Nova iskra

— 266 —

— А сад изволите к мени. Шта ? помислим. Мене, канда, редом зову у Вацкој улиди ? — Без многог устезања окренем се сасвим јуначки па сам већ и мало већма издигао главу своју, хоћу рећи нос. Упутим се право у први дућан што је био отворен, јер ја, боме, хтедох да заредим све болте у Вацкој улици; али трговац блага лица са урођеном својом веселости дохвати ме за руку: — Није тамо, синко, овамо, овамо! — И опет ето ме у дућану са робом на риФ, где, као и у првом, изнесоше преда ме више комада чоје. — Изволите одатле изабрати чоју за капут и ®рак. Сад ми избор већ лакше падаше, јер човек се на свашта научи; — мало безобразлука, мало смелости, мало напитости, мало радости, поуздања — па ма колико да се човек пази, тек опет одвуку га. Те вам ја, можете ми веровати, добро промотрим чоју, да ие узмем мачку у џаку, па најфинију изберем. — Од ове одсеците! али руку не скидох с ње, него сам још пазио и на ри®, само да ме не преваре, па хтедох своју ствар одмах и кући понети. — Немојте се трудити, рекоше ми: овај шегрт однеће све то до вас. И заиста, кад се осврнем, видим шегрта који већ носи чоју за јапунџе, мараму, прснике, па и ову чоју прими. — Пошто је ово? промуцам. — Платиће Црни Ђорђе! одговори трећи трговац и пружи ми чашу Карловачкога.

— Да живи Црни Ђорђе! викнем одушевљено, па тако испијем оно виио, као да сам у Танталовој кади жеднео бар два дана. А они честити трговци тако се ра-, доваше, као да су штогод добили. И четврти трговац донесе неки замотуљак у тањиру, па предавши то шегрту, рече: То је за пар чакшира. Ја сам био узбуђен, па од радости ноге ми мало клецаше, али ту се ипак окренем: — 0, молим вас, морам још једну попити у здравље Црном Ђорђу. То нека је последња. Ово Карловачко вино тако ме дира у срце, и као да ме још већма побуђује на благодарност, а Бога ми, то ми еад и треба; јер не бих рад да ме свет неблагодарним зове. И верујте мп, Господо, толико ћу бити благодараи спрам ваших дарова, да, док од њих руво покројим — као што се у Бога уздам и од сада у Цриога Ђорђа — никад нећу то руво мењати, докле од њега буде и крпа једна. С тим се опростим од својих добротвора, па ради Црнога Ђорђа пролих и неколико суза! За тим ја и шегрт водисмо један другога кући, јер он ми је морао ноказати кућу у којој станујем, јер од радосги хтедох отићи у Леополдову варош, а овамо сам сгановао у ЈозеФовој. — Хвала Богу, сваки зна шта радост учини од човека. Тада има у глави човечјој свакојаких великих и узвишених мисли, којима Бог заслађује горчииу живота у овој „плачевној јудоли". Ватрена младост гонила ме да што пре покројим ово чојано руво и, не знам зашто, да ли што сам се обвезао или гато ми приходи нису били добри, ја сам га носио док је трајала и последња крпа од њега.

Чин ^рунисања Л>егова ^еличанства ^раља Срвије П Е Т Р В I.

а дан крунисања Његова Величанства Краља, 8. септембра у 7 и по часова пре подне, сва звона свих отачаствених цркава обзнанила су почетак свечаности, која је почета литургијом а свршена благодарењем. Кад се ТБегово Величанство Краљ кренуо из Двора за Цркву, тада је највеће звоно на звонику Београдске Саборне Цркве звонило за све време док Његово Величанство Краљ није дошао у цркву. На западним вратима, при самом уласку у Београдску Саборну Цркву, Архиепископ Београдски и Житрополит Србије са свима епархијским Епископима и свештенством, у свечаним одеждама, дочекали су Њег. Величанство Краља и ноднели Му на целивање: Часни Крст, кропећи Га Светом Водом; за тим је Његово Величанство Краљ целивао Св. Јеванђеље и Св. Иконе, а протођакони су за

то време кадили. После овога Митрополит је поздравио кратком речи Његово Величанство Краља, осењавајући Га Часним Крстом. Кад је Његово Величансгво Краљ ношао у храм, напред ји ишло свештенство и сви Архијереји; протођакони су кадили а црквени хор невао псалам: „Милост и суд воспоју Тебје, Господи..." Дошав до царских двери, Његово Величанство Краљ три пут се прекрстио и поклонио Божјем Престолу а затим целивао престоне иконе; потом је отишао на узвишено место под црквеним небом и сео на Свој Краљевски Престо. Архијереји и свештенство беху десно и лево, почев од Краљева Престола па до Царских Двери. Када се свршило појање нсалма, Митрополит је ступио иа амвон Краљевског Престола и изговорио Његову Величанству Краљу ову реч: