Nova iskra

ВРОЈ 1.

Н О В А М С К Р А

СТРАНА 7.

Нешто о Братоножићима ЗАБИЉЕЖИО 1У1АРК0 МИЉАНОВ ДРЕКАЛОВИЋ *) ВОЈВОДА аније сам по народнијех доказа' о Кучима и о другијема забјележио но нешто ; а о Братоножићима сад је на ред да што поменем што се у народ о њима чује и говори, а то је да су од Гргура, сина Ђура Деспотовића, којега је цар турски ослијепио. Али јаснога доказа нема, до само народна прича говори да је Брато од Гргура, више се не зна; теке се зна да су Братоножићп од Брата који је ттма сина Ника Братова, а Нико' је има сипа Лаза, а

Лазо Вучету, а Вучета Бала, а Бале Радоњу, а Радоња Станоја, а Стапоја Неја, а Пејо Оташа, а Оташ Ирема, а Премо Ђеку, а Ђеко Дмитра, а Дмитар Сура, а Суро Милету, а Милета Пауна, којега сад ево жива код мене. Али ја, пошто се не могу упуштит' у опширно опишивање Братоножића, но само да им поменем што гоћ догађаја који су се међу њима догађали. И то ћу иочет' на Станоја Радоњина и Пеја Станојева, у њино вријеме што су Турци чињели. То је познато и да- не говорим о њему, само да

* Када омо у 11. броју Нове Искре донеди слику војводе Марка Миљанова, ниомо ни олутиди да ова јуначка рука и пером вдада.. Захваљујући доброти Г. Љубе Ковачевића, уредника окупљених рукописа Марка Миљанова, доносимо овај рад, с уверењем да ће се допасти многобројним пријатељима војводиним. Но дужнос.ти напомињемо, да је у овом прплогу местимице поправљена јвамо шперттутткција. — Уредник.

кажем случајно пријатељство Братоножића с царем турскијем. Ево како је било: Једни Турци који су царскијем послом одили по царевини, дошли су од Колашина преко Лијеве-Ријеке и Брскута; на воду су нашли кћер Станоја, Радоњина ђе поји своје овце на воду. Турци се загледају у ђевојку да би ваљала за цара, уфате ју и поведу цару у Стамбол и казаше му ђевојку, да им се допала за њега.. Изведоше ју пред цара, а он ју нита: Ко је и оклен је? Она се уврЉе да је нијема и да не умије, и не мога ју цар ни они који су ју довели нагнат' да проговори. Надала се је да те ју врнут' кад виде да не умије проговорит'. Цар нареди те ју затворише саму у камару; а постави стражу тајно да слуша, хоће ли проговорит' што гоћ ? Ту су јој јело донооили; други ју није ко гледа. Послије неколико дана она је почела тужет' овако :

»Жељо моја оче Станоје! жељо брате Пејо ! жељо стрико Вујо! (1 па настави: »О Брскуту! мој свилени скуту ! Вјетрниче, моје живовање ! 0 Верушо ! губикозја душо ! (( и т. д. Слушачи цареви запишу њене ријечи, те јавише како проговори лијепа кадуна. Пар изведе ђевојку, пита ју — она нијема ка пријед, докле јој прочитагае ријечи које је говорила ! Она проплаче и проговори, каза оклен је и кога има. Цар пошље у Братоножиће Станоју, Пеју и Вују да дођу и доведу тридесет Братоножића код Цара, ђе те и своју ђевојку наћ'. И тако Станоје с речен ије ма доће код цара. Остала је прича да је пита цар ђево^ЈуСД-.Ат|^Ј^у њен брат и родитељ ? а она да је рекла: свога ћеш се стола подић' (( . Цар јој од царева подсмијеха. БратоггоЈто!Н|11^^^^|^11||у Стамбол, улазећи на врата од градаж на коња опре се у бакрачлпјс, тта пружп

ВЕЛАСКАВЕЗ ПНЈАНЦН.