Nova iskra

СТРАМА 100.

Н 0 В А И С К, Р А

ВРОЈ 5.

Позоршпто је оживоло за ове две недеље. Веограђани су прошде године нидеди ^осиођицу у дашем Нозоришту, изјавили тада једнодушно своје доиадање лрема лепој особи и игри њеиој, а сада остади само доследии себи поздрављ:1Јући ,ј,е, можда с мањс жара. ади ииак ласкаво и својски Та мала разлика у дочеку долази без сумње отуда, што је велика разлика између улога, укојимајеона излазила ирошле године и сад. Сад је играла Маргариту Готје у Госиођи с камелијама, Сипријену у Рааведимо се .', насловне улоге у Јелисавсти, Франсиии и Малом Лорду. Као што видито улого јаке, тевже и разнолпке, улоге које доликују једиој пнтелигентпој, озбиљиој и даровитој глумици. Могло би се рећи, да се ГосиоНпа тек сад иотпуно и представила београдској нублици, да је тек • токазала сву вештину, све особпне игре своје п сву леноту свој_ . И носде ових иет вечери ми смо дужни рећи, да Г-ђица Шумовска има усиеха у Београду. Схвата и тумачи ^авилно, изводи вешто и вримамљиво. У свима улогама уме да се па) 1а®о и окретпо, у томе је помаже њена интелигенција, орган и леиота С колико нежности, жара и преданости говори љубавне речи као Маргарита, Готје; како лако и с елеганцијом изводи Сипријену, нервозну, плаху и узбуњену женицу, па оида прпошну, љуику, иикантну и шамнањцем накићену; како мелодично докламује Јакшићево стихове н како се краљевски креће као Јелисавета; с колико лакости савлађује одличну конверзацију Димиие комедије, с колико чедне и љуике кокеторије изводи извесне сцене у Франсиии. Оиа је даровита гдумица, с одличном дикцијом, елегантиол Фигуром, израђеним, углађеним маииром, свежа и милокрвна. Пана је маџарски комад. Ово је најтачније и најкраће што се може рећи о њој. Сумњиве вредиости, развија се уз народну мелодију мађарску и звеку бокала, шареиа, комична, мело-драматична. Са разбацаним сценама, сплетеиом и нретрпаном радњом, са локалним смислом и тенденцијом : у тривијалном и комичном тону нзводи се борба кметовских кандидата, везана за неизос^тавну љубавиу драму, овдо између два млада нара, једну мадо пеобичнију и романтичну, преко обичаја мађарског. Пана цигапка и Марци, кметовски носинак заволешо се. Разлика је била велика да би се могли узети, а љубав јака да би се могли заборавити. Али се иа крају откри даје Марци циганин, те се место убиством комад завршује свадбом. Г-ђа Тодосићка врло лепо изгледа у Пани. Црннурасто и румено цигапче, са светлим очима, нлахим срцем, врелом крвљу, страсно и мило, нодскакује и у дахире удара док је не свлада севдах, а тада замишљена и тиха искрада се из дружине, да крај цпганског табора који се вечито пуши, у тишини и зраку месечевом нађо утеху и песму за свој севдах. И осе^ај се излива у једиој леној ромаиси коју Г-ђа Тодосићка красно иева.

Р А 3 Н 0 Адфред Јенсен о српском народу. У прошлом броју донели смо слику и неколике врсте о српеком прпјатељу а шведском књижевнику Г. Алфреду Јенсену. Г. Јенсен, који је рођен 30. септембра 1859. год. у Худигссваау у Шведској, цењен је у својој отаџбини као најбољи иознавачац словенских језика и литература. Низ н.егових прсвода из словенских литература толико је цењен у шведској књижевности да их је већи део штампаи о трошку шведске авадемије наука. Нарочито су позната два свеска његова дела 8 1 а V1 а. У нрвом описује културне слике од Волге до Дунава, а у другом од Дунава до Адрије и БосФора. — И као песник налазио је г. Јенсен доста мотива у Словена за своје стихове, те нас је и тиме задужио. Његове песме Ускршња ноИ у сриско-иравославној цркви, На Дунаву, Манастир на Цетињу, Сељачки Краљ (Матија Губец), Вечерњи утисак у Дубровнику , и т. д. из нашег су живота, поред великог броја песама из живота осталих Словена. Његова тежња, да иозна Швеђане што боље са Словенима, нарочито се маниФестовала у низу јавних иредавања. од којих са радошћу помињемо његових шест предавања о срнској иародној појезији. Поред „Горског Вијенца" и приповедака поменутих у нрошлом броју, г. Јенсен превео је још Др. Лазаревића Све Г<.е то народ иозлатити, Матавуља Ново оружје, Кнеза Ииколе I Одломке из „Балканске Царице" Низ сриских народних женских иесама (из Вукове Збиркв), Мажуранића Смрт Смаил-аге ЧенгиИа , Бранка Радичевића Хајдуков Грпб и Кад млидијах умрети, Петра Прерадовића Путник и т. д. Од Јула прошле године блвш се г. Јенсен у Дубровнику о проучавању несничких дела Џива Франа Гундулића. 0 овом великом иеснику спрема на немачком језику опширан спис са културно-историјским уводом о Дубровнику. Још 1893. год. написао је г. Јенсен малено дело о Дубровнику и његовој књижевности, али сада га разрађује и проширује у чит .ву академску расправу. * »НОВА ИСКРА« излази сваког 16. у меоецу. — Д ена: па год. У ЗЛАТУ. — ПгЕТПЛАТА И СВЕ ШТО ОЕ ТИЧЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ШЛЉЕ СЕ Р Власник и уредник Р. Ј. ОдавиЧ. Милош Ввлик

