Nova iskra

— 253 —

кшк1е. П. В1е Ео1к1оге ппс1 Шг Каше. III. Аи%ађеп ит1 2тсеск (1ег УоШвкипЛе. IV. №и1геп <1ег Уо1кдкип(1е. У. Б1е Ме1ћо<1е ш аП^ететеп. У1. Уо1кбкипс1е ит1 Е1ћпо1о§1е. УП. Уо1квкип(1е ипс1 8ргаећкип(1е. УШ. В1а1зуог« г ап (11;зећаЛ (1ег Уо1кег. IX. Уо1квкипс1е ипс! УоГкакип. X. Уеппи1ипдеп, ВеоћасМип &еп иис! ЕгГаћгипа'еп XI. \Уег1 (1ег Ми8еа1^е§еп81апс1е Гиг сИе Уо1к8кипс1е. XII. Га1а Могдапа- V о1 кзШтег. XIII. ЕтШћгии^еп 1п сИе ЕоШоге. Х1У. Ега^ећб^еп. ХУ. ВИ)Но§тарМе. ХУ1. ЛУогГ-Катеп -ипс! ВШегзсМНШгбсМт ^еи. ХУП. Ми81к. XVIII. Уо1к8Не(1ег. XIX. 8а§еп ии(1 Магсћеп. XX. 8рпс1шбг1ег. XXI. Еа1зе1. XXII. Т1еге. XXIII. Р!1апгеп. ХХ1У. Уо1к8ше(Н21п. XXV. Ађег ^ћаићеп. XXVI. Игзргип^ (1ег Ке %10п. XXXVII. ВГе 8ее1е, То1епћгаисће ипЛ сИе Ше(1егкећг Уег81огћепег. ХХУШ. 8оппеп (Иеп81. XXIX. ОрГегсИепз!;. XXX. Нехеп -ип (1 В1и1$1аићеп. XXXI. Мопо§тар1иеп аиГ 4ет 6е1)1е1е с!ег ШаиђепбГогзсМт^. XXXII. 2\шМћаН;е МуЉеп ипс1 6о11сг. XXXIII. бутђоИатиб. XXXIV. Кесћ! ипс! О-етсаН. XXXV. Баз &е8сћ1есМ81еђеп. XXXVI. Ваз ЛУеП). XXXVII. Ва8К1па. XXXVIII. бгрреМез! — НосћгеИвкаисће. — Егп1е, —- Наиз, Аскег — шМ Изсћегђгаисће. XXXIX. ЕеиогђегеНип^. XI/. ОгпатеМе ипс1 Тгасћ1еи. Хћ1. &епеге1е Мопо^гарМеп иђег Ео1к1оге. ХВП. ХеНзсМШеп. — 8сћ1и88 \\ т ог1. Ко је читао Крауса знаће и то како ои оштро и критички приказује и разлаже ствари и дела: Др. Ф. С. Краус је строг критичар. Он у тој строгости ногдекад, можда, и нротерује, али никад то не чиии у какој рђавој намери. Његов је стил ванредан, често и несташан; језик је бистар и чист, јасан. Сви се његови списи тиме одликују, сви се лако и пријатно читају — поред све своје разноврсности. Оа хрватским књижевницима још увек на ратној нози, Др. Краус је веома опрезан према свему што долази из Загреба; још и више: он ничему отуда не верује! И где год му се прилика укаже, Др. Краус замеће с Хрватима кавгу. Завршујући овај кратки приказ значајнога Краусова дела, ја ћу бити веома задовољан, ако, иснуњујући тиме и своју дужносг нрема радњи једнога одличног пријатеља српског народа, обратим пажњу наших Фолклориста и етнолога на овај важни рад. Ив.

