Nova iskra

- 199 -

то и сам опажао, отуда их и није пиеао много. У једнима од њих тендендија је патриотска, ма да се она с природом баладе не слаже много. Таква је балада „Сриска Мајка", која се мени не донада и која, управо, и није балада, већ више патриотска песма слабије вредности, са стереотипним мотивом српских песама и приповедака. Ва најбољу баладу Змајеву важе његова „Три Хајдука." По замисли, по идеји ова би песма заиста могла бити најбоља српска балада, али је обрада њена испала несрећно, као кад би се човек, пре но што би се прихватио некога посла, осећао слабим за њега. Већ сам метар несме чини нам се незгодно изабран за такву баладу. Говори оне тројиде хајдука сувише су обични, немогући у једној тако немогућој сцени, неизразити; то је просто нричање, које добива оно мало е®екта драматичношћу

сцене која се назире, ма да за слику њену треба и доста читаочева труда — она је бледа и неизрађена. На крају где би требало да је е®екат најјачи, кад паша пада под ужасом сцене у тамници, пред костурима хајдучким, бесумње са жЉпком, уз причувени, кобни звук „Бог да прости," е®екат је изгубљен у безизразним, понављаним стиховима, нарочито у оном стиху: „Пехар попи, цикну мука," који, тако рећи, не значи ништа. Најбоље израђена и најбоља балада Вмајева то је балада „Лем-Едим," једна од најлепших у српској књижевности: „Самац седи стар Лем-Едим На јастуку свиленоме, Седа му је пала брада По каФтану зеленоме..."

Цела је та песма врло лепа, и ми бисмо је волели целу навести, кад би нам то било допуштено. Овако, можемо само рећи да је то балада, да у њој има е®еката те врсте и да је, изгледа, срећно изабрана по мотиву, а обрађена исто тако, да би вредило, и кад би Змај имао само ту једну песму ове врсте, говорити о њој нарочито. Ш. Од свих песама Змајевих његово су име највише разнеле и популарисале његове дечије иесме. Оне су тако добро подешене нрема дечијој природи, оне су тако добро написане за децу, да у Српству, тако рећи, нема детета које није чуло за име Чика-Јовино и које не зна неку песму његову. Уз децу су те песме учили напамет и родитељи, и породица, тако да су оне, доиста, највише ра-

шириле име Змајево и створиле Змаја правим народним песником. Ја не знам зашто се дечије песме не би могле убрајати у праве песме, које чине вредност једнога песника, ие само практичну него баш и литерарну, ма да се, обично, и донекле с правом, сматра да дечија поезија није права поезија или, боље, да није поезија за одрасле људе. И дечије песме износе неко осећање; ма да је то осећање и дечије, оно је ипак осећање, а вредност је осећања у њему самом. Дечије осећање може бити лирско осећање, може бити чак и више лирско, више поетско него многа друга, а песма која нам износи таква осећања може бити права песма. За доказ овога не треба ићи даље од Змаја. Неке од његових дечијих песама су праве уметничке песме које би у свакој антологији Змајевих песама имале угледно место, а ипак су за људе, исто толико

СвЕЧАНА ДВОРНИЦА МАТИЦЕ СрПСКЕ