Nova iskra

ВРОЈ 12.

— али тешко ономе који их с поверењем прими у свој дом! Пошто су необразовани, то не могу довољно да одене своје поступке, а немају снаге да се одупру својим навикама. Једном речи: то су робови својих нагона. Поред и око њих налазе се други људи са здравим погледима на живот и на друштвене норме, којима живот тече једнострано, мирно и без страсти: али гледајући посведневно око себе трку тих обожавалаца уживања, будући по кадшто и сами приморани да на себе приме улогу пасивног субјекта у тим моралним баханалијама — бивају и они занљускивани и рошени бујицом страсти, бивају и они занесени буром која око њих бесни. Пријатност заслепи лако свакога, те и нехотице, ненамерно погреши и најјачи карактер, и најбољи човек. Па нека се деси, да сваки човек само јед'ан пут у своме веку погреши против части другога — већ је довољно урађено, да јој се зада смртни удар. Модерпо човечанство, како ми се чини, разумело је и на свој начин протумачило само један израз, својствеп старим Римљанима у иерподи њихова беснила: рапет с1 пгсетез! И да би што лакше до тога дошло, жртвује оно што. му се чини иајнепотребнијил — жртвује своју част! Тиме се могу протумачити многе опоре ногрешке и мпоги назаци, ахсо се само мало дубље загледа. Часх се не да ничим повратнти, ннчпм стећи, ничим откуиити—акоје једном упиштена; опа нпје ништа друго, до крпла којима се човек уздиже изиад осталих животиња, изнад свега што је писко, одвратно и ружно. Спалите та крила човеку н он ће стрмоглавце цолетети па ниже у прашипу, у шљам. Кад осећање части пропада, онда и морал трпи бродолом. Морал је комнас. на броду хуманости. Уклонпте компас, и брод ће лугати кроз маглу, враћајући се на исту тачку са које је пошао, док му најзад какав спруд или подморска стеиа не доврши лутање. Морал ,се налази у много бољем положају но част, јер има много ваљаних и искрених бранилаца, има много одушевљених свештеника пред својим олтарем; љега је лакше дефинисати, лакше разумети, зато га је лакше и бранити. Ништа није узалудно што се за морал учини; морал је вечити принцип и основ друштва, полазна тачка свих религија и свих философија, последња инстанција у свима питањима која се тичу живота. Откините крила лептиру, остаће гусеница; уклоните морал из живота и делања једнога човека — остаће демон. Није могуће говорити о моралу, а не сетити се моралних маскарада. У животу многих људи влада вечито месојеђе; њихов се лик никада не да добро сагледати: под сталном је образином; то су људи лепог понашања и одмерених, готово махиналних покрета; ниједан њихов миг, ни један њихов помицај није без узрока; њихове речи теку здружене у китњасте, често и бомбасте, фразе као бујица са усана. Они знају о свему да говоре, свугде хоће да даду своја мишљења, уздржавајући се обично од свог суда, док не чују туђа мишљења, те онда прилазе пријатнијој страни или приме маску блазираности, те похитају да се покажу оригиналима; њихова су разлагања час мирна, час страсна; они наглашују сваку реч, скандирају сваку реченицу; ирема околини удешавају својалица, своје погледе, своја понашања. Они знају у размаку од неколико тренутака да буду весели, озбиљни

и уплакани; да воде разговоре суморне и раскалашне и да извршују узастопце дела племенита, као и ниска како то потреба захте. То су оличене' фразе, одлични крманоши на броду своје будућности, глумци живота. Такви људи, док им се не здере образина, обично најбоље пролазе, њихов јс свет. За њих се често не зна ни од куда су, ни од кога воде порекло, нити од чега живе ; ни у коме академијском списку не налазе се њихова имена, нигде се не види какав њихов позитиваи рад — па ипак их сматрају за благородне, за учене, за умне, за раднике. Код њих наступа чудновата и необјашњива нојава: гегуцајући за друштвом, воде то исто друштво. Ето вам вашег морала! МипЈиу уи1(; (1есЈрЈ, Једна ми слика никако не да мира: цвет у блаху! — Разумете ме ваљда. Ето и то је пасторче морала> крајња консеквенцпја данашњих погледа на морал. Пред човечанством је још огроман комад пута и ја заиста не знам, како ће га свега прећи, кад је до сада већ успут оборило све што му је .до руку дошло; где ће после наћи ослонца ; у чему ће после видети циљ ? Племенитост и благородство душе сада су готово изветрели појмови, остају нам једино у наслеђе њпхови контрасти • дакле, видећемо ! И у сред тога вртлога, у који су отрасти завитладе друшгво, креће се појединац, миче се без ослонца једипка; заошијан је без помоћн, без наде карактер. Кроз сујету, кроз себичност, кроз гомилу. посебних. иптереса и пезајазпих личнпх ирохтева, кроз дим.и праншну друштвену продире узалудио усамљени поглед човечији, тражећи чисти, јасни зрак ... У пајлеишој Ибзеновој историјској драми јарл Скуле пита скалда: Ко ти даде моК да аесме иеваш ? — и добија одговор : Бол! Неки су појмови само за то ту, да пас запахну прп њихову спомену, да нам зауставе дах и следе крв, да нас подсете на мајушност наше уображене величине и да нас без околишења привуку стварности, не дајући маха нашој уобразиљи да цвећем окити пут којим гредемо. Они су неумитна критика животних појава, светлост што из срца разгони таму која се око мозга скупила. Један је од тих појмова и бол, пратилац мисли, карактера, поштења; награда за све што је озбиљно и племенито; подстрекач, али и убица воље и рада; величина која обара све величине; ситница у туђим очима, аподигнута секира над оним комприлази; некада мост који саставља, некад, пак, провала која раставља; следбеник свакога скока — као и свакога пада ... Изгледа ми, да су доброта и племенитост, те најкрасније одлике човечјег карактера, ти ретки цветови у врту живота, само за то дати нојединцима, да на себи оцене сав терет своје околине, сав притисак живота. Опомените се само оног фарисејск.ог, свакодневног усклика: „Та он је тако добар !", иза кога се лукаво крије мисао: „Неће нам замерити ма колико га вукли за нос, ма колико му напакостили." —■ Велите, да није тако. Е, молим вас, будите тако добри, те скините прво за часак своју образину, па ми онда то ноновите! На свету има толико добрих и племепнтих људи, који су само с тога несрећни, што су добри; они су богат рудник који околина добро оцењује, ексилоатишући га, Ви сте добри — а ТО кад се тачно преведе са дру-