Nova iskra

61*0* 12.

Н 0 В А 0 С К V А

СТрАНА 363.

иоћи. — Све је тихо и мирно, само не њихове душе; све се одмара, сем љихова погледа који је упрт у једну тачку, и сем љихових надаља која се грозничаво врте око једног сталног стожера — изласка из тог несносног стаља. Око љих и у љима самима само је ноћ — мрак! Ну, полако промени се изглед. Праскозорје, наглашаваље дана, светлости, истине; петлов крик буди успаване умове, као и клонуле мишиће; опет се исправе поносно леђа која су била погрбл>ена; опет се смеше уста која су д.о мало тренутака тако немилостиво беснела, опет се поглед упија у око драгога створа који је до пре неколико тренутака готово заборављен био. Слободније се дише, весело се корача, не гледа се више забринуто преда се, већ далеко у напред, докле поглед допире; настаје кретаље, слобода, живот — види се циљ

Сутон," символ обамираља, туге, незнања, лажи аора, претеча узвишенога, јачине, поуздања, истине. А између сутона и зоре находи се самоједан појам: човек и његов живот. За мене је свагда било отворено, неодгонетнуто питање : каква је веза између лажи и живота, ко је коме ослонац ? Да ли се лаж ослања само на живот или се и живот у развићу свом ослаља на лаж ? Проблем тајанствен, немилосрдан, вечит; тајанствен као поглед, немилосрдан као извесна реч, вечит као свет. Помешајте светлост и мрак у истој мери, шта ћете добити ? Ни светлост ни мрак, већ нешто треће, које се од обога веома разликује; помешајте живо* илаж — добићете лажан живот, коров^осветљен бенгалском светлошћу. Живот је драма, која се одиграва на светској позорници под режијом врло вештог, али непоузданог режисера — друштвених правила, праћена у антр-актима музиком која се зове холим именом : јавно мњење. По кадшто мења позорница свој изглед, те тада видимо пред собом марионете и осећамо мирис нафталина — тада се вели, да је живот узео добар правац, да се живи у сређеним односима. Све је одређено, на свом месту ; све се показује у најлепшој боји — али је запиткивање о којечему непријатно. Блажени сутон ! Лаж је, пак, сфинкс, која нам задаје питања на која нема одговора, или ако се чак и нађе неко злехудо решење, онда оно све друго пре казује, само не оно што се од њега очекивало. Лаж је хидра која се испречила на путу живота; она ни према коме нема обзира, ни према

коме није милостива; зуби јој раздиру све што јој на дохват дође, канџама својим досиже и до бегунца, отровни дах њен окужује сву околину, а језик јој само палаца... Витез сте ; срећно сте издржали дах њен, одбили сте јој канџе, избили зубе, и смешећи се победоносно — чупате јој језик. Али гле! На место једнога никоше јој десет ! Ишчупаше и њих, али се стотина на њихово место јавља; губите снагу, чупајући их, руке су вам се испекле, а никаквог успеха! Куда се год окренете, свуда скаче око вас небројено много језика; они вам скачу у очи, заслепљујући их; скачу вам у упги, заглушујући их; увијају вам се око ногу; стежу вам руке ; ви опажате, да сте запали у чудо, из кога нема излаза, где не помаже ни срце, ни рука, ни ум. И најбољи витез, ако се у самом почетку јотп за времена не појави буктиња да спали

Одмор у Бојној Академији