Nova iskra

ВРОЈ 5.

II 0 В А И С К Р А

СТРАНА 150.

она од Београда до Медуе још је краћа — 340 км. (готово само трећииа прве дужиие); в) Та еу два залива иајбдиже морске тачке средишној области Валкансвог Полуострва; г) Поменута узииа одваја два (ио иространству, облику и клими) различна дела; д) Медуаиски и Солунски Залив нредстављају граничне тачке двеју различних разуђености В. Џ. Севорпи је траиез релативно слабе артикулације, јер има само три иолуострва различних праваца. Јужпи је ромб дубоко разуђен и скоро сав разбијен у полуострва готово једнога нравца; и ђ) Та су два залива увек имала највећи значај за комуникацију, трговину и културу В. 11., јер су сви главнији путеви водили, а и сада воде, Медуи или Солуну. У носледње доба расте иоглавито значај Солунеког Залива с тога, што је он најбољи залив на нашем полуострву и што представља јужну капију моравско-вардареке удољине, те најзгодиије комуникацијоне артерије балкаиске. 2. Иомеиутим особииама у облику В. II. узрок су тектонске прилике. Карактеристичан облик обале Медуаиског Залива нроузроковале су дво тектонске и орогра#ске особиие: сучељавање ч ет и р и динарска планииска в е н ц а и албанских п л ан и н а у 3 а д р и м љ у и п о в и ј а њ е скадарског динарског веица ирема СИ. С тим тектонским појавом у вези је постанак трију котлина. које су такође допринсле нрегибу обалске линије. Најзнатиија је од аих Медуанско-јадранска дубина, која се снушта невод 1590. м. Солунско-ор'1>анска разуђеност у вези је с орогенск н м и р о ц е с и м а р о д о п с к о г планинског с н с т е м а, који су били све интензивиији што ближе Јегејском Мору. Због тога је В. II. око Солунско-Орфанског Залива проломљепо расадима и тектонским увалама, које се и по копну продужују. Најдубље тектонске увале Јегејског Мора нружају се у нравцу сз.—ји, и чине један пнз с увалама Солунско-ОрФанског Залива. Из свега излази , д а ј е о б л и к Балканског П о л уострва одред јгл о н о г л а в и т о сукобљавање д и н а рског и албанеког правца око Медуе, аза т и м раседи и т е к т о н с к е у в а л е С о л у н с к о - 0 р ф а н с к о г 3 а л и в а. Те су две особине од највећег значаја за комуникације, трговину и културу Б. П., што се све може свести само на орограФСке и тектонско узроке. Овим је радом г. Ј. Цвијић научно рсшио нитање о облику нашег нолуострва наговестивши одмах, да је тај облик оио од великог утицаја на културу балканских земаља. На завршетку јо додао таблицу, у којој је изнесено 13 карактеристичних дужииа на Б. II., од којих сам иоменуо само најважније. Овој је студији следовала академска беседа пишчева (»Структура и нодела планина Валкаиског Полуострва«), сномоћу које ћемо бити у стању да расветлимо многе тамне слике из геограФије, етнограФије и историјо балканских земаља. Поздрављајући радосно приказанн рад, с нестрнљењем очекујем иубликовањо друге студије. Т. Радивојевић УМЕТНОСТ П030РИШТЕ Разведимо се ! комедија у три чина, од В. Сардуа и К. Нижака, у ареводу М. Р. ПоиовиИа. — Г-ђица Шуиовска. — Пана циганка, шаљива игра у три чина, с аевањем, нааисао Тихомир Алмаши. Музика од Лајоша Шерли. Замислите вече, у коме се удружила вештина Сардуова са вештином његових тумача. Не идем тако далеко, да тврдим, да су оие биле потпуио једнаке на нредстави Разведимо ее, али то стоји, да су биле блиске, занимљиве, одличне. Не устручавам се чак рећи да је иредстава била нријатнија само зато, мто је Деирииела играо 1'. Руцовић. Овај млад и вешт глумац од почетка године занима јаче, нривдачи вив]е, п свраћа на се пажњу озбиљиије но и један. ЈБегово интелигентно тумачењо, увек са зкаром, разборитошћу, нреданошћу и лакоћом изнесено, убеђује пас, да ће једног дана бити савргаено. И ово вече показало је да тај дан није тако далеко. Вез бора на челу, са ведрим нзгледом, смешоћи се и лаком руком Сарду је нанисао једиу комедију са тезом, коју му јс ноставио сам живот, време и средииа. Она је из обдасти омиљеног, обрађиваног, заиста интересантиог иитања о браку. У једном малом догађају, без великог заилета и с мало дица, кроз неколико сцена у којима има друштвене ФилосоФије, сатире, веселости, оиажања и духа, он занимљиво и вешто проводи један млади нар, који би жедео да се растави. Сииријена и Деирииед узеди су се под неједнаким околностима и с неједнаким наравима. Она је изишла из манастира да уђе у живот. Млада, свежа, весела, бурна, жедна живота, љубави, авантура, шам-

