Nova iskra

И иодадија се показа као свирачица. Седе за гласовир и отиоче валцер. Опахија се врти са Софијом Сеиеновном, а Сутугин приђе њој, Мапички: — „Допустите, молим!"... Али пре него што присгаде, Маничка осети у једном тренутку непријатносг. „Ја?Да играм? С овим господином ? Овде ? У овом расположењу ? То не може бити!" — хитала је да све ово мислено саопгати себи: — „Али за што сам дошла овамо? Да их збуњујем својом појавом? Да им покажем душу своју? Никад! II зар је то тако тешко — поиграти валс? Глупости?".. . Тако је мислила једнога тренутка; али ево јој ее руке већ спустише на внсока Оутугинова плећа, а његова огромна рука већ је обухвати око струка и пођоше уокрет. — „Досга, молим вас, већ ми се врти у глави" говори она своме витезу који се баш јуначки размахао и незграпно је окреће. Он је с поштовањем спусти на диван. Пред њом блесну нов пар: Зинаида Петровна и спахија. Они се очигледно забављају, он је привукао себи мало јаче него што би требало по нравилима валса, а њено лице, са руменим пбљцима, сија пеобичппм одушевљем. Манички, узбуђеној, није пријатно; у срцу јој ври не баш пријатан осећај према овом пару. Снахија спусти своју даму, па као стрела долоте Манички. Дах јој застаде. „Како сме? Тек што је увредио и мене и. .. моју матер!" Али нређашње мисли насрћу: „Да их збуњујем? Да им покажем душу своју ? Никад! Окренути се два-три пуга ... ситница је". И поигра са спахијом. Још је играла и полку, а на завршетку удесише и кадрил, а за гласовир седе СоФија Семеновна. Сутугин ће с Маничком, а спахија са Винаидом Петровном. Манички се то учини немогуће да игра с матером у оно време, када јој се мати понагаа са тим спахијон не бага двосмислено! Али се покори и овом, „да их не би збуњавала и да им не би показивала дугау своју." 0, Боже сачувај, ако би прљави поглед спахијин, који се тако УДубио у бео и пун врат Зинаиде Петровне, макар за један часак само проникнуо у дугау њену!... Рука Зинаиде Петровне као да гори, као да из ње јара бије, а она иде, креће се и говори као да је електрована. И доисга, Маничка осети као мали електрични удар када се дотаче руке материне. Од куда јој тај жар, та младост после свега. гато је преживела, после оиаквога губитка, онако страгане драме, онакве освете ?! Како је то одвратно, нрљаво, ниско !... Њена је мати — као животиња каква! — Шта вам је, Марија Владимировна ? Ви сте у несвестици! Пијте мало воде! рече јој попадија после прве Фигуре. Она је оиазила да је Маничка побледела и да се махинално ухватила за главу.

— Да . . . Не могу играти . . . Одвикнула сам . . . Играјте ви, СоФија Семеновна, а ја ћу свирати. Тако је и било. Заиграгае поново, а Маничка је свирала кадрил. Није хтела кварити јек весеља. Није хтела ништа кварити. Око пола ноћи пођоше кући. Сутугин је остао да преноћи код попе, а спахија их је пратио. Пред њиховом кућом топло је сгегао руку Зинаиди Петровној а Манички се, скинувши капу, церемонијално поклонио. — Надам се да ћу вас ма кад видети у своме дому, — рече им, окренув се више Зинаиди Петровној. — Кад нас позовете! — промуца она и погледа га својим успаљеним очима. — Изволите, ја већ сад молим! — Онда се надајте госгима! одговори Зинаида Петровна са кућњега прага.

— С нестрпљењем! чу се спахијин глас. Уђогае. Хивра их дочека сањива лица. Маничка се одмах раскопча, свуче се необично брзо и већ се наже постељи, док се Зинаида Петровна још вазда мучила са својим јако утегнутим мидером. — Збиља, Маничка, је ли да је код њих весело и у опгате дивно ? ПГта ти мислига ? упита Зинаида Петровна. — Да, веома весело! једва процеди Марија Владимировна и одмах навуче покривач преко главе. — Је ли да је и тај.. . Марков.. . спахија, веома забаван ? А Сутугин необично опомиње на Љаскога ? .. . Зар већ спавага? Тако брзо? Ето гата значи — развеселити се! Живци су умирени, иа је одмах и заспала! А Маркову ћемо без поговора отићи.. . без поговора!... Тако је красан ... Маничка докона зубима крај свога подглавља па га снажно стигате. (НАСТАВИЂК СЕ)