Nova iskra

— 366 —

теже увреде, јер је ТроФим више 1шо у Москви него ли овде... Тако ми паде у део друкчија судбина. — Каква судбина, дедице? — Таква судбина, да сам морао поћи у свињаре, то јест чувати свиње и оженити се девојком Арином ... А одатле баш и почиње !... — Знаш ли шта, Васиљко? Боље је да ти даље не причам ... Бога ми, боље!.. у један мах, за унука са свим неочекивано, завргаи деда своју причу. — Не, не, дедице, не! Причајте! молио га је унук дрхтавим гласом. Сав се био претворио у љубопитство и беше готов да се заплаче, ако би само деда прекинуо причу. — Причајте, дедице! — Да причам? А мислиш ли да ми је то лако? — промуца деда Мартин тешко клатећи главом. — Ох, Васиљко, сваки човек има тако тешких грехова, што као камон леже на срцу, да их никакви уздаси, никакве молитве не могу скинути са срца... Ох, ох! Али кад ме тако молиш, слушај, само немој осуђивати свога деду! Арина је била девојка смерна и добра. Догађало се да је много задиркују, а она нигата, — отрпи. Оамо се прекрсти и уздахне... Била је врло богобојажљива жена. У лицу није била бага ружна, али тек ии привлачна.. Мргаава, бледа, мала!... Од како сам био запазио Параску и од када ме онако увреди Мар®а Абрамовна, злобио сам свима и свакоме, па омрзнух и њу, Арину, јога од првог дана; била ми је досадна, те је нисам могао никако гледати... Она према мени кротка као голубица, а ја прек као љути звер. Пита ме: „Загато се љутига на мене, Мартине? Јесам ли ја чому крива? Тако је Бог иаредио, па ће тако и бити!" А мене обујми бес, управо може се рећи, савлада ми нечиста сила сав разум, те на њене кротке речи батином одговарам:,, Ћути! велим јој: ти си ми живот упропастила! Вековати с тобом исто је гато и бити у паклу!" — Бес ме савладао, па то ти је. Почнем одлазити и у ракиџиницу и ждерати проклету вотку... Забављао сам се и живео како сам год хтео. — Дођега кући, погледаш смерну Арину, па те смерност њезина до беснила доведе, и како је несрећницу почнеш тући, она ни беле: ћути, уздише и само се крсти... Господе, Господе!... Какав грех !.. А за гато дрхтиш, Васиљко? Јеси ли озебао, шта ли? А лепо сам ти говорио: иди на банак... — Није, деда, нисам озебао ... Мени је... страгано, деда! једва чујно одговори дете. Деда уздахну дуго и дубоко. — Да, то је била страгана ствар! настави. за тим. Отрагана ствар !.. Ако на Отраганом Суду упита судија... не знага како ћега му одговорити. Арина ми роди кћер, а за тим и сина... Твог оца! Арииа ти је била баба, Васиљко. — Али ни то ми није могло умирити дугау. Била ми је мрска као и пре, а тукао сам је немилице, и то не као људи, већ зверски... И косе сам јој чупао и ногама газио... 0, свега је било !.. Не дрхти тако, Васиљко!... Шта ти је? Слугаај! Једанпут, била је бага недеља, пођем у ра-

киџиницу и нађеи у њој Аникеја, сиахијскога кувара, које тек гато бегае догаао од младога господина из Москве. Оастанемо се и, дабоме, добро се напијемо. Питам га ја : па како, велим, јеси ли тамо виђао Параску? А он: а како, кажо, да је нисам виђао. Виђао сам је. Јога ми је и казала да те питам, како лшвиш и гата радига ?.. . А како оиа живи? — Живи тако, вели, да по свој прилици неће јога дуго.. . Разбојник ТроФим туче је док јадница не обамре, те иде као сен каква. .. Несрећна јектика, вели, једе је и гризе, те ће јој скоро и крај. ТроФим ћо је тући ваљда јога једанпут двапут, па ће и то престати! — Чим сам чуо те речи, подузе ме нека ватра! Постадох у часу као разјарени тигар . . . Бес ме свега савлада. . . „А! подвикнем: зар тако? зар тако?" Вигае нисам могао говорити! . .. Изручим јога две вотке препечене и нобегием у своју колибу. Почнем тући своју Арину . .. Био сам права дивља звер а не човек... Она само уздише и према небу очи подиже ... А ја из све снаге, из све снаге. .. Не могу се уздржати, бес не допугата . .. Прислуганем: уздаси јој престали а лежи прострта по земљи. .. Као да ме хладан ветар запахну, увидео сам, разумео и заплакао се иад њом . .. Другога је дана Арина испустила своју светлу дугау ... То сам је ја убио, ја! Последње речи дода је изговорио спуштеним гласом и дубоко обори главу. У један мах се трже. — Еј, Васиљко, куда ћега? Куда? — изговори брижно и мучно се придиже. А Васка, као звере уплагаеио, искочи испод кожуха и побеже по снегу, дрхтећи од хладиоће и од великог утиска гато га учини дедина прича. — Овамо, глупаче! . . . Брзо под кожух!.. Озеигаћега! ... викао му је деда. — Не ћу, деда, не ћу доћи! одговарао је малиша. — Загато да не дођега ?... Оедео, седео, па у један мах! Ах, будало! — Не ћу доћи! Ја те се бојим, деда! дивље ужасио узвикну дете. Ти ... ти си убио човека ! Деди задрхтагае ноге те груну на земљу. Рука му се грчевито хватала гр^ди. Оссгио је као да му у њих сјуригае огатар нож. То је осетио само једног тренугка, а после тога није вигае нигата осећао . . . Када Карпо и Марина, пробуђени Васиљковим вриском, потрчагае на улицу, нађоше непомичног деду и ие могоше га никако повратити . . . Деда је за увек остао непомичан . . . Месец је још вазда светлио; облаци су га покагато сакривали, али чим бн прогали, поново је празничном радогаћу све осветљавао, а земља се величала у својој новој белоснежној одећи ; трска је сгојала непокретно и л бадројоко баре, бага као оне давно, давно минуле ноћи, када је млади и стасити Мартин стојао крај великог сивог камена и нежно гледао у сетне очи своје драгане Параске . .. Аиђели су певали на небу.