Nova iskra

СТРАНА 4.

11 О В А П С К Р А

ВРОЈ 1.

Татко броји а брат писује; ја ои пак иојдем на оокакња врата да видим — бећари. Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам 38 та ме врне. Мене ми мука, мука — ш'ћу?! ПГћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к'да не смем сас њи да зборим. Мислим се врћејећи се: „ш'ћу? в иа си тике та поза кућу — ајт'. Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије... 29 0 туго!... А к'да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро! Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т'га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију. Ич ме и не пита, а даде ме. Такав ни адет онаг беше. Даде ме за Димитрија... Туго! ТТУто си на беше тај Димитрије! Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и тренке — црн пбршпим! Пусте онеј трепке! Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма. К'да би пак погледаја; у човека, из очп му тамнина идеше. А онија пусти мустачики салте га бе'у ж'гнули; усничке му се црвенеју како лис' од каук1)У Л ружицу, а зуби белеју како јагањчики у трљак ! 30 Убав беше, па се убаво и носегпе. Дајма си је на човали-чешире, узацке, ншаране сас гајтани низ бутине, око џепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз заФатија га од џепови дори до под пазуке. Подвешке му свилене, шарене, па сас | пусћулчики. На груди му џемедан салте срма. Преко џе- ! медан златан синџир од сат, дебел како малић. Озгорке је у доламу како Грк; на главу му <1>ес исти како у Турци пгго је, а на ноге, и зими и лете, беле чорапе и роганлије јаре-путине... 31 Убав беше јако !... Татко м.е даде за њег' у меснице у редовату недељу. а била сам под нишан 32 чак до Митров дан. Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч'с, у сви добри и недељски дни, .јербо ни доодеше сас кумашини и комшије, ете- сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Тгурчију... Доодеше. По ники нут Фаћаше си момчадија оро... Играшемо, ја и он, ама не један крај другога. Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама пе знам што је, н' умем да кажем, мило ме... Дојду си по ручак једнаг, а не видим к'да се ст'мни. А к'да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст'мни ми се, ама не ми се ст'мни од тамнину, но што ће си иду... К'да отидну, ја си се у мисал сас њега мајем. Кол'ко се никтт пут замајем, не си чујем нанино зборење. Чујем, ама не знам што ми збори. К'да ме по ники пут викне јако: — „Еј, мори Маријо ! Што ти је?" Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си нешто ђоја докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар, 33 јербо срам имашем од нану ми. Мислим... Море што ти несам мислела! Ч'с по ч'с, па како казујем на Димитрија кол'ко ме мило за њега; после на он мене овој збори. Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро... Одоклен чу, керко, да се чудиш. Јоште к'д бе' ч'чка, (мала) имала са.м адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оиој што ми се видеше куде кутају од мене. И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па Фајда ич. И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; I а татко неје тепаја често, ама кад Фати да тепа, мани се! Улегне у башчу, осече Фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по сукно, но... 28 ) Стакло на прозору. 29 ) Сребрних груди. 30 ) Тор. 31 ) Од

лака и.штве ципеде.

Обедежје.

Цвекла.

Вешем у долап, а нана на Таску Манину, претељицу си, компшку... А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш. К'д има нико гајле, 34 она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину. Ете и тај дан нана ми та на туј Таску : — Мортт, Таске, мори ! Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш... Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чуваја Бог, да си је... Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намеру?... Да ли да викам Захараћа екпмина? 35 А? Што ми викаш да прајим, Таске, мори ? Таска узе та се иас-меја колико може, а ништо тте одговори. — Што се смејеш, две ти очи?... Образи гу бешеју како ружице, а с'га... Оваја се па насмеја, па вика: — Еј,' мори аџике! Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија. Што ти је на девојче? Ништа. Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег', за тој неје црвена... Заш' не прајите свадбу? ПТто је на аџију? Ђоја има млого девојчики, па му оваја неје имала сас тито да напраји чеиз 36 и да сташе. А један дан, пак, седејећи у батпчу при гергеФ, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т'г у обор — тражи татка ми; па како улезе у башчу нри мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се — да ме пољуби, а мене ме пишин 31 стра, а после иомисле: »нак ме пољуби.® Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан. 38 Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну... Истина сам рипнула и дигла руку да с.и обришем оној место куде ме пољубија, па тттке спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина.... Ако се убаво убучем: „заш' га нема, да ме види!" Ако нана ми напраји нику обаву манџу 39 ја ниту: »заш' га нема, даручка!" Он да руча, ајаич: сита ћу сам к'да си глеткам њега... к Ја њега гледашем, а он мене... Срамежљив беше, е Боже ! Срамежљив. Доодеше, доодеше а ич ме не теја погледа. Гледа у мужи, у нану мп, овам', оиам', — ау мене ич. К'д у један празиик, баш беше Велиг-дап... Пеје... Јес', такој, Велиг-дан, он дошеја сас онуја тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду. Он узе а не ме погледа. Предадо му и каФу. Не! Мука ми, мука! ИГћу ? А бешем си, иантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Н ветни Ц е 5 к 'Д а И Д° на Панталеј да се пречестим. (Онаг ми је теј аљине ирајија, а к'да] се врну из цркву најдо дом пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се пречестила). Ете у теј његове аљине била сам, па ми дојде мило да ме иогледа и да види колико сам убава, а он... Сети се ништо. Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре... Улазејећи у одају и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђоја соилето. Јооок! Не мепогледа!

34 ) Брига. 35 ) Лекар. 36 ) Дарови. *') Прво. 38 ) Тврди пазар. 39 ) Једо.