Nova iskra

— 203 -

0дговор

ад ноћас славуљ проспе песме своје Под мирисавим сводовима ноћи, По брсној шуми и обали танкој, У драгом миру, мраку и самоћи;

Кад ноћас морски и последњи вали Бунцајућ' пљусну, замукпу и заспе, И када с неба млад и бјели мјесец Хладну и тужну своју свјетлост распе Херцег-Нови 1903.

Не чекај, драга/ Ја ти не ћу доћи Ко тавна сенка у баштине густе, Јер у том часу другу драгу имам: Све прошле сузе и уздахе пусте. Јаков Шднтић

Кућа у селу Церови у Цвитићима (Драгачево)

Јенералова кћи -РО|ИАНнаписао Н. Л №Ј!€ДО (НАСТАВАК) XII — Читаћу мало! — одговори Маиичка. — А шта ћеш читати ? — Па ... којешта! Маничка није никако хтела да дели са матером своје утиеке што их је добила читајући, а Зинаида Петровна још се не реши да је пита: шта мисли о гостима — Шта ћеш то? упита Маничку, кад и да ли ће доиста ићи попадији? За то и не дође до каквог разговора. Зинаида Петровна леже у постељу, окрете

ивра поче намештати сандуке и спремати постељу за Маничку. То је она сматрала као обавезно, те је на тај начин било ђено задовољство Зинаиде Петровне

виде да постељи приноси столицу са свећом.