Nova iskra

— 283 -

уснохе који но би били постигиути да су сви људи били себичњаци, порочии и глуиаци. Понеки људи, који не нознају високе побуде сажаљења, троше оно мало што још имају зарад пропалог женскиња. Они су као онај који би имао само један једини комад хлеба, па и њега да псу. Оно што је најречитије у бури, јест гром; у љубави то је ћутање. Једна љубав личи на другу онолико исто, као што једио лице личи на друго. Али свако лице имаде свој особити израз, и свака љубав своје нарочито осећање. Израз лица пола је лепоте; осећање у љубави јо сва и једина лепота. Никад и навек, у граматици, јесу нрилози за вечита времена. У љубави представл,ају само садагање време. Да би се верност могла звати врлином, треба да се односи на достојан предмет. У противном, отрести се заблуда већа је врлина него осгати у њој. Има узвишених речи које се изгубе када дођу у равнодушно ухо, имаде других, у ствари празних, којо се уху, које хоће да слуша, чино узвишеиим. Волети животиње, кад се може бирати између човека и Бога, није ствар ни часна ни лепа. Женама су потребне три ствари: љубавник, господар и саветник; љубавник њеној уобразиљи, господар њеним осећајима а саветник њену срцу. Жеиа која никад није плакала, само је у пола жена. Ако је жена лепа, треба да је спремна да у сваком човеку види непријатеља, јер ће јој се удварати, и онда једно од овога: или ће му одговорити, и тиме срља у љубавие опасности, или ће га одбити и тиме доћи у опасност освете. Жене које со свиђају другим женама, уопште иису по вољи људима. Љубав која прелази у равнодуганост, пре иего пгго је прогала ®азу мржње, то је бедна љубав. Судбоносно је ако љубав није трајна; јога је судбоносније ако се она обнавља. Идеалне љубави има, али се она не може свезати, оковати ни сачувати за навек. Треба се задовољити да се оиа исцрпе у једном поглсду, у једном стиску руке, у једној сузи, у једном осмеху, у дрхтању које затрепери и ишчезне. Вигае од тога не.

Од сто лица, пет су равнодугани према љубави; четрдесет и пет би желели волети, двадесет и девет покугаавају; двадесет мисле да су успели, а једно воли. Једине илузије које сачувамо, јесу оне гато их имамо о себи самима. Права је љубав као палата без степеница. Да би се попео — морага имати крила. Све оно што се угушује и прикрива, враћа се опет у корист љубави. Симпатија се може нојавити изненадно, али правој и великој љубави треба времена да се учврсти. Има три доба у љубави. Прво доба: када речи волим те изговарају једновремено двоја уста. Друго доба: кад једно лице нита: волиш ли ме? а друго одговара: волим. Треће доба: када се на питање: волиш ли ме 1 одговара: иа ти то знаш! Од двеју особа које воле, јача је она која мање воли. Разлог љубави не подлежи никаквој анализи. Може бити речи о томе: колико и како се воли, али никада не о томе: зашто ? Одушевљење понеких незналица према надмоћнијим особама не долази ни од чега другог но од тога: што су им допустиле да могу бити браћа. Кад се помисли само шта све религија, морал, другатво, породица па и сама природа захтевају од жене, чисто да се узвикне: Одиста, ии један човек не би желео бити женом! Јога се увек говори: слаби иол као што се вели: излазак сунца, и ако је позитивно доказано да суице нити излази нити залази. Песници су, без сумње, они који лепгае знају да говоре о љубави, а никако не они који знају боље волети. Ко је много неговао самољубље, не може истински да воли. На иример: сладострасници, сујетни људи и тврдице. У љубави нема безбожиика. Једва ако има „обраћеник", и оних који се могу „обратити." Кад чујем да неко вели како со љубав угасила нагло, изненадно, услед некога разочарања, сетим се оних мрља које игачезну после употребе беизина, те да се појаве опет после по сата. Идеал није нигата друго до оно гато се види у даљини .