Nova iskra

СТРАНА 228. н О В А мено враг надари да то купим ? Да ми је ко пребио гњати кад пођох Исаку да их куним ! — А да ниси евоје лу.трије купио од мога Исака ? питао је Самуел. Новко и незнајући да ли је овај Исак Самуелов, одговори : — Од н>ега. — Е то је шта друго, примети Самуел. Кад си их од њега купио, онда се мора што учинити да не штетујеш, или ако штетујеш да то буде мало. — Дед' брате за Бога, вели му Новко. Само 1 овако може да буде : да ја понесем- твоје лутрије у Шабац а за твоју сигурност да оставим код тебе својих 300 динара, колико лутрије вреде. Ако их продам, ми ћемо се лако проралунати и наплатити. Али ако их ие могнем иродати, ти, брат Новко, да ми вратиш моје иаре а ја теби лутрије, — иредложи му Самуел. Новко је радо пристао на овај предлог Самуелов, унапред решен да ни у коме случају не враћа Самуелу његових 300 динара, јер би тако био иотпуно обештећен, све ако Самуел и не би могао иродати његове лутрије. Он, дакле, утрча у кућу да узме и изнесе лутријеСмиљана, која је пословала по кући, запита га: — Да пробудим дете ? — Не треба, одговори Новко. Не ћемо у дркву. Немамо за шта. Лутрија банкротирала. — Ајде, ајде ! — Кажем ти. Бог да прости наших сто хнл>ада. Пошто је извадио из скриње лутрије, изнесе их и даде Самуелу. — Ево ти их па Бог ти а душа ти. — Ништа не брини, одговори Самуел. Постараћу се за тебе као за самога себе. Потом одброја тридесет банака, даде их Новку, па иродужи : — Ако не будем могао иродати их, твоје су лутрије а моје паре. — Тако, тако, брате, лристајао је Новко, мислећи у себи : „торњај се само". Кад се Самуел удали и оде кроз село, Новко се врати у кућу, спреми се и обуче на пође у механу. Таман изашао из куће а преко његова великог дворишта трчи као без душе њему у сусрет Исак из Шапца, онај од којега је купио лутрије. Дошав до Новка само му могаше рећи : „Срећно!", па од силног умора паде на земљу. — Шта ће то бити ? мислио је Новко. Пролетеше му кроз главу хиљаде различитих мисли. Мислио је Бог зна шта друго, само не о лутрији. 0 лутрији није имао шта да мисли, пошто је она банкротирала. Док је Новко размишљао, тупо гледајући у Исака, Исак се беше мало прибрао. Устаде и загрливши Новка понављаше небројено пути : — Срећно ! И срећно ! И да Бог да срећно ! — Амаштаје брате, шта је срећно ? иитао је Новко, отимајући се из Исакова загрљаја. — Твоја лутрија.... — Шта моја лутрија? пресече га Новко. — Добила.... Шта добила ? опет му упаде у реч Новко. Добила сто хиљаде динара, одговори Исак. — Ко каже то ? пита Новко.

И С К Р А ВРОЈ 8. — Ево депеша, одговарао је Исак, показујући једну хартију. Ђир Мошаиз Београда јав1.а данас. Тоје сигурно. — У помоћ ! Не дајте ! Држ'те га ! викао је Новко као помаман. На ту вику његову истрча из куће и Смиљана и Манојло. Исак је бленуо од изненађења и чуда. Мислио је да је Новко од велике радости полуд-ео. — Шта је? питала је Смиљана преплашено. — Разбојник ! зликовац ! викао је Новко и даље, па се онда пусти трком низа село, оставив за собом зачуђене и запрепашћене своју жену и Исака. — Шта му би, по Богу да си ми брат ? иита Смиљана Исака, кад Новко оде. — Срећа, срећа .... одговори јој Иоак, — Јадпа ми срећа кад он јауче и отрча као смушен. Казуј шта је ? — Добио сто хиљаде динара на лутрију, иа од велике радости . .. одговарао је Исак. Но доћи ће он. Само и ти да знаш : Исаку треба добар бакшиш. Исак вам донео срећу. — Држ'те га, л>уди. Не дајте, викну и Смиљана, па потрча за Новком низа село. Само остаде Маиојло плачући и Исак размишлвајући: да ли је овој кући донео срећу или несрећу; и да ли је осигурао себи довољан бакшиш, коме се, полазећи из Шапца, надао. Чудновато, али кад је Новко у бесном трку био на крају нерадииског агара, угледа иред собом Самуела Прибра сву снагу и појури још јаче њему. — Разбојниче! Зликовче ! Баралицо ! попављао је, незнајући шта радн и говори. А кад стиже Самуела, дохвати га за гушу, закопа прсте у њу, обори га пода се и поче гњавити коленима ио прси.ма. Самуел није имао времена ни речи да прослови. Бранио се од Новка, али снага његова није била довољна да га одбрани. После неколико минута борбе, Самуел отпусти руке на земл.у а онружи ноге. Био је мртав. Новко му бркну у џеп, на!)е своје лутрије и узе их. Мало даље од њега чула се граја нека и бат људских когу. Окрете главу и иогледа тамо. И гле чуда! Читаво село јури за њим, а иза људи трчи његова Смиљана, са уздигнутим рукама, нонављајући без престанка: „Држ'те га. Не дајте." Шта да ради ? мислио је Новко. Пред њим јележао мртав Самуел а за њим трчала руља сељана. Ако га стигну, предаће га власти, власт ће га уапсити због убијства а са лутријом ко зна шта ће бити Он се реши да бежи. И јурну напред. Кад гомила сељана дође до леша Самуелова и виде да је убијен, граја њихова иостаде јача а ноге брже. Час по, више њихових глава подизале су се врљике, мотке и ајдамаци, шта се коме у руци нашло, с.а опасним положајем према Новку. Новко је јуначки бежао. И руља је јуначки јурила. Наједаред, Новко осети да га један ајдамак добро млатну по потиљку. Глава му појури напред, брже од ногу. Он паде, а по'њему стаде ударати киша од батина. Он се обнезнани. *