Nova iskra

— 84 —

И пуи кеселе наде иогледах око еебе, и — угледах само леђа, равнодушна, гојазна, уморна. У бескрајној игри врте се она четворида, прилазе, одилазе један од другога, а црна ноћ бљује мокри песак, као болесница да је, и зид још стоји као непобедна громила.

— Браћо! преклињао сам. — Браћо! Али глас је мој био уњкав а дах смрдљив, и нико не хтеде да ме губавога чује. Ужасно!.. Ужасно!.. Ужасно!.. С руског превео О

ЈХрометеј

(из звирке „фантоми")

а Кавказу мрачном, Прикован за стене, Прометеј се мучи Оков да покрене. Кида га и трза, С њим се вечно бори ; А крик злослутица Над њиме се ори... Ал му једном срце Следи се у грудма, Кад угледа светлост Што је даде људма.

И са тешког јада, Он — Прометеј холи, Олимпу на чудо: Горке сузе проли ! «Шта? Прометеј плаче Сав се Олимп диже, И на Кавказ мрачни С оцем Зевсом стиже. «Опрости ми грешном* Тешки сужник поче: »Не знах шта урадих, „Опрости ми, оче!

2 1»

»Пусти ме да светлост »Људима ускратим ; »Пусти да је опет »Боговима вратим!«

Р. Ј. Оддвит^

Л- н 7олстој о прогресу к науцп

— Др. 5°Ј. < - т -

(СВРШКТАК)

III.

савремена наука са огромним успесима по свима гранама није могла Толстоја задовољити, и он са највећим Фаиатизмом усгаје против ње, као и против сваког 7 умног рада у опште. Полазећи са свога гледишта, он намеће иауци неке задатке, који јасно потврђују његову тенденцију, и одриче оно што она има. Таквог уверења о науци он је био и ранијих година. То доказују дела: „Ходите вт. св&тђ, пока еств св &тђ ", затим „Релит и моралб" и т. д. У комедији „Плодн просв-ћцешл", по његову је мишљењу

наука; груои спиритизам и други ^маневри вештих ек-

сплоататора. Он му се смеје доказујући да се смеје науци и њезину представнику проФесору Круглосвјетову. Он на силу намеће науци оно, што опа не штити. Оахатов јесте сам Толстој, који својим питањима, пуним ироније, доводи до контрадикција наученог про®есора, а Тања и несташпа младеж, допуњујући ансамбл, осујећују својим шалама седницу са медијумом Оеменом. У новије време Толстој је још једном сјајно потврдио све оно што је раније говорио о науци. У мартовској књизи „С-ћвер. Б1ст." за 1898. год. изашао је његов чланак поводом дела Ед. Шарпанитера „Савремена наука." Слажући се с овим научником у основној идеји т. ј. констатовању несавршености иауке, Толстој је пошао .још