* ПроФ. А. И. Јадимирски штампао је у мајском броју „Изв^сил" Петроградског Словен. Добротворног Друштва свој чланак „Русскал благотворителвноств Сербш вђ XVII вЦ4." У 7. броју штампао је чланак о руском доброчинству Србима у XVI веку. * Петар Коњоиић-Божински, учитељ и композитор, штампао јо најновије своје композиције: „Песме" речи Ст. Вешевића, за мушки збор. Цена?; Два гласовирска комада (1. У октобру... 2. У ноћи...). Дена 2 круне; „Волно чедо" (Змај), за алт или баритон и клавир. Цена 1 круна или динар; „Црна сукњица" (Гашински-Змај), за мецосопран соло, мешовит збор и оркестар. Цена 3 динара или круне. * Радња Петра Николића (Загреб) издала је олеограФску репродукцију слике „Крсно име." Слику је ра-

дила Госпођа В. Вукановићка из Веограда. „Крсно име" је у величини (без оквира) 68x53 см. Цена је 28 круна. * Југословенска Академијау Загребу издала је „Швг зМогит сткШ Ка^изН сотрозИиз аппо 1272."' Уредници су овог опсежног дела Вогишић и К. Јиречек. * Дон Е. В. Вузио штампао је у Бечу (МесћИсћапз1еп Висћ(1гискеге1) своје дело „Вег 8р1е§-е1 БаМаИепз ипс! <Ие ХикипП Оез1егеЈсћз." * У издању Српске Дубровачке Штамнарије штампао је Вицко Матов Трипковић (Поднопољски) слике из бокешког народног живота „Јг гепезапзе." * У радничкој југословенској штампарији „Ргозује^а" (Пешта) угледала је света расправа д-ра Фрање Поточњака „Ро^1е(И па ИепкаИаат и Нгуа1зкој." * Бернардо Сеебер, књижар издавач у Фиренци, штампао је иову књигу Вартоломеа Митровића „81исН зиПа 1е11ега1ига зегђо-сгоаГа." * ПроФ. М. Миловановић штампао је књигу „ФилосоФија и наука у идеалном развитку своме." Књига је у облику велике 8°, има 196 стр. Цена Г50 дииара.* „Живот и књижевни рад Никанора Грујића" наслов је књижици Ђ. Магарашевића, која је штамиана пре кратког времена у Загребу. * У Дубровнику је штампан „Шематизам православие епархије Бококоторске, Дубровачке и Спичанске за год. 1904." * После штамнаиога другог дела (1908. г.) сада је штампао проФ. М. Јовановић (Нови Сад) и нрви део свога иревода „Историја Угарске." Превод је са мађарског а писци су Л. Бароти и Д. Чанки. * За Летопис Матице Српске нримљеп је рукоиис Радослава М. Грујића „Како се поступало са српским молбама на двору ћесара австријског последње године лсивота патријарха Арсенија Чарнојевића." —На оцсну су дати рукониси: „Разне нјесме"; „Кад и од кога је Стјенан Вукчић добио титулу Херцег од Св. Саве?"; „Оглас Вукова Рјечника у ЕаЛасћег АУосћепМаИ год. 1818." — На расписапе награде стигли су и већ су дати на оцену рукописи: „Тринаеста школа" драма; „Света освота" драма; „Раја устаје," драма; „Незнани гост," драма; „Роснија", приповетка; „Сањарије", новела. * На енглеском језику штампан је пре кратког времена путопис: „Тће Ва1капз боттШп." Књигу је наиисао Ке^таМ АУуоп, аштампао га (8°, стр. 445, са 150 слика) Јатез Етсћ & 11(1. (БопЛоп, 83 Ра1егпов1ег хоћ). * Изложбени Одбор Великошколске Омладине у Београду има част нозвати г. г. уметнике на конкурс за израду споменице, која ће се давати суделовачима на I Југословенској Уметничкој Изложби у Београду. Услови су: 1. Сви југословенски уметници имају права на израду скице. 2. Сноменица ће бити кована у облику новца, а у величини од 60 м. м. у пречнику. На лицу (атегз) треба да буде представљена идеја зближења Југословена под егидом уметности, а са натписом: I. Југословенска Уметничка Изложба у Београду 1904. На наличју (гетегз) треба да буде представљена идеја устанка српског народа — рађање Србије, а са иатиисом: У спомен сгогодишњице српског устанка Великошколска омладина суделовачу. 3. Скице морају бити нластичне — цртежи се неће узимати у оцену — и по могућству што детаљније изведене. 4. Оцене скица повериће се оном истом оцењивачком суду (јигу), који ће се образовати за откуп и