Nova iskra

- 283 —

— Чега упита ие она зачуђепо. —• Па муж вам полази на море; можда се пеКете видети више недеља! — А! Није то ништа! Само кад не иде више у велики лов, тамо око Исланда или Нове Земље. Сироти људи! Ва њих .је исдандски лов тако велика иесрећа, те, крај ње, не опажају остале. * * * Око два часа ио подне сгадоше пред кућу једне велике двоколице, пуне жена. У празничном руху, с шеширима на глави, изгледале су као кад се спреме да иду у цркву. Ја сам их посматрао с прозора, док не уђе газдарица у моју собу. Обукла се и она лепо, метнула чак и мидер, једва сам је познао. Због кише која је надала целе ноћи, решиле смо се да узмемо кола, јер су друмови: покривени блатом, паако хоћете, можете и ви с нама ? Оио, истина, нису баш иајлепша кола, сељачка су, што товаримо храну, али шта ћете, у селу смо! Разуме се, ова ми је понуда била добродошла, јер сам баш бринуо како ћу по блату, а хтео сам пошто било да идем у Фекан. Сем кочијаша, било нас је у колима осморо одраслих: седам жена и ја. А између нас беше се утисло још и четворо децо. Уснут, сустигосмо једног младића, ишао је да иснрати оца. Жене позваше и њега, и ои се прикачи за задњи део кола. Наслоњени на лотре, свуд у наоколо, прилично смо се труцкали. И поред јединствено добрих друмова у Француској, једва сам чекао да стигнемо. Готово сам сс чак и кајао што не бејах пошао пешке. Чудновато је, све овдашње жене, скоро посведневно, иду из Ипора у Фекан пешице, и то са пуним упртама рибе, а како сам из њихова разговора дознао кадгод иду на испраћај оне узимају кола! Ма да ми газдарица рече да су их овога пута узеле због блата! Говориле су много, о свему, изузевши о путу оних које ће испратити; а деца, седећи између њих по поду од кола, јела су неке колаче, ма да тек беху устала од ручка. Занимало ме је да слушам како говоре, јер у овом крају Француске, као и у осталим ировинцијама, нагласак јо сасвим друкчији но у Паризу, а понеке речи чак и нзговарају друкчије. Тако у место пгоИ изговарају с1геие1; зеттпе место ветагпе; Иоп за аиззг; сћа1 зову еа, а сотте да изговарају еотте сћа. Волике сам муке имао да их разумем, јер су све говориле и много и у исто време. Тако сам ушао у највећој граји у Фекан. То је град који иајбоље познају у Француској Срби ђаци. Обично су ту долазили кад им нестане пара, да ироведу лето, ма да их је било који су и до пола зиме остајали. Редак је Србии, који је у Паризу учио, а да у Фекану није бар неколико месеца провео. Чисто ми је чудновато да сам и сам у њему свега једном био и само по дана про-

бавио. Немање, а лако трошење, то је болест од које нам пати држава, а коју болујемо и ми сви, појединце. Скинули смо се на кеју, баш уза саму лађу која се лелујала на малим таласима, без којих није никад на Л.а Маншу. Људи су довршавали припрему за полазак. Жене им додадоше котарице, које су собом биле донеле, пуне разних нотреба за пут: јаја, масла, црна лука, преобука. .., па се разиђоше ио чаршији да нокупују, кад су већ у граду, што им треба да понесу у село, а ја уђох у лађу. „батђеНа". Р. 1494, то је име и број лађе. Зелено обојена, осредње величине рибарских лађа, са две катарке и два једрила, стајала је без мало спремна за полазак. Људи, њих 26, товарили су остатак мреже и буради што је још лежало на обали. Еако ми један од рибара рече, имало је на лађи мреже у дужини једне морске миље, и 600 буради од по 120 кгр. Желео сам да им видим кабине за спавање. Стога замолих, по свршеном товарењу, да ми их покажу. На предњем делу лађе спавају „млађи", иа задњем, „старији". То је сва разлика, иначе су кабине у свему подједнаке. Кроз један отвор, доста узан, низ потпуно вертикалне стененице, спустио сам се у предњи део. Бејах упао у једаи мрачан простор испуњен загушљивим ваздухом; кад сам се хтео исправити, лупио сам главом о таванице. Запалише једну лампу која је висила о једној зарђалој жици, стакло све чађаво, фитиљ се пушио. Видех се у једној собици. На средини, пећ за кухање са великим масним мрљама, а око ве разни отпадци јела; рибљи костури, л,уске од јаја, чешњови бела лука, репушине од разне зслени ... У дну висило је неколико иари великих рибарских чизама умацаних лојем и неколико усмољених широких кошуља и гаћа које рибари носе да се сачувају од воде; по поду лежале су боце с вииом, а у једном углу чучало је јодно новеће буре „сидра" (јабуковачо), неколико котарица с јелом, што су им жене биле малочас донеле, један огроман лонац, неколико шерпења и једно десетак крњавих земљаних тањира. Више пећи висило је цедило и једна велика џезва за каву, а свуд унаоколо обавила се једна ниска и дугачка клупа, сва масна: види се да им служи у место стола. — Не замерите, госнодине, ирљаво је. Тако је увек док смо у пору, али, чим се кренемо на пут, ми то све очистимо и држимо у реду. — А где су вам кабиие за спавање? — Па, ево, овде, са стране. И показа ми на бокове од олаје. Одмах изнад клупе угледах четири рупе лево, а четири десно, н то у два спрата по две. Навирих у прву до себе; мрак и задах задржаше ме. — Дајте ми једну свећу, не видим ништа! — А немате шта ни видити, господине, рече мој газда и нружи ми упаљену лојаницу.