Иво Ћнпико. Доносећи у овом броју једну од скица Г. Иве Ђипика, обраћамо пажњу својих читалаца и на његове р;шије раДове који изиђоше у две кн.иге. Прва је „Рптогзке Ја»е", о којој с' критика веома нохвалио изрази, а друга је „Са Јадранског Приморја," која пре неколико дана изађе у Малој Виблиотеци (Нахер и Кисић). Г. Иипико млад је човек, несумњиво талентован и вредан. Свршивши нижу гимпазију и шумарску школу у Крижевцима? ступи у службу као шумар, Че тако дође у неносредан додир са народом. 11о1 >еклом је од старе племићке породице Ђипика, која, у далекој прошлости, са допуштењсм млетачке републике, основа Каштелу — једно од најромантичнијих места у лепој Далмацији. Пострадав новчано, ова се нородица сасвим нодемократи, али не изгуби у народу гласа свог ноштеног имена. Почетак кљижевног рада Г. Иипика улева најленше наде, те не сумњамо да ће, овако радећи, стећи и веома угледно место у реду српских књижевника. * Слопенди и српски језик. — У мајском свеску овогодишњег „Љубљанског Звона " читамо чланак Милана Марјановића „Р г v а с 1 ћгуа1вко& геаНгта". Колико је чланак занимљив због мисли у себи, још је занимљивији што га браћа Словенци не донесоше у нреводу већ па нашем језику. И ако ово није првина у Словенаца, ипак саслужује нажњу е наше стране. * Чех о задругама. — Др. Карел Кадлец доноси у 6. књизи а у 1—2 овогодишњем свеску периодичног издања »Каго<1ор18пу 8ћогшк ссзковктшзку" ошпиран рсФераг о новој теорији Др. Јана Пеискерја о словенским задругама, што је био објављен у 4. књизи истога зборника. Пеискер тврди да је задруга у Словена постала под утицајем римско-визаитијским, а у Јужних Словсна од времена турске владавиие. Др. Кадлец нобнја ово мишљење, и изводи закључке да је Задруга чисто словенска установа. * Друштио хрватских књшкевника. — У Загребу је основаио друштво хрватских књижевник! које до сада броји правих чланова у Загребу 151, а изван Загреба 88. Иредседник је Иваа витез Трнски, а у управи су Др Ђуро Арнолд. Љубо Бабић 'Балски, Др. Миливој Дежман, Др. Аугуст Харамбашић. Владимир Мажуранић, Др. Стјепан Милетић, Др. Милан Шеноа и Др. Анте Тресић - Иавичић. А наша Књижевно-уметничка Заједница?

БИБЛИОГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Р. V. Кгејм: Како ве га/\!,јао шоЛегш 8УЈе1оуш па/ог. 1'геуе(1епо 12 „Нћоуе кшћоупу". — Ргац, 1900; 12(1ауас В, 8тега1. КаЛтска кпд&ошкага и Рга§и. М. 8°, стр. 30. Цена ? 'Л Др. Мих. В. ВујиИ : Економно-нолитички ногледи Иубровчанина Николе Вида Гучетића из друге половине XVI века. (Прештампано из „Бранкова Кола"). Ср. Карловпи, Српска Манастирска Шгампарија, 1909. 8°, стр. 94. Цена I динар. 3. Јован РадоњиИ : Прилошци историји словенског препорођаја крајем прошлога и почетком овога века. (Оштампано из Летописа Матице Српске). У Новом Оаду, штампарија српске књижаре Браће М. Иоповића, 1900. Б. 8°, стр. 89. Цена 1 круна. 4. Земљонис Аустралије. Написао Срећко &. Милетић, ироФесор Гимназије Краља Александра I. Београд, штампарија код „Про свете", С. Хоровица, 1900. 8°, стр. 29. Цена 40 п. д. 5. Извештај о раду Министарства Народне Привреде по струци пољопривредној у 1898. години. — Каррог! апг 1ев 1гауапх (1е М1п181еге <1и сошшегсе, (1е Га^псиКиге е! (1е Г1п(1ив1пе сопсегпап! Га§пси11иге еп 1898. Београд, Држ. Штампарија Краљевине Србије, 1899. В. 8», стр. 229. — Цена ? 6. Где је љубав, ту је и Бог. Из прича за народ од гроФа Лава Н. Толстоја. Иревео Нектарије АргировиК. Вршац, артистички завод удове Ј. Е. Кирхнерке, 1900. 8°, стр. 15. Цена 10 Филира. 7. Хришћанска књнжида (свезак 4.): Куда води кућна неслога и свађа. 1900, Српска Штампарија у Загребу. 16°, стр. 16. Цена 4 потуре авр. (Добити се може код Јов. Петровића свешт. - професора у Загребу). 8. Гроф Ј1. Н. Толстој : Васкрсење. Свезак 10 С руског превео Јован Максимовић. Издање књижарнице код Вука Ст. Караџића Св. Ф. Огњановића, у Срем. Карловцима, 1900. - 8°, стр. 433—480. Цена 40 фил. 9. Вошњак, календ ф за нријеступну годину 1900. Осамнаеста година. Сарајево, Земаљска Штампарија. 4°, стр. 159. Цена? 10. Извештај о раду и стању панчевачке српске православне црквене онштине за год. 1899 Подноси црквнни одбор главној скунштини сазваној за 16. Април 1900. — XVI — Панчево 1900. Штампарија Браће Јовановића. 16, ио год. 8, четвгт год. 4 дин.; ваи Сгбије год. 10 фог . или 20 дин. Ј. Одавићу, власнпку »Нове Искре«, Љубићска ул. бг . 8. А ШТАМЛАРИЈА БоЈОВИИА И МиЋИИА (Кн. СнОМ. БР. 35.)