Nova iskra

Сине мој!... Буди чист као онај који оберучке износи из помрчине сунчану светлост. Вуди храбар гсао онај који смрт пигае воли него да погази реч на коју со заклео у присуству духа свога. Задобиј осмех среће, који се никад не скида са усана и не напушта их никада, па ни на крсту, кад џелатски клинци руке закивају за дрво. Сине мој! . . .

Даћу ти моћосаме, коју помађаше Адам, први послопик. Даћу ти најдубљу моћ: нећеш никад осетити љубави према жени. У очи ћу твоје ставити видовити поглед пророка, који види вечност и путању што води сунцу иза брдовитих планипских ланаца. Задобиј срећу! Буди бесмртан, сам у крилу својему, буди вечан, овде за асивота свога, и нека је вечито тело твоје ! (СВРШИЋЕ еЕ)

ЗХтлјанство -» И притисне очај, сам, б.ез моје воље, Боранипгге њено и даље се креће ; Узвик га пролама: «Неће бити боље! «Никад, никад бити — никад боље неће!* И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих л>уди, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости, без мрака, без људи. И желећи да се заклоним од срама, Пијем, и зажелим да сам пијан довек; 'Гад не видим порок, друштво где је чама, 'Гад не видим ни стид што сам и ја човек. 3319.

е марим да пијем, ал сам пијан често. У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем. Ал' кад тако приђе Нада, сва у крви, у ропцу, и моли За мир, за спокојство — да у мртве сиђе, Ја се свему смејем, па ме све и боли.

^кжевно-уметиичке новине и лршшке у Сдовенаца 11РИ8А8УЈЕ 11РОФ. РА<ЈКО РЕРУШЕК — Љубљана —

1. Златорог, сиев Антона Ашкерца; у Љубљани штамиао и издао А. Швентнер. — Неки, већ давпо преминули, Карло Дежман који је у својим млађим годинама (у другој половини прошлога века) био одушевљоно пристао уз словеначки покрет, да га доцније, због увређено амбиције, сасвим напусти и постане најљући издајица свога народа, — штампао је у неким ондашњим немачким новинама словеиачку народцу приповетку „Златорог". Ова је нриповетка била у народу више мање већ заборављена, али је познати немачки песник РудолФ Баумбах употреби тада као грађу за свој лирско-епски снев истог имена, те се доиста ирослави у иемачкој књижевности, а привуче пажњу и многих словенских књижевника.

Садржај Баумбахова „Златорога" од прилике је овај: Испод Триглава, највишо планине у Крањској, испод којега води горски пут у словенско приморје кроз долину Тренту, била је у једном селу нека гостиоиица далеко позната са добра вина, а још вишо са лепе кћери удовицо крчмарице, којој по лепоти није на далеко било једнаке. Њезина лепота освојила је и срце ваљанога и чувенога ловца, који је са својих дрских напада на дивокозо и са своје добре пушке уживао глас најумеганијега и најсмелијега ловца. Изгледало је да му је довојка одговарала на љубав. Али се догоди да је баш нокако у то доба ирои.ао туда неки млад и углађен Млетачки трговац са великом количином златних и сребрних