Nova iskra

- 858 -

По Леопардију: у томс је баш наша слабост што внамо а ништа не можемо. И биље и животиње ништа не знају о своме ништавилу, а ми своје меримо. А бол који из тога сазнања происгиче не смањује се у овом сзету но се, шта више, увећава. Најделикатиије, најсавршеније душе највише пате. Најцивилизованији народи у исто време и најнесрећнији су. То је, као што је познато, вечита тема и немачког песимизма. Сазнање несреће ч!ни несрећу и дубљом и тежом. Мизерија људи и народа развија се сразмерно њиховоме мозгу. Она расте у колико се њихов нервни систем више усавршава и спрема им деликатиије инструменте, суптилније органе да осећају зло, да га увећају и да га овековече и успоменама и тиме што му се непрестано надају. У колико човек додаЈе својој осећајности и својој интелигенцији, у толико више додаје својим натњама. Ето, то је смисао оно неколико чудноватих и мрачних дијалога: Гнома, Елеандре и Тимандра, Тристана и његовог иријатеља , и оне Историје људскога рода у којој се, после сваког већег периода, поиавља одвратиост према свему ономе због чега су људи патили у претходном периоду, и у којој се појачава она чежња за незпаном срећом, која људе највише мучи, јер те среће нема у овоме свету. Напослетку и Јупитеру се додијало да и даље чини поклоне то.ј неблагодарној раси, који се изопачују и које људи тако рђаво примају. Оно истина, прво доброчинство Јупитерово састојало се у томе, што је у живот људи унео истинска зла, како би скренуо пажњу човеку са његових илузорних зала, и како би тим контрастом увећала се вредност истинском добру. А у том циљу Јупитер није мога« да измисли ништа згодније до разне боленггине и кугу. Али пошто се после тога уверио да тај лек не помаже и да је човеку и даље живот досадан, он онда измисли буру, гром, почне да баца комето и уреди еклипсе да у људе унесе страх, не би ли их тако страховањем, да живот не изгубе, измирио са лшвотом. На послетку дарује им још нека неоцењива добра: пошаље им Фантоме јединствених надчовечних Фигура, које људи иазову: Правда, Врлина, Слава, Љубав отаџбине, али тек то људе растужи, и они постану тужнији и покваренија но пгго су икад били. Последњи и у исто време најстрашнији поклон који' су људи добили, била је Истина. Варају се људи кад проповедају, да се савршенство човеково састоји у сазнању истине, и да му сва зла долазе од незнања и лажних идеја. У ствари, сасвим се противно дешава јер је истина тужна. Истину, која је језгро сваке ФилосоФије, треба критп од већине људи, јер ако тако не буде, већина ће их скрсгити руке, лећи ће на земљу и ишчекивати смрт. Одржавајмо на против међ њима мишљења за која знамо да су лажна, и лаж биће им највећи добротвор. Увеличавајмо на против оне шимере из којих ничу племенита дела и мисли, пожртвовање и врлине корисне општем добру, та лепа и срећна маштања, која једина и дају вредности животу. Али кад се једном Истина спусти међ људе, онда она врши своје. и све те илузије због

којих се јога и могло живети, редом се поруше, и ето, у томе је једино напредак. Није ли бар наука, ако ФилосоФија није, зато ту, да нас својим величанственим открићима, својим напредовањем утеши. Могло би се бар веровати, да ће се велики научар, који је суделовао на великим филолошким радовима свога доба, који је знао славне научаре од Анђела Маи до Нибура, коме је такође било суђено, само да је хтео, да и сбм постане велики јеленист — могло би се веровати да ће се бар он измирити с науком и опростити јој. Али то не стоји. Чудећи се слушамо да је наука XIX в. у опадању, и квалитетом и квантитетом научара. Несумњиво је да се знање, или као што се то каже: светлост науке, шири у обиму; али, у колико више расте воља да се научи, у толико је све слабија подобност за студирање. Данас је мање научара но што их је било пре сто педесет година, а нек се не кажо: да се интелектуални капитал, у место да је остао скупљен у неколико глава, — поделио на многе њих и тиме добио. Јер знање није то исто што и богатство, које увек иредставља исгу вредност било да је на једној, било да је на више гомила. Тамо, где сав свет по мало зна, зна се врло мало. Површно знање може бити не управо подељено измеђ многих људи, но заједничко у многих незналица. Остало знање нрипада само научарима, а где су вам данас научари? Можда само у Немачкој. И у Италији и у Француској непрестано расте некаква резимирана наука, наука компилација из књпга које се за мање времена пишу но што троба времена да их човек прочита, које коштају онолико колико и вреде, и које трају сразмерно цени својој. Овај век-век је деце, која као права деца хоће одмах све да раде без много труда и без озбиљне спреме. Али, шта ви опет то говорито, не видите ли зар ви, да иовине сасвим противно томе тврде? — Ја то врло добро знам, одговара Тристан, који је нико други до сам Деопарди, новине нас свакодневно уверавају да је XIX в. век светлости а да су они светлост века. Осим тога новине тврде и то: да је демокрација велика ствар, да је пред масама нестало личности — индивидуа, — и да масе, неком несвесном имиулзијом и вољом божјом врше данас све опо што су некада поједине личности вршиле. Оставите нека масе раде, тако нам веле; али пошто масе сачињавају индивидуе, шта масе могу радити без индивидуа? А како се опет ни индивидуе немају више ничем надати, чак ни оној мизерној награди што је може слава да да,, то је у њима храбрости нестало. Вређају их, не дају им да иду напред, но их терају да иду у корак са осталим светом. Ето у томе се само разликује овај век од осталих, па ма шта говориле новине које Леоиарди напада својим епиграмима. У свим вековима, као и у овом, величина је било врло мало, само док је у другим вековима медиокритет господарио, у овом господари ништавост. Али овај је век, век прелазности. — Да дивна изговора! А зар и сви остали векови нису векови прелазности. Људско