Nova iskra

БРоЈ «.

Н О В А ИСКРА

СТРАНА 107.

и цртање по мрамору, кости и другим иредметима отворене боје; а други поучава, како се тим раствором, пошто се најпре шесиаест пута разблажи водом, риђа коса може нретворити у црну. Знало се, да на сунцу боју своју мењају једињења хлора са живом, златом и сребром. Али ироменама тим, као и сличним на другим једињењима и телима, није се знао прави узрок. Приписиване су те промене утицају ваздуха и сунчеве топлоте. Године 1727. немачки лекар Ј. Н. 8сћи1ге доказа опитима својим, да је сунчана светлост једини прави узрок што једињења сребра црне; и отвори тиме прави поглед на светлост, њена својотва и хемиски утицај на биљни, животињски и минерални свет. Оните његове ионовио је 1802. годиие Енглез \Уес1§•^00(1, али с јасном тежњом да хемиско дејство светлости употреби на добивање слика. Пре њега су на бољем сазнавању хемиског дејства светлости радили познати научари: Рпе81Леу, 8ћее1е, Вег-

Шо11е1;, СћарШ, ваиввиге, УашЈиеШ), Негасће1, ШНег, ЛУо!1а81оп. "^ес^луоос! је раствором нитрата сребра напајао папир и кожу, па је на њих полагао нредмете од којих је желео имати слику. Изводио је тако слику, како се стручно вели, контактом. Узимао је на то лишће, цртеже и слике израђене на стаклу и добијао тако беле слике на мрком пољу, јер је непокривени део папира или коже на светлости потамњивао. ЛУес^теоос! је покушавао да слика и с помоћу мрачне коморе. Али у томе успео није, као што није био успео да евоје контактом добивене слике сачува од промепе на светлости. С тога је морао држати их у мраку. \Уес1§-\уоос1 је трудом својим пронашао само један део ФотограФског рада: пронашао је основ ФотограФском снимању. 'Гек после тридесет и седам година, пошто је међутим проналазак \Уес1 §"№00с1 -ов већ био заборављен, објављује се и други део рада ФотограФског, утврђивање

— Фиксирање — снимка, али у вези са новим, самосталним проналаском начина за први део, за снимање слика. Тај нови, самостални проналазак на пољу Фотохемије и ФотограФије, успех је многогодишњег труда двају Француза: Шсерћоге №ерсе-а и Гјошз Јаднез МашЈе Оа^иегге-аОбојица су за проналазак свој имали ослонца у научним радовима ранијих и сувремепих хемичара који се бављаху о испитивању физичких и хемиских промена на иеорганским телима услед утицаја светлости. Чудновато је пак, што у свим овим паучиим тежњама за сазиавањем Фотохемиских појава, није никако узимато у обзир и добивање слика, било контактом, било с помоћу коморе. Истраживања су се поглавито тицала теорије о светлости, Фармације и хемије. У погледу пак ФотограФије, у иогледу снимања и утврђивања — Фиксирања — слика, пије учињен никакав корак у напред, но се остало па тековини Шулцовој и Веџвудовој. У толико више заслужују признања паведена два

Француза, који су најнре сваки за себе, а доцније заједнички, чудноватом издржљивошћу, више од двадесет година, у тишини трудили се око израде слика с помоћу коморе и око њихова Фиксирања, као што су се још трудили да израде плоче за штампарско умножавање ФотограФског снимка. На овом другом послу радио је с успехом поглавито Шерсе, служећн се асфалтом, извесиим растворима и киселинама; а први начин ФотограФисања с иомоћу коморе, јодида сребра, живе и извесних раствора, успешно је извео Ва^иегге те је, у спомен проналазачев, иачин тај прозваи : Дагеротипијом. Године 1839. изнесен је тај нроналазак пред Француску Академију Наука. Исте године откупила га је Француска влада, давши проналазачу пристојну доживотну пенсију. Дагеротинија нашла је одмах велика одзива и ван граница Фрапцуске, како у научењака, тако и у публике.