Nova iskra

— 242 —

лкорде. /1ице њеии било је окреиуто у лево, где је стајао и, широко гестикулујући, иричао о неком догађају акцизни чиновник Сутугин, — крупан здравко кудраве косе, очију смолино боје, широке браде и сраслих обрва. Попадија је седола за округлим столом; према њој — спахија Марков: играју дурака. Отац Семен није био с њима. Он је, у онште, остављао женскадији да се весели, а он со, због терета својих година, најрадије уклањао. Обично је, за време таквих посбла, седео у својој соби и читао „Беседе и говоре" обласног архипастира, а за време чаја и јела улазио је у трпезарију. Када се појавише гости, усгадоше сви, па и попадија. Марков и Сутугин нриђоше прво Зинаиди Петровној и један за другим пољубише је у руку. Маничка ћутећи пружи руку спахији и приклони се акцизном чиновнику којега је сада видола први пут. — Ах, тако ми је мило, тако ми је мило! Тако се радујемо што нам најзад дођосте! — говораху у један мах и попадија и СоФија Семеновна, показујући дамама места на дивану. — Оче Семене! — гласно зовну попадија: Внаш ли, ко нам је дошао ? Марија Владимировна ! Оче Семено! Отац Семен, који је прод своје сталне госте излазио и у каФтану, сматрао је за своју дужност да овога пута обуче мантију, због чега је и његов улазак добио свечанији изглед. Седе поред стола, па, желећи да Манички нокаже сву радост своју, обрати се само њој п поче је забављати својим говором. Упита је, како је са послом у школи, да ли је већ навикнута на нове дужности, је ли јој угодан стан, да није рђав за грејање, да ли добро служи Февронија (како свечано иазва попа стару Хивру), да ли треба ма шта оправљати на кући (а он ће већ рећи кмету), једном речи: сав се предао гошћи. Могло се приметити, да су за време чаја и спахија и чиновник чешће погледали Маничку, налазећи, без сумње, да је лена. Попина ћерка, са својом нешто потежом грађом, са простим, присгупачним, здравим лицем много је губила иред овом витком девојком бледога лица, на којем као да је било исписано нешто загонетно, што акцизни чиновник и спахија никако иису могли ирочитати. Отуда и нису знали, како да јој приђу и како да почну разговор. Спахија се на послетку одважи и приђе јој, па, сучући леви брк, рече с усиљеним осмехом, очевидно гледајући у ту ®разу као у вешт увод за даљи пријатни разговор: — Можда вам није познато, Марија Владимировна, да имам част бити надзорпик школе? Маничка погледа овог задовољног дебељастога каваљера, који, без сумње, пије био без наде да ће јој срце збунити, па јој се прохтеде да га, пошто пото, стави у незгодан иоложај: — До сада нисам имала прилике да се о томе уверим, — процеди она, старајући се ипак да гласу своме сачува израз љубазности. Али одговор овај не само да није збунио каваљера, него, на нротив, као да га вшпе осоколи, те поче још више младићски сукати свој брк.

— То је за то само, што нам дивна учитељица није давала никаквих знакова своје наклоности, — одговори спахија грациозно се прегибајући с једне стране на другу. Маничка се намршти и дусну се. Хтеде му одговорити оштро, хтеде рећи: да му иадзор над школом не даје права да буде и надзорник учитељице... Али у тај мах погледа његову добродушно слатку, задовољну Физиономију и утиша се. „Јадник, како је глуп!" помисли: „на њега се не можо љутити". Па, место да га нападне оштрим речима, прште у смех и рече: — Ви говорите глупости, господине школски надзорниче! Чудила се како је, пре неколико минута, Зинаида Петровна врло живо разговара са спахијом. Образи јој румени, очи се светле и доиста је изгледало да је млађа него што је у истини. Спахија, по свој прилици уверин се да с лепом учитељицом не може на крај изаћи, настави облетање око њене матере. — Не, не, данас ћете играти молдавску игру! салетала га је Зинаида Петровна. — Части ми, верујте, данас нисам у расположењу!... Не осећам баш никакво расположење! Али кад Зинаида Петровна узви своје црне обрве а за тим и зажмири својим очима, сиахији свињару заигра срце. Помисли: „Тако ми Вога у ње је још много, овога... хм.. . ватрице! Хм!" па рече: „Без расположења не може се играти, али ви сте у стању расноложити . .." — Е, онда вам заповедам! скоро шапатом проговори Зинаида Петровна и пропрати ове речи погледом ком се спахија није могао противити. А уз то — не зна се баш поуздано да ли је то било или не — учиии му се да га под столом додирну нечија топла нога. Скочи и окрете се Софији Семеиовиој: — Молим вас, свирајто молдавску игру! СоФија Семеновна, разуме се, не допусти да се молба понови. ПримакоШе зиду столове и столице, и поштовани спахија-свињар, који је свога века потукао најмање десетину вукова, уз узвике општег одобравања, у којима је суделовао чак и отац-Семен, одигра сасвим уметнички молдавску игру. Престаде тек тада када му лице сасвим поцрвене и обли се зиојем. — Еако ти се допада ова игра? — упита Маничку Зинаида Петровна. — Одлично! — одговори Маничка да би је задовољила. И ови су други налазили да спахија игра за дивно чудо вешто. Манички је изгледало да још никада није видела неспретнијих покрета пи тако глупе њушке. „Не, доиста, ја можда не гледам као они; па за то видим нешто сасвим друго, — мислила је у себи: јер ето сви су расположени и смеју се, а мени је досадно и одвратно. За што ли то ? Нарочито мама: иста је као и пређе, — и^епие сопицие и ништа друго! Ах, како то она само може!!"... — А сад, госпођо домаћице, молимо да нам свирате валс! узвикну Сутугин.