Nova iskra

— 206 —

Даке ек мк...

ане си ми један цветак дала,

Жиме си ми окитила груди. Љубав твоја, рече, то је шала Праву љубав не познају људи.»

Растасмо се путем разних страна. Ти се питаш: «Да л' он цветак чува?* Од тог доба година је дана, А твој цветак два три листа сува.

18. VI. !Н)' ј .

С тугом гледам та два свела лиска, Душа сетна у прошлост се пушта, Сува усна суви цветак стиска »Лањска шала сад је збиља сушта.*

М. II.

ЈТоларна светлост

I [ Ј_ рирода периодичности. — Периодичност гголарне светлости у опште. — Године најјачих поларних светлости. — Секуларна периода. — Везаполарне светлосги са активношћу на Сунцу. — Периодична поларна светлост према даљини земље од Сунца. — Периодична поларна свет лост према Сунчаној ротацији. — Периодична поларна светлост према годишњим временима. — Веза северне и јужне поларне светлости. — Периодична поларна свеглосг према ротацији Земље — Супротност арктичке према другим зонама. Појаву називамо периодичиом кад со она враћа у извесним разиацима времена. Тако су на нр. периодичне нојаве мене меседа, и доњих планета, ноложај звезда ва нсбесном своду, годишња времена аа земљи (пролеће, лето, јосен, зима) и још многе друге појаве. Пошто нека појава није свагда резултат само једног јединог узрока и како, осим тога, на развој сваке појаве угичу и мпоге друге појаве — јасно је, да ни периоде природннх нојава у опгате нису тако просте. Пре свега појава може имати више разних периода, у различитим размацима времена, у колико их разни узроци регулишу. Тако се на пр. иривидним местима звезда на небу одређујо: дневно кретање земље око осе, годишње кретање земље око сунца, напредно кретање целога сунчаног система кроз простор, на најзад и властито кретање самих звезда. Према томе се и промене тих места јављају у сложеној периодичности. Различите периоде ређају се једна изнад друге и дају слику о току саме појаве коју је иначе врло тешко познати само по појединим њеним цртама. Често пута јављају се промене и од других неких нарочитих прилика, па се тиме мења и сама периода, те и поједине њене ®азе трају дуже или краће. Осим тога, неки нарочити утицаји и неке тренутне нрилике могу бити тако јаки, да периодичну правилносг са свим прикрију па со јављају као поремећаји — пертурбације. Пошто се пак све у природи креће у извесној зависности једнога с другим, то се и радње нојединих узајамних пертурбација свакако врше по извесним зако-

нима и иду извесним редом. И одиста јо човечјем духу у много прилика испало за руком да такво промене уродн у извесне пориоде према врелену бар за општи карактер њихов, ако не и за само појединости. Прсма томе овдо ће и код ноларно светлосги бити говора само о правилним сталиим периодама, јер се тренутне измене периодичности т. ј. пертурбације не могу предвидети. Периодичност промена поларне светлости захвата: њихову честоћу, развој облика, кретања, сјајност, величину и просторносг. Све су те особитости скопчане врло јаким узајамним везама. Еад се поларне светлости јављају у нарочито великом броју, онда им јо и сјајност ванредна и шире се често на иеобично велике просторије, те сс виђају и у нижим ширинама. Према причама које су се код појединих народа одржале као традиције о појави поларне светлости први је Ма1гап прикуиио у првој половини претпрошлог века све извоштаје писаца из старога и средњега века о свотлостима које су виђане по Малој Азији, сов. Аорици, по пределима јужне и средње Европе. Тако је нашао, да се опажа нека правилност у развићу поларне светлости. Према томе може се рећи да су особито јаке поларно светлости било у годинама: Пре Христа: 503, 443, 350, 208, 103 и 43. После Христа: 14, 194, 397, 451, 502, 616, 676, 742, 807, 860, 926, 992, 1117, 1203, 1306, 1401, 1529, 1738, 1848. Оветлости у 443. пре Хрисга осветљавале су небо у Атиии кроз 70 дана; у 350. дале су Аристотелу прилике да посматра и проучи разнолике облике то појаве; прича се, да је од светлости у 14. до 37. год. небо у Риму било тако распламтело, да су једном мислили е је то неки грдан пожар у Остији, те послаше чак и своје војнике (кохорте) да га гасе. Оветлост од 502. г. виђена јо до Едеса у Месопотамији, а светлост из 1117. задавала је страх но Палестини. Ваља имати на уму да у поменутим примерима недостаје можда још приличан број година које су се одликовале особито јаким развојем поларне светлости. Критичким разматрањем, Рпк и јога неки аутори показали