Nova iskra

- 312 —

Разговор се ту и завршио. Донееоше чај, дође Зииаида Петровна, уђе снахија. Поведе се реч: како је те зиме било много снега и како се може очекивати богата жетва. Спахија се држао достојанствено, као надзорник школе у којој је све као што треба. Зинаида Петровна изгледала је забринута, збуњена. Вазда је тражила тренутак да Морозову каже на само две три речи. То је било могућно тек у дворишту када гости нођоше. Зинаида Петровна задржа Морозова, баш у часу када спахија седе у екипаж. — Хтела бих упитати, — поче збуњеним гласом: да нисте случајно ма ком причали овде о ... о оном... ви већ знате... о оном што је било са... са мојим мужем? — 0, шта вам пада на памет!.. Можете бити потпуно спокојни! — умири је Морозов, т за тим, окренув се Манички, која је била на прагу, додаде: Тако дакле, размнслите о оном, Марија Владимировна! Па чим се решите, напишите ми две три речи... ја ћу се постарати, и верујем да неће бити без успеха. Маничка нити одговори нити се осмехну, па чак ни главом не климну. Гости отидоше. — Ах, како сам се бојала, како сам се бојала! узвикну у соби Зинаида Претровна: Верујеш ли, да ми је за све време, док су овде били, срце непрестано премирало. Шта ће бити, мислила сам, ако се о свему избрбљао Маркову? Хвала Богу, умирио ме .је: ја, каже, знам да је то немогућно! Потпуно ме умирио... — Па зар није свеједно ? Мислиш ли да се о томе неће дознати било раније било доцније? Равнодушни глас, којим је Маничка изговорила те речи, био је искрен. Али ипак Манички ни по чему није било „свеједно" да ли ће се дознати или не, па и када би се морало дознати, раније или доцније, она је претпостављала ово друго. — А о чему је то говорио с тобом? „Чим се, вели, решите, напишите две три речи, а ја ћу се постарати." Шта је то? — Место у граду. Учитељица у прогимназији... — Збиља? Па то је прекрасно! Ах, како је он добар, тај Аркадије Николајевић !.. А кад ће то бити ? — с великом живошћу упита Зинаида Петровна. — То неће никад бити! — замишљено проговори Марија Владимировна. — Пикад ? Да, ето, ето, ја сам то већ знала... Одбила си! То је, Маничка, већ страшно од тебе! Ја... ја просто не могу речи да нађем, — тако је то страшно, грозно! Човек ти нуди срећу, да, срећу, а ти је одбијаш! Па да си, бар на мене помислила! — Шта ? упита Маничка погледавши је разрогаченим и зачуђеним очима. — На тебе ? Ја да мислим о теби ? Ах, мама, да сам на твоме месту, ја то не бих могла рећи. — Па, онда, о чему треба да говорим? Ја сам тиме тако утучена и огорчена!... Зинаида Петровна мало се збуни. Разумела је да се Маничка, после онога што је било, не може више старати о њој. За то и спусти глас који

је био веома ватрен, за првих тренутака, када је дознала о Маничкину одбијању. — Ти би, мама, боље учинила кад би простала говорити о том... Ти знаш да међу нама не може бити каквих нарочитих објашњења... То је било изговорено гласом тихим, у којем еије било никаква пребацивања. Али је Зинаида Петровна разумела да нема тога средства којим би нагонила кћер да промени своју одлуку. А како је то била неправедна одлука! Јавља јој се тако ретка прилика, — може бити јединствена: да се врати у град! Па онде још знају њихову историју. Па шта је ако знају? У самој сгвари, свему је крив само он, а оие су само жртве, то може сваки разумети. Најзад, можда ће добити место и у ком другом граду. Морозов може дати и такав где их нико не познаје. Учитељица у прогимназији добија приличну годишњу плату — 600—700 рубаља; за те новце може се човек наместити прилично и сношљиво. Али је главно — град' У граду је сасвим друкчији живот, други људи: чиновници, учитељи, ОФицири ... Увек ће бити друштва и неће се живети досадно. Завршио би се овај понижени живот у колеби, у двема собицама са ниским таваницама, у селу где су једини нешто занимљиви људи нопадија, нопина ћерка, акцизни чнновник Сутугин и спахија Марков. човек, истина, прекрасан, предобар, али ипак... ипак још недовољно отесан. Несумњиво је да Манпчка упропашћује и себе и њу! За то и поче осећати непријатељско расположење према кћери, као према б^ћу које држи њену судбину и које је из незнана ината нагони да худо живи, када се још може, на овај или на онај начин, проводити у животу. XIX. Јавише се први знаци приближавања раног пролећа. Снег, што је по крововима од колеба, почео се топити, лед на речици већ пуца, свугде влажно, а у степи, под ојуженим снегом, јавља се зелена травчица. Можда ће још једном два ли сгегнути, али неће задуго; пролеће се примиче и скоро ће се пробудити заспала природа. Бледа учитељица седи за својим сточићем у школској соби и гледа кроз прозор тмурни дан прелазне погоде, гледа водене млазеве што теку са кровова и журе кроз плитке јазеве, да се улију у речицу што пољем протиче. Свугде још овлађује снежна белина, али нико више не верује у зиму. Боса деца, скоро у самим кошуљама, јуре по улици; кокоши закакотале, голуби г^чу један другом, мазећи се по крововима и слећући на земљу. Дрвета су још обнажена, у њима је живот већ пробуђен, али још не п^пе. Ни зима ни пролеће. Прелазно доба. И бледој девојци изгледа да и она живи истим животом којим и природа, да и она преживљује прелазно доба. По цео дан седи тако или хода ћутећи и без икаква посла, вршећи једино школско дужности. Са мајком скоро и не говори, јер и она као да је избегава, те за то, ваљада, врло често одлази из куће и враћа се тек када,