Nova iskra

- 249

Сунце, што на све свој пурпур лије, Дубоко гоне... све нас напушта. Привикли сјају дрхтимо слаби Докле се бедни ноћи не дамо: Краљеви јутром, просјаци ноћу Дроњци покривач докле смо у сну. (Спуоти се на одар и сањари отворених очију. Лака бела магла проднре кроз отворена, врата. Кад се магла разиђе, укаже се Никелмаи из одвода). ј^икелман Брекекекс, кворакс! Сад се одмара У тршчан-дому црвичак земљин Без вида, слуха! Грбаве сени Вуку се брдом облачне, сиве, Час немо претећ' час песницама, Час ломећ' руке у страшној жалби. Нит' зна нит' види уздахе јеле, Нит' чује фијук тихи и грозни С ког свака игла на јели цепти Док она сама грањем се лупа Исто ко тица у страху тешком. Гледај, већ дрхти; осећа језу И срж и кост му, — ал' дело дана И у сну своме испрбда вазда. Остав се тога, залуд се бориш, Јер Бог те позва у бој са собом. Сада те гурну, јер си без моћи. (Хајнрих се покрене уздишући) Залуд све жртве! Грех је — грех само. Благослов божји не доби силом: Да грех, по вољи, заслуга буде, Да казну своју наградом створиш. Ти си пун мана! Крв ти по руху! А праља што би спрати је могла, Доћи ти не ће, ма кол'ко звао. Црне се елфе по провалама Већ за лов купе. Лајање хајке Брзо ће до твог уха допрети Лов је нањушен. Маглени џини У чистом зраку облачне куле С торњима грозним и страшним дижу: Према твом брду полако иду Да сможде тебе, и твој род и све! Хајнрих Ах, Раутенделајн! Мучи ме, дави ! ј^ккелман Она ће доћи — ал' беспомоћно. Да је и Фреја а ти сам Балдер Са тЈКлом пуним сунчаних стрела Од којих свака свој циљ погађа Бићеш побеђен! Јер чуј ме добро: У језеру звоно лежи Под камењем И под стењем; Из њега би сад да бежи Ка звездама сјајним; Световима тајним. И у звону и крај њега риба рој... А најмлађи зеленкоси пород мој, Ћерка моја, око њега леће, кружи И уздише, плаче, тужи, Што то старо звоно бруји Као да му са усана крвца струји. Па се свије, па се пригне Да се опет у^вис дигне. Тешко теби што још снујеш, Кад му. опет јеку чујеш ! Бим, бам! Његов јек ће да те скоси, Јер смрт носи! Бим, бам! Бог нека те чува сам ! (Никелм>ан се снусти у одвод)

Хајнркх У помоћ! Помоћ! Гуши ме! Помоћ! (Пробуди ое) Ах, где сам?... Где сам? (Протаре очи и изненађено гледа око себе) Има ли кога? раугенделајн (појави се на вратима) Зовеш ли мене? Хајнркх Јес г, тебе! Ходи ! Стави ми руку на чело!... Тако. Косу ти, срце... сву тебе жудим. Ходи! Што ближе! Свежину шумску И рузмаринов мирис ми носиш. ЈБуби ме, душо! Ах, љуби, љуби! раутснделајн, Шта ти је, драги? Хајнркх Ја не знам... Ништа. Озебох лежећ. Покриј ме чиме. Немоћ ме узе и срце клону.

Чешљање варошанке са Косова •/ А мрачне силе к мени продреше, Избраној жртви, и мучише ме И давише ме... Ал' сад је добро, Сад је све прошло. Устајем снажан. Нек дођу! раутенделајн А ко? Хајнркх Душмани. реутендзлајн Који ? Хајнркх Сви безимени душмани моји. Ал' сад сам снажан као и пређе За страх ја не знам, ма да ми у сну, Као хијена, прилази кришом. раутенделајн У грозници си!