Nova iskra

295

Њен муж није болестан. Он је научен и познат н признат таленат... Није богаљ, није наказа... — Ја се морам старати да познам овог човека! и устајући од писаћег стола и приступајући прозору са тим мислима, она је била нестрпљива да дочека свога мужа. Кад научник уђе, Јела му са добродушним осмејком изађе у сусрет. Он то, истина, није опазио, али је осетио да му се нешто пријатно дешава. — Ја бих као рекао, Јело — поче он — као да нролеће хоће да гране. Земља се нешто узрујала — као после дугог сна.

можда у овом часу поред наших прозора пролеће чита,во поље ђурђевка... Јела погледа свога мужа зачуђено. То јој звони као појезија. Па како он само уме љупко да се смеши. Вуби му се сјаје и он изгледа још млад. Али веселих зракова из изразних очнју његових брзо нестаје... Она би радо хтела да га запита: „Зашто си тужан?" Али нпје било потребе да га пита, .јер је врло добро чула један унутарњи глас којп јој је говорио: Муж ти је жалостан, јер је усамљен. Зар не би хтела да му правиш друштво ?...

Козаци

Ф. Рубо

— Дува ветар ужасан и грозан! одговара му она навикнута да му увек приговара. — Није, дете, вели јој муж: то ти се само чини тако. Ко природу посматра из близа, видеће у овој узрујаности тежњу њену, да се отме од зиме која. је кочи, и сна који је успавао... Овај јужњак сад развејава семе и

И читава новорка осећаја поче се ројити из њена малог себичног срца. Изгледало јој је, као да је пред њом одједном процвало читаво поље мирисиог цвећа и да треба само руку да пружи и да га бере. лкла Давичо.