Nova iskra

269

Њогоио Величанство Крал. цоливао је крст стојоћи; затим Његово Величаиство Краљ ставио је Себи на главу Круну, узео Скиптар и Државни Шар и у Своме Престолу са Краљевским Внаковима саслушао стојећи многољетство, које је изговорио протођакон овако: „Благовјерному и Христољубивому, Богом Венчаному и Превознесеному Государју и Краљу пашому Петру, по-

дажд, Господи, благодонственојо и мирноје жнтије, здравије же и спасеиије, и во всјем благоје поснјошеније, иа враги же побједу и отдољеније, и сохрани Јего на многаја љета," Хор отпева: „Млогаја љета." За тим је Његово Величапство Краљ изашао из цркве.

( п о м е к 1К (УЛОМАК)

х! како лепо исток се румени Србије. Шта то красна зора носи Матери давно уциељеној ? Устај Србине. ено зоре нове Радости вилу буди спавајућу! Ено се красна кћи Авале гтрену! Како је лепа! Мајске јој ружице На лицу ничу; бела јој се недра Љуљкају тихо, као потока вода, Кад се лед крави. Она сузи. О лепе сузе! — Пада на колена! Клечите Срби, она с' за нас моли! Ах! спада са ње црно одело! Гле! Одећу белу зора јој облачи ! Како је чиста, као снег планински ! Како је танка, као бурунџуци ! Слушајте, Србљи, зора вили збори: Устај мила сестро моја, Дуго траје сан већ твој! Ублажила с' судба твоја, Устај, мила, па запој! Видиш, како деца твоја На слатки ти пазе глас, Устај, устај, мила моја, Обзнани им бољи час! 1858 г. (пДЂла Јована СуботиКа,, књ. /, ПМсне лирски", стр.

Прими ово рухо бело, И воздушни сана плов, Свака душа, свако тело Нек осети живот нов. Иди у род, дан му јави, Свуд разгони туге мрак, Радост њима већ заплави, Срећа баца на њих зрак! Диже се ено посестрима верна На ноге лаке: ах! је ли икада Дијана лепша загрлила лов да Љубљеног! — Чујте, ето проговара : Ој Србијо, земљо најмилија, Бери цвеће, за недра задевај, И попевај из свег срца твога. Дан ти свану, и сунце ограну, Хајде, мила, на весеље славно. Браћо Срби, свирке удешајте! Заггевајте, да се горе тресу! Сећајте се, шта сте некад били, Па гледајте, да ти останете, Браните се, дана вам је снага; Напредујте, ум ће вас помагат'; Буд' г ге браћа, на то сте рођени ! 269.1 Јован Суботиц

^арађорђева пксма*

1 Владики Црногорском Впшп Висикоиреосвјпшчењејша Светлост, високодержавпп, књаже и п, матроаолате церногорски Милостивјејши Господине, Премилостивоје и отечоскоје прељубезњејше писаније и посланије Ваше од 15. Февруарија 1806. сего љета на нас управљеноје примили смо 3. априлија сего с неизре-

ченоју радостију и утјешенијем и разумјели смо све што пам из преслаткаго усрдија пишете. Ми Вала од чистаго сердца и от иекрењејше душе благодаримо и богу, који је Ваше архипастирско сердце к нама и к нашему сасгојанију и дјелу благорасположио. Ми смо то свагда и у сердцу и у мисли имали, да ћете ви кад било, сербскому народу у освобођењу велика и могућа потнора бити: тако смо и у почетку нашему и

*} Из евоје богате збирке Кара1 )Орђевих писама, устуцио нам је ова три г. проФ. М. Вукићевић.

Ур.