Nova iskra

— 153 -

Софија (норуменеипш) Не говоримо о Ђиђију; он ,)е овде сасним невин. Ђиђи је прави анђео. Ми то говоримо у теорији. Инжењер Е па депо, али, опростите, откуда то долази да ви, тако строго васпитани, удати од пре петнаест дана, откуд ви знате за те ствари? Софија (ватрено) Ту вас хоћу. У томе грешите ви људи. Вп мислите: да је доста послати девојку у школу где Кс је катихета учити да је смерност па.јвећа врлина код девојака; да је доста бити противник романсиера , јер та дела нису довољно чиста; да је довољно да с времена иа време изиде каква апсурдна књижица, коју би написали људи који ни мало не познају људско срце, па да се створи оно бестелесно и немогућно биће што долази у рубрику девојке. Не, то сгворење не постоји. Пре петнаест дана то не бих могла рећи, а сада то гласно кажем. Најчеститија девојка, најбоље васпитана, не личи ии мало на оно бескичмено биће без меса и крви, за које моралисти верују и хоће и друге да увере да је девојка. 0, ја знам, они морају много да вичу нротиву романсиера и противу комедиограФа, али они не номишљају да романсиери и комедиогра®и узимају своје личности из стварнога живота. Сваки је поглед за њих по једно откриће; оне изађу из куће: сваки корак је за њих поука, искуство; свака реч, сваки покрет, свако ћутање, свако питање, свако забрањивање, за њих је читав расклонљеии роман. Или ваљда мислите да су девојке слепе, глуве и глупе? Инжењер (готов да и даље слуша; но видев да је ОоФија ућутала усуди се да прозбори) Но да, заиста, то су тешка нитања: ни ја ни ви, драга госнођо, нећемо их моћи никада решити. Софија (са победним гесгом, као да је нашла де®инитиван аргуменат) А сем тога, хоћу да вас питам:.. . Инжењер (погледа ка вратима, очекујући да со појави пријатељ му Ђиђи.) Софија . . . Вашто су увек нежење — новинари и критичари, ко.ји немају ни порода ни породице, они који узимају девојке за нишан својих стрела ? Вашто су људи вазда ревносни браниоци мистичног смоковог листа? Зашто се не поуздају у нослушност сво.јих бескичмењака и не верују да је довољно кад мати ту и ту лектиру забрани ? А? Ја нисам аиђео с нлавим крилима, али кад год ми је мати рекла: ово не! увек сам се покоравала. Па кад ипак разумем многе ствари о којима нисам читала, то је зато пгго су оне у ваздуху, разумете ли, у ваздуху!.. . Инжењер (гледајући иавише, као да тражи те ствари што су у ваздуху) Заиста, тако је. А реците ми, свиђа, ли вам се Еастеламаре? Пре но што ОоФија може одговорити, појави се Ђиђи Гиери, који је ишао да плати рачун гостионичару. Инжењер (врло задовољан) Једва једном! Софија (Ђиђију) Та је Фраза за те најбољи доказ... Гиери (смејући се) 0, МалФати није никад био опасан (тапше га, по рамену). Он .је и сувише велики пријатељ мира. Софија (инжењеру с мало подсмеха) Дакле „врло добар муж." (Ђиђију) Зиаш ли да смо се препирали? Гиери (инжењеру, с неверицом) Ти? Инжењер (брани се) 0, ја, одиста, нисам: госпођа је врло живе ирироде . .. Младост, разуме се. . . Гиери Ове жене произлазе од пшкто Де 1 јопд ' Ш !уШе, лепе Фрондискиње, која с лепезом и нрутићем у руци запали револуцију у Француско.ј.

Инжењер (нравећи се лукавим) А од кога је произашла шаЛаше <1е Поп^иеуШе? Гиери Боже мој, па од Еве, нрве револуционарке на свету. Софија (смеши се на свог мужа с одобравањем). III. 0 м о д к Госиођи Ђузеиини Госи Кллолцио, Пров. Бергамо. Мила моја, Пишем ти у првим данима свога меденог месеца; то је, чини ми се, леп доказ пријатељства. Збиља . . . да говорим искрено, удварање мога мужа ирема мени не заузима баш свих дванаест часова на дан. Јер Т.пђи је, да ти речем, човек озбиљан, сталожен, потпуна противност ономе романтичном идеалу што га себи стварамо ми девојке кад читамо Алеардија — јединог песника што га допуштају дево.јкама, а кога оне воле више од свију других, али који, у основи, говори о апсурдним стварима. Да се вратим иа свога мужа: ја сам врло срећна; била бих незахвалиа када то не бих била, јер Т>иђи ме одиста воли. Па ако сам, и поред тога, изгубила по коју илузију, он тому није крив. Хоћу и ја да постанем позитивном; бар чиним све могућно да то постигнем ... а ако у том не успем? Ех, тада неће бити моја кривица. Да ти одговорим на писмо којим си ми пожелела добродошлицу тек што се бејах вратила са свадбеног пута. Била сам у Ђбнови, у Фиренци, у Риму, у Нанољу. Боже мој, како је лепа Италија! Али ипак, ваља признати, вратила сам се у Милан с великим задовољством. Овај наш мили град учииио ми се још привлачнијим, још живљим и елегантнијим, пошто сам обишла толике музеје, толике цркве и толике пинакотеке. Поручујеш ми да ти говорим о моди. 0 томе заиста није тешко говорити, јер у овим лепим данима пролећа развијају се и цветају моде као што се развија цвеће. (Остављам ти ово упоређење као тему за разликовање... а .ја ћу наставити.) Енглези су потпуно овладали, преплавили, заузели Милан, ако нс да отимају а оно да нљачкају; овде има Еаг(1 - Ееадие жуте боје помешане с црвеном, зелене што се прелива у илаво, боје бакра с бојом неба, и сва та шарена најезда дречи у излозима наших радња, око ногу госнођа, . . . и сгвара нам шарену дугу у свако доба даиа. Покајала сам се што сам за путовање правила хаљину по енглеском кроју: треба да је носим што више и да је похабам што пре, јер ћо за ко.ји месец све госпође, као у завери, подвикнути енглеској моди: уа ћхоп (1' КаНа, уа !иоп акашег! (Напоље из Италије; напољо туђинче!) Друга мода која се злоупотребљава, то су сарокз. Свет види једну са саро1;е-ом и вели: дивна је? Види њих две : грациозне ! . . . Види ли три: 0 ? о ?. . . Четири: Е, то већ почиње љутити! . . . Пет ... ах! више их и не гледа. Можемо се надати да ће се летос наћи штогод друго. Зашто се не бисмо вратиле иа своје црне ломбардске велове, који тако много личе на урес лепе Шиањолке што ју је опевао Виктор Иго ? „8о8 уеих пои'8 ђгШаГеп! зоив 8а по1ге тапШ1е." Али, и сувише се држе привржени Француској моди. Но, погле само, овај патриотски усклик ја стављам на завршетку једнога Француског стиха! . . .