Nova iskra

— 215 —

гато нисам мало

Ђиђи. Мила моја, промиели ео, врати ее себи. Софија. Не, не, одлази. Ђиђи. Ја те љубим . . . Софија (зачепивши уши). %ути. Ђиђи. Ти ваља да ми опростиш ватренији. Мој карактер . .. Софија. Није истина! Ђиђи. Године, искуство . . . ОоФија плаче тако јако да Ђиђи оде да затвори врата и прозоре; за тим видећи да се његова жена не да утишати, реши се да причека да мине бура, те ееде на диван и екрсти руке преко колена. Баш на дан раније прочитао је два Француска сгиха, који су га нагнали да се смеје. Песник је ту казао: Ј' аГ уи сеих <Јеа Љттез, ј' а1 уи сеих <Јез По(;в. Ег је р1атз 1ев тапв с|ие 1еа та4е1о(:8. Сећао нх се потпуно; али више се није смејао. Часовник на камину изби шест и по. Ђиђи (одлучив се). После свега ваља ручати. Зовну служавку којој, да би спасао углед, рече да госпођу боли глава. Служавка уђе на врховима прстију и метну па сто чорбу; међу тим СоФија је седела у наслоњачи и загњуривши у њу лице плакала. Ђиђи (држећи савијен убрус). Хајде, СоФија... Немој се детињити. Кад би те ко видео би да си изневерена, међутим Бог ми је сведок волим и да ти желим да си срећна! (Сипа себи и њој). СоФИЈа ... СоФија, ти ме једиш. Софија (снажно, окренувши му лице). Ваљда уживам! Ђиђи. Свакако да ти је од воље да уживаш или да патиш. Међу тим ја, помисли, драга моја, био сам цео дан у школи, имао сам испите, који су ме ужасно заморили, долазим кући ђаволски гладан и у месго постављена стола затичем уплакану жену и писмо писано пре петнаест година. Све је то кадро да човека изведе из стрнљења (поспе минестру сиром). Хајде, седи па ручај! Софија. Нисам гладна. Служавка улази и пријављу.је госпођу Ардизони. Ђиђи. У ово доба. Служавка напомену да ће ускоро седам сахата и да би се досад било ручало да госпођу ие боли глава. Ђиђи. Иетина је (остави кашику коју је држао у руци и упути се у сусрет пуници). Стрпљења! Данашњи дан је кобан (сети се она два Француска стиха). СоФија притиште рубац на очи пошто их је претходно убрисала. Госпођа Ардизони чим уђе на врата баци поглед по соби и стискајући руку Ђиђи Гијерију рече за себе: Ту смо. IX Саветк 'јзкђи Јкјеркју Госиођа Ардизони (окренувши се Софији ). Вбогом, моја драга кћери! (за тим се обрне Ђиђи Гијерију који је чека са шеширом у руци). Жао ми је, драги зете, што ти морам досађивати .. .

Ђиђи (као образован човек). Ох! немојте тако говорити, за Бога. Госиођа Ардизопи. И сувише смо далеко једни од других. До године ћу узети стан овде, у вашој близини. Ђиђи. То ће бити врло добра ствар. Не говорим то због . . . Госиођа Ардизони (смешећи се). Не сумњам (загрли Софију и саветује јој пешто тихим гласом).

" . У'-;' • I '

Кућа са колевом и савардаком у Језерима (Дробњак)

рекао да те минестру и ја

Софија (црвених очију и мало збуњена). Збогом, мама. Ђиђи се упути за госпођом Ардизони која изиде и пође низ степенице. Госиођа Ардизони (на улици). Лепо вече. Ђиђи (нудећи јој руку). Ванредно лепо. Иду напоредо ћутећи двадесетину корака. ЂЦи (мало сметено). Жао ми је што сте затекли СоФију у таквом стању . . . незгодна ствар. Госиођа Ардизони (која је очекивала да јој се Ђиђи повери). Жао ми је Вас. Желела бих да Вам моја кћи никад не даје прилике да се једите. Ђиђи. Ох! да, то бих желео и ја. Госиођа Ардизони. Ја мислим да СоФија нема намеру да то чини. Како Ви мислите ? Ђиђи (опорије). Морам рећи да је она изабрала рђав нут и да ја нисам мишљења да сви нутеви воде у Гим. Госиођа Ардизони (хладно и мудро). Нема сумње да ОоФија није у праву, али . . . Прође један господин и поздрави Ђиђи Гијерија ; он скиде шешир. Госпођа Ардизони беше стала на оно али. Ђиђж (кад је прошао тај господин). Ви хоћете ваљда да кажетете, да има и до мене кривице? Госиођа Ардизони. Кривице, то нећу да кажем; па ипак (оштрије) . .. доста људи не знају да сажаљевају, неће да нојме извесне слабости женског карактера... Ђиђи. Може се рећи и сунротно. Жене не зна.ју да сажаљевају, неће да схвате извесне слабости мушког карактера. Госиођа Ардизони. Свакако да онај ко је старији и има више искуства, мора имати извесне моралне снаге (неусиљено). Ох, Боже, бити ваљан муж значи бити уметник.