пањца, острица. Све је то мислила наћи у браку. Он, нариски момак, »нроживео,« изпурен и исцеђен, са излизаним срцем и ноквареним стомаком, који нодноси само спанаћ и кромпир — тражећи одмора у браку. Место страсног загрљпја он јој нуди поштовање, место авантура брачно мртвило, место шамнања и рибе кувано зеље. Свршило се тим што је жена нашда себи љубавника. Он није ни лен ни духовит, али ииак довољан да иснуни њен нразан живот, да ублажи досаду у иаланци и да буде нредаобчгављен мужу. Очекивали су само развод брака, о коме се тада решавало у Скунштини, па да учине крај досадпом стању. Синријена је гдедала у разводу једини частан излаз који би је могао одвести у наручја љубавнику ; љубавник опет једини начин којим је могао доћи до своје љубазнице. Муж, који је још ненрестано водео своју жену и стајао високо над њоним љубавником, нредвиђао је кризу и пажљиво^мотрио на жону. И кад се Адемар послужио лажном депешом да је развод усвојен, како би што пре добио Сипријену, Депринел окрене лаж у корист своју, изигра љубавника и себи сачува жену. Сарду је симиатично решио своју тезу; измислио је пову нсрипетију за стару драму коју нграју муж, жена и љубавник; унотребио је весело оружје да би со осветио лакомим љубавницима; доказао је Францускињама да се ипак може волети муж ; ономенуо је мужеве да буду пажљивији нрема својим жепама. Кад је муж пристао на развод, кад је Синријена ностала слободна, кад .је без страха могла ашиковати, кад је доснела да мирно загдеда у живот који јој стављаше у изгдод њен љубавник, кад овај и иреста бити љубавпик и носта будући муж, нестадо је све поезије у њеној љубави, изгубида се сва чар која је заносила младу жсну, но.јавио се Депринел као леи, духовит и весео, а Адемар досадан н глун. Сарду је иошао од једне веселе, можда и истипите поставке, да у љубави нпје стало до личности него до ноложаја у коме се она налази; да и рђав муж можо бити добар љубавник, и обратно, добар љубавник а рђав муж ; даје управо сваки муж рђав, сваки љубавник добар. С том поставком ои је, измењујући улоге између Допринсла и Адемара, повратио првоме неокаљаиу жену, која је у ствари само њега водела. Прелом код Синријене израђен је смишљено, окретно и тачно. Прво је нисац уништио одвратност међу њима, новратио је добро расноложење и приближио их једно другом. За тим је изазвао љубомору и пробудио понос у Синријене. Тоје изведено у најиријатнијој најленшој и најглавнијој сцени у комодији. Муж, ношто је утврдио развод са женом, накицошио се за весео ноход, снремаи даоживи момачке вечери са лепим женама, углађен, весео и лен. Жена, међутим, остаје код куће да вечера с глуним Адемаром. Тоје врло ненријатио, остати на само с досадним и мртвим човоком а пустити веселоги лепог мужа да'одс, па још у друштво друге жене. Опа га моли да остане, аонје одбија, смешка се и ирави тајанствен — уверена је да ћо у друштво какве жене, љубоморна је и јетка, говори нлахо, пребацује, кори, плаче, зашто одлази.штоје нанушта, заштојебаца као свенули цвет, вашто је"ионижава кад .јо не воли! Да је утеши он јој предлаже да пође с њим. Сипријенаје усхићена том аваитуром: оставити будућег мужа да сам вечера, сачувати нрвог и одбећи с њим као с љубавииком, вечерати у каФани, напити се шамиања, компромитовати се, како је све то леио, чудно и весело. Један њен сан биће иснуњен. За љубомором избила је љубав. У тоилој каФанској соби, уз добру вечеру, шамиањ и веселог мужа, Сипријепи је оддетео љубавни сан, оставида је њепа ћуд, напустила је мисао на развод ; Депрпнел је јаче нригрлио, опио и Адемара исмејао. Њу беше занлагаио празан живот, без учешћа мужа, заузет снавањем, тоалетом, ручковима, носетама, путовањем. Направило је мрзовољном досадно кркљање домаћсг донца на огњишту и једнолико откуцавање сатне шеталицо. Недостајало јој смеја и милоште. Чим је то добнла и љубав је у њој ожпвела. Комедија се завршује ћушком и иољуицем, ћушку је добио Адемар а нољубац Деиринел. А мп бисмо могли извући закључак, да брак нс сме бити последња станица у животу, ироста конвенција која осигурава мир и одморак изнуреном мужу а ропство свежој и младој жени. Ја сам већ помепуо да је у комедији догађај мади, а сад додајем можда и сувише мади за три пуна чина. Теза која је у њој ностављена више се доказује но што се развпја, оћу да кажем, вигае има друштвеие ФидосоФије но радње. Отуда додази да су чинови испуњени разговором живим и лепим али дугим ; отуда иотреба да Сипријена на широко ирича историју својих љубавних залога, никаитну и занимљиву нрпчу ади предугу; отуда она иродужепа сцена са жандарима у последњом чину, која је можда комична, али не тако срећно измишљена и складно изведена. Али и поред свега тога, комедија остаје интересантна, леиушкаста, никантна, разговорна. Можда би се решење њено могло критпковати, назори пишчеви дали поби јати, али је начин којима су изнесени доследан, врло вешт и спмнатичаи. Тако је ушсак икак пријатан и гледалац иотнуно задовољап. Деиринела је играо Г. Руповић, ватреио, с елеганцијом, без наиора, тачно у већини детаља. Његова мрзовоља у првом чииу, нервоза, илахост и горчина лено је додиковала пануштеном муж.у који воли своју жеиу. Претварањо којим обмањује љубавнике, нривидна мириоћа којом слугаа исповедања жене своје, окретност н вештина којом илете замке Сипријени, раскалашна веселост старог момка све је те воде чило п вошто пребродио Г. Руцовић. Додајте томе говор ироцизан, лак и тонал и опда имате све што можс глумац у Веограду дати. Пошто нас је походио Матковски са немачком труном, а обишла Сара Вернар, Муне-Спдп и Густаво Салвини, доЛази Г-ђица Шумовска, свакако не да замени госте којима смо се надали, ади да унесе мало живости и свежине у зачмало и отрцаио Позорпште иаше, да опомене Веограђане како оно јога нпје затворено и да номогпе Управи изпети на позориицу Ф-рапеину Димпну, и нзвести, са већим успехом но досад, Јелисаеету Јакшићеву.