Nova iskra

— 280 -

који је за своје пееме узео грађу пз борбе нагаега народа за ослобођење. После се ређају и други: Вишњип, Доситије ОбрадовиК, Арсо ЈелениК, Никола МишиЛ, и остали незнати и лепо знатп књижевни радниди нагаи, јога у току ирвога устанка песмом поздравише овај устанак. Али ни њих није тако много, и ако је јога у оно доба било сразмерно доста радника на српској књизи, од којих су многи и многи писали и стихове. И све до Симе Милутинова Сарајлије с муком се могу иаћи у нашој лепој књижевносги помени о борби за ослобођење, Милутиновић је био први, па готово и једини српски песник, који је како ваља схватио прави значај борбе нашега народа за ослобођење, и највећи део своје појезије посветио овој борби, опевајући све знатније догађаје и јунаке из ње. Г. Дачић се нарочито задржао на Милутиновићу, особито на његовој Србијанци, износећи, у краткоме прегледу, све што је Сарајлија певао о борби за ослобођоње, жалећи гато је Симии језик мало незгодан, те су и Србијаика и остали Симини списи врло неприступни српским читаоцима, те данас многима, па чак и најкомнетентнијим синовима нагаега народа, познати само по имену и опоме, гато о њима паписагае пок. Св. Вуловић и пок. Т>. С. Хорђевић. После Сарајлије помиње Потра Потровића Његогаа, Вранка, па се мало випге задржава на Јакгаићу, који је, као прави народни песник, опевао и неке моменте из борбе за народно ослобођење. Летимично прегледа моменте о овој борби у песмамаПетра Соколовића, Исидора Стојановића, Светозара Мнлетића, Јована Драгашевића, Војислава Илића, Драгомира Врзака, па прелази на драматске списе наших песника, у којима су за предмет узети догађаји и јунаци из борбе за ослобођење. Прво помиње Јоакима Вујића и његово Отлтге Београда, израђено по Балогу, па оида ређа драмате: Хајдук Вељко, Јована Драгашевића, Кара-ЋорЏ, Симе Милутиновића Сарајлије, Аиотеоза великом КараЏрђу, Ђорђа Малетића, Кнез од Семберије, Бранислава Ну-

пшћа, Станоје Главаш, Т>уро Јакгаића, Таковски устанак и ослобођење, Матије Бана, Кнез Милош, Николе Максимовића, Кнез Милош ОбреновиЛ, поп Стевана Поповића, Вој на Дубљу, Панте Срећковпћа, Бој на Пожаревцу, Јована Несторовића и Љубомира Ђирића и др. Напослетку износи како су и колико српски приповедачи узимали из борбе за ослобођење нашега народа грађе за своје приповетке и романе, и помиње све наше приповедаче, који су захватали у ово непресушно врело за нагау историјску приповетку и ромаи: Јована Ст. Поповића, Јоксима Новића Оточанина, Владаиа Ђорђевића, Милана Ђ. Милићевпћа, Јанка Веселиновића, Косту Петровића, Драгутина Илића. Г. Дачић налази да српски песници и приповедачи нису довољно одужили свој дуг ономе времену, из кога се почео препорађати иатп народни живот, и оним нашим великанима, нз чије је проливоне крви изникла нова, препорођена Србија. Они су и стигли и могли да опевају и богове и божице из јелинске митологије, грчке кле®те и сулиоте и шпањолске племиће, а не доспеше да по заслузи како ваља представе опо хсројско доба из иаше иовије историје, којему имамо поглавито да захвалпмо за све што данас имамо, нити да славом увеличају Карађорђа и Милоша и остале њихове сатруднике, чијим је папорима васкрснута данашња Србија. Али г. Дачић ие криви за ово српскс песнпке п ириноводаче, јер налази да има много узрока, ради којих су они овако поступали. Он оставља да другом приликом и иа другоме месту о свему овоме опшириије проговори. Сад само исказује наду, да ће нагаи песници и приповедачи у брзо обилато захватити из овога вромепа, које им со само нуди, и да ће и Карађорђе, и Синђелић, и хајдук Вељко, и Милош Обреновић, и Сима Ненадовић, и Танаско Гајић, и сви други велики нреци нагаи бити оневани и окићени у српској књизи онако, како су то својим великим делима заслужили. На завршетку говора г. Дачића сви су прнсутии устали и нридружилн со његову узвику: — Слава великим пеимарима срнско слободе! Слава им! 4.

Знаци Краљевскога Достојанства. — Круна Њ. В. Краља Петра I. изливена је од Карађорђева тоиа, те је тако добила спмволичан значај тежњи и идеала свега српског народа. И круна и скиптар и гаар и копча за плагат израђени су у Паризу а по нацртима про®. Мих. Валтровића. Краљев плашт (в. сликс на којима јо Њ. В.

Краљ огрнут њиме) има типски облик свих плаштова; врло је велик и израђен од тешке кадиве вишњеве боје. Огрлица је широка, повраћена и постављеиа хермелинол, као и сва ивица у гаирипи од једие гааке. Поред хермелина цео је плашт врло богато искићен и опточен златним везом, који је од самих крстића, с уметнутим грбом на