Nova iskra

— 368 —

аио већма у њ, тим је он за мене, лајика у чисто историским питањима, постајао све тежи. И ма како да је непотпуно и нестручно, ово гато ћу ти тим поводом за твоје читаоце у кратко изложити, стало ме је више труда него по неки од замашнијих радова. Тешкоћа ова објасниће ти се одмах сама собом. Ја труда око њега не жалил, јер ме је увео у расматрање српско - млетачких средњевековних односа с једне тачке, с које су они досад мало проучавани, ма да ће њихово ближе познавање бацити нову светлост на понеки тренутак из наше прошлости, и допринети да ову још већма заволимо. Наши краљеви, жупани и кнежеви ступали су чешће у сродничке везе с млетачком и другом италијанском госпоштином, него што се обично узима. Осим записа о томе по средњевековним кроникама, потврду за ово имамо и у нашим народним иесмама. Занимљиво је, да у њима има мање помена о удавању наших одива за западну властелу, што се објашњује Фактом, да је ових случајева било сразмерно мало, да су они бивали ређи, те се народна машта није постојано њима занимала; к чему придоноси још и карактерна одлика самих наших народних песама, да оне пре и више опевају женидбу него ли удају, — што опет има свој дубок психички узрок, на коме се ми овде не можемо дуже задржавати. Остављајући за сад на сграну друге бракове наших старих владалаца са западним одивама 1 ), ја ћу ти у најкраћим потезима изнети оно што сам могао прикупити и сазнати о Костанци Морозини, која нас за данас нарочито занима, Колико је мени познато, о њој нема готово никаква помена у нагаим историским делима. Оно гато је о њој писао Госн. Архим. И. Руварац још год. 1868. у Матици (стр. 886—887) у чланку „Краљице и Царице Српске" готово је заборављено. У нашим Летописима није о њој забележено ни сачувано нигата. Не постоји никакво предање, које би се за њу везивало. То ће јамачно долазити од туда, гато муж њен Краљ Владислав није играо никакву значајнију ни политичку ни културну улогу, која би у нагаој прошлости обележавала какав знаменитији и истакнутији тренутак. На народиој машти пак она није, поред овога, оставила никакав посебни отпечатак с тога, што њено порекло није наш народ ни у колико могло изненадити: и пре и после ње било је на напшм владалачким дворовима млетачких и других западњачких одива. У Млецима је већ другаче: тамо се ж у народу и у госноштини одржала трајна и доста жива успомена о овој одиви, јога и данас чувене породице Морозииија која је негдашњој „краљици мора" дала четири дужда, Риму два кардинала поред толико других зиаменитих људи по свима гранама у своје време тако развијенога млетачкога живота. Чак у картама за играње она има своју представницу с песпиковим

') Видети о овоме : МоГтепИ Р. Ба У1е рпубе а Уешзе, Млеци 1895, I део, стр. 116—119. — Исти, 1,а 1 )о |?аге88а (Н Уепе21а, Топпо 1384. — Запво^то Кгапсезоо. УепеМа шМа поМНвзша, ДезспМа т ХПП Нћг1 Мдеди 1663. као и његову кронику.

геслом „Апсће т Лоппа 1аГ ћог ЈШегга аШ^па."*) 0 њу се отимљу и разне гране ове старе породице: тако данашњи кнез Самоса, Мавро.јени-Пагаа прибира о њој већ од дужег времена податке. Костанца нијо нова краљица између одива из породице Морозини. Год. 1276. ожени се Сте ®ан, син Аидреје II, лепом Томазином Морозини, и из овога брака је био Андреја III, који је за тим под надимком „Млечанин" владао неко време у Угарској уз припомоћ своје матере и једног од својих ујака. — У књижици Тге (1оситепИ с1е11а (атгдИа Могозтг и т. д. коју ,је познати проФ. Фр. Нарди објавио год. 1840. у Падови (приликом удадбе једне Морозини), читамо на стр. 9—10 ово: „Друга краљица је била Костанца (1293). Отац јој Михаило (Албортинов син) васпитао ју је у оном узвигаеном духу, који као да је владао код Морозииија у сва времена. Удата за Владислава краља Србије, сина СтоФаиа IV краља Угарске (81С!), она је свога мужа учила да се бори с ударцима зле судбине, да се ма и с мањом снагом браии од непријатеља, и да подржава хришћанску веру, која је тада била у великој опасности. Времена су била доста несрећна, те је краљ био иринуђен да непрестано војује. И није имао да се бори само с туђинцима; у самој његовој краљевини, шта више на самоме двору распиривао се често огањ раздора, и долазило се до метежа. У више махова је изгледало да ће се изгубити добра ствар двора, која је у исто време представљала и интерес вере и уљуђености, те је и сам краљ у слабодушности почињао очајавати. Али је у грудима великодугане Морозини било храбро и непобедно срце њених предака. Она се никад није колебала. И кад би опасност постајала иеизбежна, притицала је за помоћ Свевишњему, који добрима и несрећнима свесрдно помаже. Смрт њена била је огромна несрећа за краљевину, која је, оставши без овако јаког наслона, почела да се распада и пошла к пропасти. Име Костанце Морозинијеве било је за дуго у великој части код Срба." — Саопштавајући за тим брачни уговор између ње и српског краља (стр. 15—16), Нарди вели, да се његова изворна првобитна исправа изгубила, и да је ово само превод, али извесно основан на нравом изворнику и сгар. Ми ћемо тај уговор саопштити онако како је записан у књизи V Вборника ВгзсепЛепге РаМме (стр. 214) који се чува у Општинском Музеју (Мизео Сшсо) у Млецима, где. се налази и Костанцин лик. Ту он гласи: „Ше1 поте (1е1 раДге, с!е1 Е1§'Ко1о е 4е11о 8рте1; „8ап1о, 1о УавШо рег 1а Шо ^гаг1а Уезсоуо Вазстепзе, „е УаззаПо е 8ет1 ;оге с1е1 81§т Ке 81;еГапо е УИ,о Во„Меукћ (М Ка§1ш, сотпте881 М 81§г Ке 81еИ'апо е (1е11а

*) На карти унуке дужда Енрика Дандола, жене Стевана Црвовенчанога, краља Расије (Рашке-Србије) читамо други, оиет карактеристичан стих: »Тап4о рио, 1ап1о та1 1еттео вр1г1о*. За н>у се у Млецима држи да је црипомогла, да Првовенчани добије од папе,Јкраљевску круну. — Видети Уо1рг Е. 84опе тИте (Н Уепегја КорићНса, Уепегга 1893. стр. 194.