Nova iskra

— 286 —

остаци човечЈИ у слоЈеве који нису постади истовремено са њим. Несумњине остатке човечје, а нарочито човечје радљивости, познајемо тек из дилувија. Ну, и из ових слојева су несумњиви остаци човечји веома ретки и ограничавају сс поглавито на расцеиљене кости, које се сматрају као трагови човечјег делања, на остатке од камеиога оружја и оруђа итд. Еолика је пак старост најстаријих, доказаних човечјих костију, још је иерешено; свакако им је геолошка старост доста незнатна. Посматрајући посебице ове остатке старога човека, Бранко налази да, уоиште, нома разлике између најстаријих налазака и данашњег склопа костура, те се према томе не можо утврдити никака промена у човечјем костуру. И одношај између кратких и дугих лобања, који одступа од даиашњег стања, није од велике важности. Вајкадашњи човек био је посве истоветан са данашњим, што се тиче костура, лобање, телесне величине и сразмера телесних. Ну ипак има нешто мало остатака костију негдашњег човека, које се разликују од данашњих; то су кости т. зв. каиштатске или неандерталске расе, која имађаше лобању са затуреним челом, ниским темењачама, широким очиим луковима, дебелом доњом вилицом, уопште, са знацима велике дивљачности. Ну доказано је већ о овом наласку у Канпггату, да баш није тако стар, у геолошком смислу, него да је пореклом из неког алеманског или римског гроба. Ни доказана снага иаласка у Неандерталу пије неоспорна; тако је н. пр. сам Вирхов оспоравао велику старост његову; шта више, он је мигаљења да ту немамо пред собом нормални тип, већ старачку лобању, која се услед болесги изменила. Ипак се мора призиати да је и на неколиким другим местима, у Фрапцуској и Белгији, у новије време и у Хрватској, нађеко неколико старих лобања, које стоје близу наласцима у Неандерталу. Ка овим паласцима нридружује се РМосапЉгориз егескж из млађег терцијерног доба на Јави, који је по своме коштаном прибору веома близак антропоидним мајмунима. Овај је налазак, дакако, још и дан-дањи, у сваком погледу, предмет спора, те нема тако велику важност за савремено стање питања о пореклу човекову. Кад се све скупи уједно, онда се може допустити, да је пекада живела нека раса са неандерталским лобањама а приближна мајмунском типу, која је данас изумрла, али је, ио свој прилици, још у оно доба била на умору, из којега су нам сачувани њени осгаци. Научне последице из досадањих, усамљених налазака не могу се са поузданошћу изводити. По Бранку, то су само идеје, које се не могу доказати. Ни палеонтологија није до данас дала одгонетљај човекове загонетке, јер до сада нађени остаци фосилних мајмуна нису још оне жељно тражене споне између човека и мајмуна. Ну сродство између човека и антропоидних мајмуна много је вероватније на основи података што их пружа зоологија, него ли на основи геологаких докумената. Из раније позната је већ сличност ембрија; женке антропоидних мајмуна имају, насупрот осталим мајмунима, а слично човечјем роду, просту (ц8со -р1асеп1,и. Ородност обеју група доказуЈе и њихова крв која се може мешати. Према огледима Фридентала: животиње, које нису сродне, имају хемиски различиту крв, и крв једне животиње утиче на крв другога племена мање више отровно. Оамо исге Фамилије имају једнаку крв. Огледима јо доказано, да дивљи и питоми зец у пуиој мери допупггају ментање крви; мишји серум ие раствара крвпа зрнца пацова, иити обратио. Крв пса, вука и лисице могу се узајамно мешатп, докле мачји серум расгвара псећа крвна зрица. Серум

човечЈе крви раствара крвна зрнца свих животиња, сем антроноидних мајмуна; крвна зрнца орангутана и гибона не растварају се у човечјем серуму; шимпанзу може се убризгати човечја крв без икаких рђавих последица. Према томе је крв антропоидних мајмуна физиолошки најближа човечјој крви. Ну, покрај све истоветности крви, ипак је измођу најнижег човека и највишег мајмуна грдна разлика; говор и мозак уздижу човека високо над мајмуном. Заман нружа човек руку да узабере плод сазнања по овоме питању; за сада он још непрестано лута и тумара у кругу без излаза. п. м. м.

Веселе жене впндзорске, комедија у^иет^чинова, од Шексаира, аревод е енглеског. Први пут иредстављано у Срп. Краљ. Народпом позоришту! 19. августа 1908. год. Јелисавета краљица енглеска (1558.—1608.), за чије је владавине Шекспир најинтензивније радио, гледала је оба дела Шекстшрова комада „Хенрих IV", у којем јој се најбоље допала појава дебелога витеза Фалсга®а. Веома задовољна његовом улогом, затражи од песника да га изради јога једном, али да буде заљубљен. По свој прилици 1599. године написао је Шекспир тражеии комад, пренео га у своје доба и крстио „Веселе жеие виндзорске." Прераду овога комада штампао је Јоћп Бешт 1702. г. и у предговору вели: „Ја знам врло добро да се овај комад допао највећој краљици која је икад била у свету. Овај је комад написан по њеној народби и под њеним надзором. У жељи да га што пре види, наредила је да за 14 дана мора бити довршен." Ђорђе Брандес, у свом опсежном делу „АУПНат бћакезреаге" (1898.), са пуно разлога вели: да је краљица боље познавала уметности, не би никако захтевала оно гато је немогућно т. ј. Фалста®ову љубав. Тако је Шекспир био приморан да генијални лик свога Фалста®а сасвим упропасти, и да од дебелога витеза направи тип човека обичног, маторог, среброљубивог, љубитеља вина и жена. — Фалста® у „Хенриху IV" једна је од иајбистријих и најдуховнитијих глава што их јо Енглеска икад имала. Увек јо прибраи, пун самоуверења и увек спреман да нађе изласка и из најтежих ситуација. Фалста® је, како га карактеригае Маипсе Мог^апп: неваљалац без иакости, лажов без обмањивања, витез, џентлмен и ратник без вредности, пристојности и части. Такав је Фалста® у „Хенриху IV" а какав је у овом комаду — видели сге већ. Фалсгафу из „Веселих жена виндзорских" јавља се удешена прилика да своје веома порабоћене материјалне прилике поправи двема љубавним авантурама. Тога ради и пише два љубавна иисма једнаке садржине госнођама Форд и Пеџ, о којима, у малом Виндзору, не зна да су одличне и поверл^иве пријатељице. Обе госпође прочитају једна другој своја писма и — план је био готов. Другови ФалстаФови саопгате мужевима (које Фалста® такође но познаје) његове намере, те се јадни Фалста® нађе у укрштено.ј ватри. Мужеви су љубоморни, жене хоће да се свете, и цео рачун мора да плати ои, бедни ФалстаФ.