Nova iskra, 01. 08. 1904., S. 9

Сине мој!... Буди чист као онај који оберучке износи из помрчине сунчану светлост. Вуди храбар гсао онај који смрт пигае воли него да погази реч на коју со заклео у присуству духа свога. Задобиј осмех среће, који се никад не скида са усана и не напушта их никада, па ни на крсту, кад џелатски клинци руке закивају за дрво. Сине мој! . . .

Даћу ти моћосаме, коју помађаше Адам, први послопик. Даћу ти најдубљу моћ: нећеш никад осетити љубави према жени. У очи ћу твоје ставити видовити поглед пророка, који види вечност и путању што води сунцу иза брдовитих планипских ланаца. Задобиј срећу! Буди бесмртан, сам у крилу својему, буди вечан, овде за асивота свога, и нека је вечито тело твоје ! (СВРШИЋЕ еЕ)

ЗХтлјанство -» И притисне очај, сам, б.ез моје воље, Боранипгге њено и даље се креће ; Узвик га пролама: «Неће бити боље! «Никад, никад бити — никад боље неће!* И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих л>уди, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости, без мрака, без људи. И желећи да се заклоним од срама, Пијем, и зажелим да сам пијан довек; 'Гад не видим порок, друштво где је чама, 'Гад не видим ни стид што сам и ја човек. 3319.

е марим да пијем, ал сам пијан често. У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем. Ал' кад тако приђе Нада, сва у крви, у ропцу, и моли За мир, за спокојство — да у мртве сиђе, Ја се свему смејем, па ме све и боли.

^кжевно-уметиичке новине и лршшке у Сдовенаца 11РИ8А8УЈЕ 11РОФ. РА<ЈКО РЕРУШЕК — Љубљана —

1. Златорог, сиев Антона Ашкерца; у Љубљани штамиао и издао А. Швентнер. — Неки, већ давпо преминули, Карло Дежман који је у својим млађим годинама (у другој половини прошлога века) био одушевљоно пристао уз словеначки покрет, да га доцније, због увређено амбиције, сасвим напусти и постане најљући издајица свога народа, — штампао је у неким ондашњим немачким новинама словеиачку народцу приповетку „Златорог". Ова је нриповетка била у народу више мање већ заборављена, али је познати немачки песник РудолФ Баумбах употреби тада као грађу за свој лирско-епски снев истог имена, те се доиста ирослави у иемачкој књижевности, а привуче пажњу и многих словенских књижевника.

Садржај Баумбахова „Златорога" од прилике је овај: Испод Триглава, највишо планине у Крањској, испод којега води горски пут у словенско приморје кроз долину Тренту, била је у једном селу нека гостиоиица далеко позната са добра вина, а још вишо са лепе кћери удовицо крчмарице, којој по лепоти није на далеко било једнаке. Њезина лепота освојила је и срце ваљанога и чувенога ловца, који је са својих дрских напада на дивокозо и са своје добре пушке уживао глас најумеганијега и најсмелијега ловца. Изгледало је да му је довојка одговарала на љубав. Али се догоди да је баш нокако у то доба ирои.ао туда неки млад и углађен Млетачки трговац са великом количином златних и сребрних