Nova iskra

СТРАНА 166.

Н О В А И С К Р А

БРОЈ 6.

ј^а рушевинама , дај ми руку да те водим туда, — Тек чувај ми се да ми не посрнеш,Гле, како бршљан обраст'о је свуда, Дивота сама куд год оком сврнеш ! Гле, лаки лахор косицу ти глади И ђаволасго у њедра завири, И обрашчиће вреле твоје хлади И опет даље несташно отпири. 0 дај ми руку ! Је ли да је красно Са ове хриди гледат' оне равни? Гле звјезде дрхћу, дрхће небо јасно И сјећају нас успомена давни'. Ах, ближе мени. Не плаши се ниш га! Кроз поноћ тиху нека сова хуче, У овом храму нашег светилишта Вјечитој тајни тражит' ћемо кључе. 0, хајде са мном, моје мило лане, Кроз густи шипраг лутаћемо сами, Ах, лутаћемо докле данак сване, О хајде са мном у тој полутами. О, хајде са мном кроз те краје мирне, Јер брзо лете дани људске среће — И наше усне самрт ће да дирне, По гробљу нашем никнути ће цв'јеће. | Авдо К арлбеговић Х љсднбегов. 0 фотографијк (говор којкм је отворена прва аматерска фотографска кзложва 20. маја 1901.) д како је пре 40 и неколико година, проналаском Фотографског снимања на сувим плочама, олакшано ФотограФисање; од како је у даљем развијању тога проналаска настало спремање тих плоча веома осетлзивом смесом — емулзијом — и од како је пре двадесет година усавршен тај начин справљања емулзијом од желатина и бромида сребра, ФотограФија је веома живо ширила област примене своје, и број је њених приврженика и примењача сваким даном растао. Томе су припомогла друга разна Фотохемиска оптичка открића и усавршења, која су посао и време око Фотографског снимања поступно свела на веома малу меру. Лакост и угодност техничког руковања са ФотограФском справом, и поузданост у употреби већ сложеног и спремљеног хемиског, ФотограФског прибора, добавила је ФотограФији велики број оних примењача њених, који се иначе њоме служили не би, пошто немају потребне стручне спреме, ни потребног времена за самостално вршење приправних радова око ФотограФисања. 'Гим начином ФОтограФска справа дошла је у руке многом научењаку, уметнику, војнику, путнику и пријатељу природе и лепе, поучне забаве. У

њиховим рукама служила је и служи она разним смеровима, и допринела и доприноси к расветљавању и сазнавању многих природних појава на земљге и у васиони, многих појава и тековина у садашњем и негдашњем животу и раду човекову. Фотографска је справа ностала важна и драгоцена чињеница у људској култури. Она је с њоме везана како на иољу чисте и примењене науке, тако и на пољу радиности и техничких тековина. До свога садашњег склопа, до свог садашњег физичког састава и облика, дошла је она тек услед многог и дугог људског, умпог нанрезања и покушавања; као што је и хемиски прибор за Фотографисање уз њу, сазнаван и прибрајан тек многим дуговременим трудом, и многим понављаним покушајима великог броја испитивача и научењака, кроз векове. А о правој и главној чињеници при ФотограФисању, о правој сгворитељци ФотограФске слике — о сввтлости размишљавали су људи, и тражили су да јој постанак и природу проуче, од оног часа кад су сазнали утицај сунчев на боје природних тела и људских творевина. Већ пре две тисуће двеста и неколико година јелински философ Аристотел (-[- 322 пре Хр.) размишљавао је и паучно писао о светлости и њезину утицају и дејству на живот земних створова. Од његова времена до данас, у дугом низу векова, трудно су прибираиа и више пута пречишћавана она знања о светлости, која данас чине значајан и важан део садржине и грађе у Физике и Хемије. Тог вековног рада плод је фотографија. Оиа је зато у присној вези с науком. С напретком ове и она напредује, потпомажући својим успесима и напредовање науке. Фотографисање оснива се дакле на науци. Вез научног основа од њега не може бити озбиљне и праве користи. И ако је индустрија, поглавито с рачуном па што већу проходњу својих производа, ФотограФско снимање и извођење слика збила готово на просто механично руковање ФотограФском справом и хемиским растворима, ипак ће правог уживања и радости у раду своме имати само онај који располаже довољним знањем оитичким и фотохемиским те ће тако моћи самостално и поуздано наћи и помоћи се у приликама које можда нису предвиђене у унутетвима за ФотограФисање. Јелиии су познавали законе по којима светлост пролази кроз тела, по којима се одбија са глатких површина, и давали су оптици места у математици. Што је Аристотел писао о простирању светлости и о бојама, иалази и данас потврде у науци. Да се на сунцу мењају боје неких нриродних и вештачки иачињених тела, спомињу у списима својим како Витрувије (1. век ире Хр.), архитекта императора Августа, тако и Плиније, (1. век по Хр.) познати писац римски. Евдокија, кћи визаитиског цара Константина VIII. — у X. веку — наводи у спису своме о иурпурној боји, да ова тек на сунцу добија своју живост и ватру. Промене, које суичани зраци изводе на телима, оиажане су и кроз средњи век. Научар XIII. века АЈћегкив Ма§тш8 (-ј- 1280.) и. пр. казује, да соли сребра ноцрне кад дођу у додир с органским телима и да исто тако људска кожа поцрни кад се иремаже раствором 'нитрата сребра. Научар један у XVII. веку (01аић) наводи, да се тим раствором црни дрво, перје и друге ствари. У XVIII. веку писац једап препоручује раствор нитрата сребра за нисање