Nova iskra

90 —

НИКОЛА КРСТИЋ

одио се у Вацу 23. септембра 1829. год. од родитеља сиромашних. Како су му родитељи били родом из Оент-Андреје, и како је и сам ту детињство провео, то су многи држали да је рођен у Сент- Аидреји, а и сам се сматрао за Сент-Андрејца, јер су му се родитељи само привромено бавили у Вацу, онда кад је он рођен. Основну школу свршио ја у Сент-Андрији а гимназију у Вацу у гимназији калуђера Пијарисга. После свршенпх 6 разреда гимназије, прешао је у Пешту на „ философију " (која се тада учила 2 године, па са философијс ишло се на права или медицину). Н>у је свршио 18 4 7 48 г. Године 18 48 / 49 биле су школе затворене због мађарске револуције. Покојни Крстић, учествујући и сам у том покрету, провео је то време у Карловцима, Новом Бечеју, Вечкереку и Вемуну, у прва три места као званичник српске војводине а у Земуну пишући по разним новинама. Кад је дознао да су предавања поново отпочела, отишао је год. 1849. у Пешту и уписао се у правии Факултет Пештанског университета. Права је свршио год. 18 53 / 5 1 У времену док је учио права, положио је докторат филосоФије 1851. год. Државни испит из правинх наука положио је 1853. г. (Јер по тадашњим законима, сваки правник, ако је хтео да добије државно звање, био је дужаи да положи државни испит; а ко је хтео да буде адвокат, морао је да положи докторат права. Доктори права нису морали полагати државни испит, а имили су права на државно звање). Докторат права полагао је као проФесор у гимназији и лицеју и добио докторску диплому год. 1854. Ва све време школовања у Пешт. университету, био је питомац Текелијина завода. 12. марта 1853. год. изабран је за суплента проФесорског Новосадске гимназије и предавао је Земљопис и Општу Историју. 1. октобра 1853. г. прешао је у Србију, јер је тад био и изабран и постављен за контрактуалног проФесора у лицеју а за науке Енциклопедију Права и Историју Законознања, а у том је звању утврђеп за сталног проФесора 7. новембра 1855. год., када је месец дана пре тога сгупио у српско држављанство. У том звању остао је до год. 1862. када је био постављен, без свога захтевања, за начелника у министарству унутрашњих дела. У том звању остао је до 1865. г. а тад је био постављен за члана у Касационом Суду, а 1875. и за председника Касационог Оуда. 19. годииа провео је у Касационом Суду, као члан и као председник. а год. 1884. постављен је за члана Државног Савета и год. 1894. и за потпредседника Државног Савета и као такав, иавршивши преко 40. год. беспрекидне државне службе, стављеи је у пензију 5. маја 1894. год. када је обустављен устав од 1888. год. Мимо своје редовне службе пок. Др. Никола Крстић, отправљао је и многе друге послове. Тако : од 1854. г. био је члан школске комисије, и ту је остао као члан и деловођ, за време док је год ова комисија била, до 1875. г. Заступао је неко време у Вел. Школи про®есора Римског и Криминалног Права. А други пут, опет, заступао > ..

је неко време катедру Римског Права и Казненог Законика и Поступка, кад је ова била упражњена премештајем проФесора. Као хонорарии проФесор застунао је у Вел. Школи од године 187 1 /, и 187 4 /. катедру Грађанског Законика, Грађанског Судског Постунка и Стецишиог Поступка. Од 1863.-1874. г. био је члан правничког одбораБио је више година члан па и председник дисциплинарног суда. Тако исто у више пута био је члан и председник инвалидског суда. У год. 1861. био је члан у комисији одређеној да, прегледа пројекат закона о штампи; а 1874. у комисији сасгављеној да прегледа пројекат закона о пороти. Год. 1880.—81. био је председник у комисији која је израдила пројекат закона о судијама и о зборовима. Био је председник Коларчеве Задужбине, од кад је ова постала па све до смрти. Бивао је и кнежев посланик на скупштини 1878., 74., и 75. г. Год. 1888. био је члан уставотворног одбора. Како у екупштини, тако и у радњи тих одбора и комисија имао је знатна удела. Кад је пок. Краљ Милан одступио, његовим указом постављен је био за стараоца Краљеве цивилисте, где је се као и у свима пословима одликовао највећом марљивошћу и савесношћу. Осим ових послова нок. Др. Крстићу повераване су и разне мисије: Год. 1861. ишао је у Пешту да преговара са знатнијим мађарским патриотама о Србима у Угарској и о њиховим политичко-правним односима. Преговоре је имао са Деаком, бароном Етвешом, гроФОм Андрашијем, гроФом Телекијем, владиком и историчаром Хорватом и другима. У Пешти је тада бно државни сабор угарски. 0 својим преговорима слао је тачне извештаје тадашњем отправнику спољних послова Филипу Христићу. Ови су се извештаји дуго чували у тајној архиви тога министарства, али је доцније дознао, да их је отуд нестало. Год. 1865. послат је био у Париз, да поред нзвесне тајне мисије преговара и о установљењу банке у Србији са туђим капиталима. Год. 1866. нослат је био у Пешту, где се та-да бавио владика Штросмајер, да с њиме преговара о уређењу црквених одношаја српских држављане римеке вере. Књижевни свој рад отпочео је у својој 19. години, још 1848. год. Као јпто се зна та је година била година народног покрета у Угарској. Овај покрет потпомагале су „Срп. Новиие" у којима је пок. Др. Крстић штампао своје дописе. Такође је слао своје патриотске дописе и у новине „Напредак", које је уређивао Данило Медаковић, а тако исто и у „Словенски Југ" и „ Југословенске Новине". Био је сарадиик а поготову и главни уредник „Позориика", органа патријарха Рајачића, све до октобра 1849. год. Доцније као слушалац правних наука наставио је из Пеште шиљање својих дописа како у „Срп. Новине" тако и у „Орпски Диевиик" који је у Новом Саду уређивао Данило Медаковић, а писао је и у „Војвођаики" којује у Земуну уређивао Данилов брат Милорад Медаковић. Дошавши у Београд, наставио је пок. Д-р. Крстић журналистичку радњу пишући за иовине разне чланке. У овај рад долазе миоге и повеће распре о разним предметима псшггичке и правне природе, а особито расматрања и тумачења разних прописа из Грађанског Законика, Грађанског и Кривичног Постунка. Од свих тих многих рас-