Nova iskra

СТРАНА 296.

НОВА ИСКРА

БЈРОЈ 10.

дало чудно, тако је. Јер Ђоре је један веома чудноват спис. Нема ваљда у целој нашој кн.изкевности ни једног сииса који би му био сличан, не само по врсти него и по композицији и начину постања. У љему су управо два списа, од којих један није дум Иванов. Ми мало ире поменусмо превод Рамоова неКака, тај превод међутим не носи наслов који му је Дидро дао. Тај превод је први део дум Иванова Ђора. Сам дум Иван каже за Ђора: „овај спис има два дијела: први није друго него Же^еи (1е Ватеаи Дидроа, понашен." Чудновато одиста, да на о-вом застанемо, како је дум Ивану пало на ум да та два „дијела" сложи у једно дело. Сложај је био немогућ и ма колико да се дум Иван трудио да Дидроа „понаши" и тиме изједначи његов део Ђора са својим, први део с другим, ипак стрче јаке противности међу њима, и у детаљима, и у општем тону, у основним принципима који чине ФилосоФију Ђорову ; ипак је, између Ђора у прво.м делу и Ђора у другом, разлика толика колика између два сасвим супротна човека. Јер да се из парискога Рамоова пе&ака истеше локални, дубровачки Ђоре, требало је преиначити много што шта а није било доста заменитп Пале-Ројал Бониновом и СаЈЕе (Је 1а В<%епсе каФетаријом Биримишином. Најпосле је дум Иван писао иједну драму, Фрлезију, у којој је главни јунак, Фрлезија, сматран као луд, али је то философ , мало чудноват, и националист, који тугује и размишља о своме родном граду Дубровнику ; затим је скуиљао пословице и народно благо, које је јако поштовао и сматрао најбол>им источником правог књшкевног језика; најпосле је и песме писао, и то не само на српском него и на латинском, што у осталом није никакво чудо у постојбини Рајмунда Кунића. Дум Иван је, по свему видимо, књижевник разностран и књижевник своје врсте. Он је друкчији од ових наших овамо. Он је учен човек, упућеп у многим књижевностима, у многим језицима, у многим наукама. Он воли уз то философију и размишљање уопште ; то можда највише воли. Он размишља о темама философским и темама друштвеним, и то о чем размишља, он стави у књигу. Сва љегова дела, и преводи и оригинали, о томе сведоче Он је читач и размишљач; оно што га при читању заинтересује или до чега у размишљању до!)е, он преведе или напише. Он је ФилосоФ-књижевник понајпре, и тиме се разликује од других наших. Али је он још и мало оригиналан, чудноват мало у свом писању. Жало је растркан, на пример, пише каткад без реда, каткад се ионавља без потребе и разлога. У преводима је често слободан повише, изоставља и прекраја каткад. У цитирању он не преводи цитат на српски (што у осталом није за ману ; ни многи други га не преводе), али га не цитира ни на оригиналу, него скоро увек на талијанском и онда мало смешно пада читаоцу кад наиђе на овакве ставове : „N01 зарргато..., говори Виктор Иго," или: „соте зе 8Г 8Сорг18ве.. вели Бајрон," или : „УаИепе о раг1о Лг тга [апГазга, да надометнемо оне Пушкинове ријечи." У осталом, ми веК ударисмо у ситнице.... * Као и многи стари Дубровчани, дум Иван није био само књижевник него и нешто више, не само човек од пера него и човек од дела. ЈБегова слика није иотпуна ако се узме у обзир само његов књижевни рад; требп насликати целу, пуну појаву његову.

У Дубровнику, да почнемо мало поиздаље, јавио се око 1880 године српски покрет. Покрет је био спотан, без икаква страна утицаја, поникао чисто на земљишту дубровачком. То је, у осталом, био део веКег срнског покрета на Приморју. Али се тај део битно разликовао од целине. Док се у северној Далмацији и Боки, покрет трационално везивао за веру, и Српство за православље, дотле се у Дубровнику иокрет јавио чист, еманципован од других обзира, готово у пркос тим оозирима. Ту се први пут католици огласише Србима. Ту се створи католичко Српство. Појав је био редак али природан. Ако је већина Срба православна, православље ипак није једино обележје српског племена. Католик може бити тако исто добар Србин као и православни. Једно је вера а друго народност. Али је појав ипак изгледао некима опасан и покрет је стекао непријатеље. Међу многим непријатељима, један од најмоћнијих било је свештенство, католичко наравно. Католичко свештенство сматрало је појаву Срба католика као прелазан облик од католицизма православљу и гледало у њему један знак опасан по католицизам. Срби католици временом ће постати Срби православни, тако је мислило свештенство и, наравно, из бојазни за веру, стављало се одмах у ред непријатеља српског поЕсрета. Требало је разбити ту предрасуду и показати да та опасност не постоји. Требало је јаким примерима осведочити да Српство није иротивник католицизму. Требало је да се један угледан католички свештеник назове Србином. И то учини дум Иван, међу првима и најугледнијима. Дум Иван је био историк и философ. Он је познавао прошлост свога народа и био човек слободан од предрасуда. И он је видео да је, по историји и свему другом, Дубровник српско земљиште и да су његови становници Срби. Кад је то видео, он је био толико слобо дан у свом мишљењу да је смео да разликује народност од вере и да се није морао дрзКати предрасуде по којој католицизам није помирљив са Српством. Да се до тога закључка до1)е, требало је познавати домаћу историју и имати смелости у мишљењу. Дум Иван је имао и једно и друго. Тако је могло испасти то да се он, као један велики достојанственик католичке цркве, назове и призна Србином. Али није дум Иван ни само на томе застао. Он је, напротив, из дана у дан све већим Србином постајао. Како је његов појав изазивао жестоке нападе од стране непријатеља, то се дум Иван борио против њих, и у тој борби све ватренији постајао у свом уверењу. Било да су напади долазили од Хрвата, било од свештенства, дум Иван је све јаче и енергичније бранио своје српско становиште. Његово мишљење постајало је уверење, уверење постајало осећање. И тако је испало да од онога младића који се у задарској семинарији подсмевао Хрвату Павлиновићу што чита Вукове списе и српске народне Несме, постане један од најачих поборника српске идеје, један од најуверенијих следбеника Вукових. Најпосле, дум Иван је тој идеји ставио у службу и велики део свога књижевнога рада. И својим историјама, и својим новелама ои је будио и одржавао народност српску г . То му је омладина у највећу заслугу уписала, и погодила је тим да му је та заслуга одиста највећа. м;