пр., и словом сто пара (разуме се чаршијских). Видех две плаве, свилене с мемицама тсесице, једна за дуван, друга за сахат. Но ово, морам признати, није поклон или спомен, него — мито. Подмити ме једна, да би ми човек молио некога из окрузкнога суда за њена агу, који допаде затвора због. . . веК се и не сећам чега је ради био затворен. Па ми паде на памет и један велики сахан најлепших и најкуснијих татлија, што се праве од туцана пиринџа, а зову се по турски : везир - пармаги (везиров прет), јер су дугачке као прсти каквога везира. .. маље, или по нишки, по доле ! Боље да речем, као прсти кадије ... А загато су ми послате те красне татлије ? Да отидем дилбер-хануми те да .јој скувам слатко ; јер оне воле натпе слатко, али га не умеју кувати. И најпосле, сетих се рубаца, тсоје ми була поруби „за хатар" једно јутро, а пред вече истога дана посла ми по својој слушкињи нешто пембе (ружичасто). 0 кад видех из далека пембе боју, како ми беше пријатно ! Радознала сам : шта ли је. — Моја ханума пратија памутс, да исплетеш на агу чорапе, — говори слушкиња, пружајући ми „штринглу фула". Чарапе ! Па још аги ! Браво ! — То јо за рубл>ење марамица, је ли"? . . . Е па лепо. Кажи хануми нека пошаље памук Стурулики, јер она плете лепо ; а ја Ку дати хануми по што буде погодила да јој се исплету за агу чарапе. Узгред буди речено, да бих имала штогод од њих за успомену, поклањах им четпћо то ово, то опо, па . . . Чини ми се да од нас радо примају, а „без рачуна" не дају. Јер ако која наша добива од була пуну тепсију баклаве о Божићу и Ускрсу и почешће разпих татлија, ако јој се пошал.у кадифели-јастуци, везени машином што скоро изиђе, или каквим турским везом, мора да јој је муж у суду или полицији, камо многе каде заради мчла и новаца посла имају, ако не главна, а оно каква споредна чивија. Прими ли, по несрећи, која од Турчина обоце, бисер, грану од елмаса; дадс ли се кому на пешкеш плац за тсућу, или тако штогод, е ту. . . Ако не умеш ти погодити, без сумње ће погодити асталче. Питај га!... Но ако се птаље о Божићу и Ускреу тепсија баклаве Нишлији, нека се не тумачи рђаво. То му је пепткеш за дочекивање у винограду, куда хареми радо одлазе и остају, каткад, као гости каквога чорбаџије, по два три дана, па и више. Дају даре и поклоне међусобно једне другима, деле милостињу својима ; имају срце, тте варам се, али више за оне, који верују хак-Мухамеда . .. — Госпо, — трже ме из мисли она из Драшкове Кутине. —, Ми па туј веру ич не жалимо. А нитси Нитнлије . . . неје, Ниптлике : „Нам' си ни је у Турци подобро било." Ама које викају ? . . . Знајем ги све .. . Викају, ете, опе, што чуру и збору турски како анаме (хануме). Још ми не бејапте девојке од куће, те приђох једној што држапте на руци котарицу јаја. Ово је лепа, врло лепа цура; висока је и једра ; очију је црних и крупних а трепавица дугих ; одевена је лепо, чисто ; накићена је, набел.ена. .. Зато што је оволико лепа и набељена, сетих сс да јс Сићевка или Кнез-Сељанка, јер сам видела, е је у та два села веома лепо женскиње, а и бели се.

и С К Р А _ БРО Ј 5. Ја је упитах по што даје јаја, а она удари у кикот, говорећи другом девојчету, што стајаше крај ње с ћурком у руци : — Ја, мори Лепо, ја! Ми мислимо да неће да види тти нас, а она виде чак сепетку и у њума јајца. — Видиш ли овој ? — рече она друга смејући се, па подиже ћуртсу у вис. Мени -јурпу крв у лице, нал.утих се, изустих доста гласгто : — И ви сте ми неке вајне девојке ! Срамота! — Срамота! Срамота! — умента се један Нишлија. — За говеда ли је српски влас? а — куде ли ви је Бели Мемет ? Оп беше тга вас, селци, влас, Бог... Застидеше се обе цуре. Оборише и очи и главе. Ово ми је било доста. — Кажите ми птто сте се смејале ? — Заш' си турила окаљке ? .. . Заш' злакобиш ? промуца она лепа. — Што ће то ? — Па пишта, тек . . . Окаљке ти црне, те ти се очи не виду . . . Зага' злакобиш? Тек што погодих с њом јаја, повуче ме за сукњу једна баба, сељанка, шапћући : — Ела да пазаримо. Имам, да прошћаватп, две-три јајцети. — По што их дајеш? По колико си узимала ? Не ли видо куд узе. Ја говорнм, а оиа: -— Ево ти и моји две три . . . Стаии пред мене . . . Чучну и узе се освртати, шаићући : Сакутај ме сас твоје сукно, жив ти Бог!... Јајца су ми уб.ава ... У пазуке су .. . Пуста трошарина ! . . . Једва се сетих шга је. Укријумчарила их. — Не ме кажи, жив ти Бог! — рече, па узе бројити : иљадо, дзе, три, итд.; и наброји, ни мање ни више^ четрдесет и три ! Нишлике имају обичај рећи: пе' шеснаес', два' триес' (петнаест, шеснаест, двадесет тридесет) ; а овој од три, изиђошо из „пазуке" четрдесет и три ! Па зар да је протсаЈкем ? .. . Пре него нтто ћу ја оставити Паша-Џамију, поразговарах се с Кутипком Стаменом. И оиа је пријатна као и остале њене сељанке. Еминова Кутина је близу, грађапи је походе свакн дан, нарочито у лето и мило, рано пролеће, кад исцвета оно силно воће по селу и ономе вотњаку. — Извол'те милерама, госпо, — рече једна крупна, црномањаста Банаћанка. — Госпо! Госпоја... па изговори моје име. „Откуда ли ми, Боже, чак и она зна име ?" - мислим, а опа изнепађепа што је не позиајем, вели : Како ме не бисте ттозиавали, Бог с вама ? ! Ја сам Тодина мајка, касти оне Тоде. што беше код госпоје у служби. Зар се госпоја не сећају ? Та она мала, лепа Тода, знате, што ускочи за Совринога Пају. У зло доба сетих се једне дванаестогодишње гаравуше ... Било је то давно врло . . . Нуди ми и „бутсра" и вели, да оно једно парче на листу коптта — само шесет пара. — Аиес 1а јеиШе ои вапз ? — упита таЛате X. подругљиво, пролазећи мимо мене и иуницу „Паје Совринога ".