Nova iskra

- 207 —

су да ее на осиову изиосених података може закључити на иериоду од 56 година. Ва просечно 56 година могу се поуздано очекивати поларне светлосги особите величине и развоја. Поред те периоде, Рпк је открио још једну већу од 220 година, по којој се управља појава светлосги већег значаја и најгаирега простирања. Ми ћемо мало доцније видети, од каквих околности зависе те т. з. секуларне периоде и у колико су оне вероватне, нарочито последња. Оекуларне периоде. су, да се тако изразимо, нађене онако насумце. Оне су добивене на основу извештаја који су се могли прикупити. Да би се то доцније могло разумети, биће добро да претходно у саму ту сгвар уђемо са неколико речи. Кад се воћ утврди извесна периода за неку појаву, то значи, да се испитивањом дошло до тога: да у извесним размацима времена делују неки особити узроци, који изазивају и регулигау дотичну појаву. И по томе овде би најближе задатак био да се сами ти узроци даље испитују и да им се открије начин рада. Тако се у науци вигае пута радило, а нарочито код сталних појава. Ну може се поћи и другим путем: да се прво пронађу узроци који би могли бити од утицаја на дотичну појаву, па да се по том види, да ли се и како промене у појави управљају према променама тих узрока. Тај је начин веома подесан, јер кад се тако објасни сам начин утицања, онда је одређена и природа узрока и њихових последица. Погато ми нисмо посвећени у све појаве у васељени, нити смо јога прозрели у саме промене сила и прилика, дакле ништа унапред не смемо тврдити о успеху или неуспеху, оида сс можемо свагда користити оваком методом, па и онда када о наслућеном узроку не знамо ништа вигае од претпостављене периоде. Доведе ли нас нак она до каквога новог сазнања односно дотичне нојаве, онда се смемо надати да ћемо је с коришћу моћи употребити и при даљем разматрању претпостављених узрока. Таква је метода уродила богатим плодом у метеорологији, геоФизици и асгроФизици. Кад се тиче каквог догађаја на површини земљипој, онда се обично седигате његова узрока тражи пре свега на Сунцу. И најпростија искуства показују како цела нагаа Земља јако подлежи утицајима господара и управника нагаега система. Али како сва небосна тела утичу узајамно једно на друго, онда се обично обраћа поглед још и на Месец. Оно што нашем пратиоцу недостаје у маси и сили, то он накнађује у знатној мери својом близином, која је веома значајна за космичке прилике. Оељачки свет јога и сада у великом делу ворује да Месец управља променама времена. Неки сматрају да и планете, па чак и саме звезде, ма у чему утичу на Земљу. И до сада је више пута покушано да се пронађе утицај планета на земаљске прилике, да ту и но помињемо астрологе. Па то јога и којекако да се разумети, али ићи јога и даље преко бескрајних даљина са којих нам звезде трепере и тражити тамо каквих узрока за догађаје на нагаој, према тим даљинама бесконачно мајуганој Земљи — за сада нема никакве вредности. Код поларне светлости има се водити рачуна само о Сунцу. Односно утицаја Месечева и неких планета на поларној светлости добивени су неки слаби наговегатаји, али су подаци о томе тако непоуздани, да се на основу њих не смеју правити никакви закључци. Ако на Сунцу има каквих било узрока за појаве на новргаини земљиној, и интензитет тих појава зависиће од

интензитета самих тих узрока: ако су они променљиви, мењаће се и сама појава. И сама даљина Земље од Сунца, као и правац у коме делује дотичан узрок, мора јако утицати на природу тих узрока. На тај начин опажамо две категорије догађаја, гато их Сунце производи на Земљи: једни зависе од промена у току самих појава на Сунцу а други од иоложаја Земље и појединих њених места према Оунцу. Промена у самом Оунчеву утицају може настати, ако се на њему самом збивају какви било процеси. Међу тим је познато, да су промене на Сунцу изванродио активне. Какве је врсте та активност, до сада се могло сазнати у веома скученом обиму. Нанротив, последицо те активности веома се јасно опажају на самоме Сунцу. На њеиу се виде неке врло велике, особито сјајне и испупчене светлосне прилике, које се јављају и губо, а на-

Српсжи консулат у Приштини

звате су буктиње (оакуле). Насупрот тим сјајним предметима, јављају се крај њих неке просгране тамне пеге, које некад у већем некад у мањем броју захватају обе стране Сунчева екватора, поглавито у извесним зонама. Оне се помичу преко Сунца постепено или у скоковима, час се цепају а час спајају, и после дужег или краћега трајања најзад игачезавају без икаквога трага. Осим тога усијани гасови продиру оздо као из каквога ватреног водоскока, досежу до на стотине хиљада и вигае километара далеко од Сунца или се завргаују као светли ружичасто обојени облаци или у облику .језика. Испупчена, свугдо по ободу Сунчеву добила су доста незгодно име аротуберанце. За сада се већ може рећи да се Сунчева акција у опгате вргаи правилно. На основу досадагањих података о броју и распореду пега, цртежа и т. д. који захватају време вигае од два столећа, опажено је, да појава пега наЈСунцу расте и опада у размаку времена око 11 го-